МАЊЕ ЗЛОЧИНА, ВИШЕ НАСИЉА: Годишњи извештај Завода за статистику показује пад криминалитета

В. ЦРЊАНСКИ СПАСОЈЕВИЋ

19. 01. 2022. у 10:00

БРОЈ пријављених кривичних дела против живота и тела, међу којима су убиства и тешка убиства, у последњој деценији пада, а 2020. године први пут је испод 3.000. Ово показује годишњи извештај о правосуђу, који је објавио Републички завод за статистику.

МАЊЕ ЗЛОЧИНА, ВИШЕ НАСИЉА: Годишњи извештај Завода за статистику показује пад криминалитета

Фото Н. Фифић

Из извештаја се види да опада и број пријава и осуда за дела против имовине, попут крађа, тешких крађа и разбојништава, број дела против полних слобода је приближно исти, али расте криминалитет у области брака и породице, односно породично насиље. У порасту је и поседовање и продаја опојних дрога, али и угрожавање безбедности. Година 2020. посебно се, у време вандредног стања, одликовала бројним пријавама и осудама због непоступања по здравственим прописима у време епидемије и преношења заразних болести.

Слична ситуација је и код пунолетних и код малолетних учинилаца, а учешће жена у укупној структури пријављених дела износи око 10 одсто.

У 2011. години поднето је 3.908 пријава против пунолетних због дела против живота и тела, а 2020. - 2.482. Пре деценију за ово је осуђено 2.320 људи, а 2020. њих 1.320. Од тога, број пријављених убистава био је 123, а тешких убистава 78, док је број осуђених убица био 58, а тешких убица 28. За насиље у породици 2020. године пријављено је 5.932 починилаца, а осуђено 2.337, док је за недавање издржавања пријављено 1.695 људи, а осуђено 1.184. Те године пријављено је и 44 силовања и 21 обљуба са дететом, а осуђена су 24 силоватеља и 19 педофила.

И код малолетника су уочене идентичне тенденције. Дванаест њих окривљено је за силовање, 13 за обљубу над дететом, седам за убиство, један за тешко убиство, а због породичног насиља процесуирано је 122.

- У целом свету, па и код нас, супротно утиску јавности, криминалитет опада - каже за "Новости" проф. др Александра Илић са Факултета безбедности. - На то је утицао цео сплет разлога. Између осталог, становништво стари и смањује се удео млађе популације у којој је највећи проценат потенцијалних учинилаца кривичних дела. Доступност оружја подлеже ограничењима чак и у Америци, а код нас је од деведесетих спроведено неколико акција прикупљања наоружања и муниције. Миграције су под бољом контролом...

Ништа мање важан разлог је и општи тренд индивидуализације и самозатварања, чак и пре короне, објашњава наша саговорница. Млади су више окренути компјутерима, а и многи радно способни раде од куће, па зато све више расте криминалитет у виртуелном свету у односу на реални.

Код нас би утицај могла имати и пооштрена казнена политика у последњој деценији, медијска кампања, посебно кад је у питању породично насиље, па је оно постало видљивије и чешће се пријављује, али и велики број тинејџера које полиција ухвати у парку са мањим количинама дроге, што се одражава на статистику.

- Имовинских дела је такође у целом свету мање, јер се људи окрећу техничким системима самозаштите. Код корупције имамо велику тамну бројку, а у Србији су и даље проблем кривична дела у саобраћају, мада су и она у паду - констатује Илић.

ЕФЕКТИ КАЗНЕНЕ ПОЛИТИКЕ

ДОСКОРАШЊИ председник Адвокатске коморе Београда Југослав Тинтор примећује пад криминалитета у областима где су недавно пооштрени прописи:

- Причамо о увођењу доживотне казне затвора или немогућности условне осуде нпр. код блажих облика тешке крађе. Зато се поставља питање оправданости законске интервенције - каже Тинтор.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)

ОЛУЈА ПРОТУТЊАЛА СРБИЈОМ: Падао град величине ораха, улице попљављене - хаос широм земље (ФОТО/ВИДЕО)