ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - МРАЧНИ ЛАВИРИНТИ ПРОШЛОСТИ: Обрачуни и ликвидације у Комунистичкој партији Југославије

И. М.

17. 01. 2022. у 17:49

ИАКО је од завршетка Другог светског рата прошло 77 година, у нашој историографији су још присутни трагови идеолошког тумачења прошлости које je наметао партијски врх бивше државе и које се скоро пола века учило у школама.

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - МРАЧНИ ЛАВИРИНТИ ПРОШЛОСТИ: Обрачуни и ликвидације у Комунистичкој партији Југославије

Архива

То се највише односи на објашњење неких кључних догађаја који су довели до крвавог грађанског и братоубилачког рата између партизана и четника. Данас, са дистанце од скоро осам деценија, када су делимично отворени многи архиви, и са другачијег гледишта, из угла српског народа и његових интереса, без идеолошких оквира, много објективније се објaшњавају ратна страдања и поделе.

Недостатак аутентичних докумената оставља неразјашњене многе дилеме о и односима унутар партизанског покрета. Идеализовање народноослободилачке борбе затамниће многе грешке због којих су убијени недужни цивили и непотребно страдало на хиљде бораца.

Представа о непогрешивости комунистичке парије грађена је кроз слику њеног вође и врховног командата партизана. Све што је радио и говорио није смело да подлеже провери. Није се толерисало ни обично питање да ли то што он чини може бити боље или другачије.

Они који су га критиковали или покушали на било који начин да му се супротставе почели су да на мистичан начин нестају још у току самог рата.

ИСТОРИЈА је превидела многе његове погрешне потезе. Милорад Екмечић пише да се на много примера показало „да је увек, кад је одлуке доносио сам, без упутстава из Москве, правио грешке које је било неопходно накнадно исправљати.

Није он био стратег партизанског покрета отпора, него Стаљин који га је водио корак по корак...“

Александар Ранковић, Титов најближи сарадник, оставио је , вероватно, најаутентичније сведочанство о ратним годинама:

„...Брзо је сагледавао ситуацију, брзо доносио одлуке, био енергичан у њиховом спровођењу. А сујетан, самоуверен, све приписије себи. Он је увек “главни”. Изразит аутократа... Оно што је компромитујуће - смртне казне, паљења села, све што је гадно и рђаво, он не потписује, већ препушта другима. Увек је имао свест о својој историјској улози. Поступао је тако да буде победник, да је у праву, да је праведан и великодушан...

Тито је у рату имао и тренутке велике депресије и деморалисаности. Златибор, Сутјеска, Дрвар...На Златибору, после извлачења из Ужица, Тито је, деморалисан, изјавио: “Подносим оставку на дужност врховног команданта. Ако се слажете, ја ћу бити само секретар партије.” Ја сам на то рекао: “Мислим да није време за оставке. Ако треба, онда ћемо сви да поднесемо оставке. Али сматрам да има времена за оставке. Сада треба да спасавамо своје одреде и да наставимо повлачење.” Ђилас ме је у томе подржао.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)

Смештање најстаријих чланова породице у дом за старе