ОРДЕН НА ГРУДИМА АДМИРАЛА АНТИЋА: Центар за развој Шајкашке у Сремским Карловцима по други пут доделио Крст вожда Ђорђа Стратимировића

Д. Вујичић

17. 01. 2022. у 09:23

ЦЕНТАР за развој Шајкашке из Сремских Карловаца одликовао је контраадмирала у пензији Бошка Антића Крстом Ђорђа Стратимировића. Орден је установљен прошле године поводом преноса и сахране посмртних остатака генерала Стратимировића у Србији, а адмирал Антић други је добитник ордена, после министра Небојше Стефановића.

ОРДЕН НА ГРУДИМА АДМИРАЛА АНТИЋА: Центар за развој Шајкашке у Сремским Карловцима по други пут доделио Крст вожда Ђорђа Стратимировића

Фото П. Милошевић

Обраћајући се на свечаности у Београду др Иван Стратимировић, директни потомак славног војсковође, казао је да је његов деда био и остао моћан симбол јединства српског народа.

Подсећајући да су посмртни остаци "народног вожда" прошле године пребачени из Беча, са гробља Свети Марко, др Статимировић је истакао да је поносан што је за кратко време гроб у Новом Саду постао место ходочашћа. За свега 12 месеци посетило га је на хиљаде знаних и незнаних, казао је др Стратимировић.

Историја памти Ђорђа Стратимировића као команданта српских добровољаца из Шајкаша који су извојевали прву и најважнију победу над Мађарима, 12. јуна 1848. године у Сремским Карловцима. Мађарска војска генерала Јаноша Храбовског са Петроварадинске тврђаве покушала је да заузме Карловце.

Међутим Стратимировић, тада двадесетшестогодишњак, одлучио је да их предухитри скупивши сељаке и граничаре - шајкаше који су уз помоћ 1.000 добровољаца из Кнежевине Србије, под командом Миливоја Блазнавца, потукли Мађаре до ногу.

Захваљујући се на признању и лепим речима, адмирал Антић је нагласио да му орден много значи:

Фото П. Милошевић

- И сам сам командовао Дунавском речном флотилом која баштини традиције шајкаша. Између сталог, проучавао сам живот и смрт Александра Берића, хероја са брода "Монитор Драва" и према мом мишљењу, достојног наследника Ђорђа Стратимировића. Написао сам и књигу о њему и она је моја најдража. То што породица Стратимировића мисли да сам достојан ордена славног претка, мени је најважније признање које сам добио.

У литератури постоји неколико описа Стратимировићеве личности и његове улоге у српском покрету. Михаило Полит Десанчић за Ђорђа каже да је 1848. године био још врло млад и изванредно леп човек, притом самоуверен, непредвидив, прек и врло храбар.

- Био је врло омиљен у српском народу, нарочито код шајкаша, јер је свугде са њима ишао у ватру и био је вођа и душа у српском устанку. Личном одговорношћу давао је пример војницима, који су га неизмерно волели. Ишли су за њим као слепи - забележио је Полит Десанчић.

Да су генералу мањкале неке од особина које наводи Десанчић, без сумње, битка за Сремске Карловце имала би по Србе другачији исход. Без ове историјске победе, српска Војводовина доживела би слом, баш као и сан о присаједињењу Србији.

Александар Ђурђев, покрајински посланик и човек који је водио акцију повратка вожда у земљу прошле године, стајао је поред др Ивана Стратимировића и на свечаности уручивања признања Антићу:

- У лично и у име свих чланова Војвођанске лиге, честитам адмиралу на признању. Његово име за нас Војвођане има специфичну тежину јер је адмирал годинама радио са нама и у нашој средини. Знамо га као најбољег!

 

Фото П. Милошевић

Бошко Антић се дародавцима одужио и причајући многобројне анегдоте из Стратимировићевог, али и сопственог живота:

- Од Војвођана, нарочито Сремаца, нема опаснијих ратника сем Сремица. Током службе сам схватио да су Сремице "слабе" на официре, а многи од колега су се неком од њих и оженили. Проблем настаје када се Сремица и официр посвађају у браку: тада командант иде да их измири. Часна адмиралска реч, то су били баш тешки задаци.

ДИПЛОМАТСКЕ МИСИЈЕ

ПО завршетку војне службе, 1859. године, генерал Стратимировић је учествовао у дипломатским мисијама у Црној Гори, на Крфу, у Епиру, Србији и Италији.

Од 1873. живео је у Новом Саду. У српско-турском рату 1875. ставио се на располагање српској влади, али је осумњичен да ради за интересе Аустрије. Дубоко разочаран, после 1877. године повукао се из јавног живота и преселио у Беч, где је и умро.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)

У РАСКОШНОМ ЗЕЛЕНИЛУ ИЛИ НА БЕЛОМ ПЕСКУ: Ако изаберете хотел Лујо, не морате да бирате, ту су и плажа са белим песком и прелепа шума