ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ЗАБИЈАЊЕ КЛИНА У ЗДРАВО СРПСКО ТЕЛО: Формирање "пречанског фронта" против Београда и Србијанаца

У ПЕРИОДУ 1925-1927. године, када су се владе веома често мењале, потпуно је запостављен рад Скупштине: многи законски предлози нису могли бити претресани, на многе интерпелације и питања није дат одговор.

Краљ са Владом проглашава нови назив државе Југославија / Фото Музеј Југославије

Краљ Александар је мислио да ће такво стање моћи да се превазиђе ако се спречи даље распарчавање политичких странака на мање фракције, које се међусобно обрачунавају, ако се, уместо комадања и свађа око парцијалних интереса, створе јаче партије и страначки блокови на ширим националним основама. (Краљ је у то време био највише заокупљен отклањањем спољног притиска, који је долазио од стране Италије и најчешће је водио разговоре с посланицима на страни - Миланом Ракићем и Живојином Балугџићем. У таквим приликама била је потребна јака и стабилна влада у земљи, а ње није било.)

На парламентарним изборима 11. септембра 1927. доста тога је постигнуто. Радикална странка освојила је највише гласова и 117 посланичких мандата; иако је изашла подељена на две групе, фракција Велимира Вукићевића (председника владе) освојила је 100, а група око Главног одбора странке (тзв. пашићеваца) само 17 посланичких мандата, који су се утопили у посланички клуб и нису пружали никакав отпор.

Знатан пораст гласова и освојених посланичких мандата, чак 61 (што је за 40% више него на претходним изборима), забележила је Демократска странка. На истим позицијама остали су словеначки клерикалци с 21 добијеним посланичким мандатом и босански муслимани са 17 добијених посланичких мандата. Странке, које су биле заступљене у влади, освојиле су заједно 216 посланичких мандата, што чини више од две трећине од укупног броја посланика (313) Скупштине.

ОД ОПОЗИЦИОНИХ странака, највише је изгубила Хрватска сељачка странка Стјепана Радића: са знатно мањим бројем гласова, освојила је 61 посланички мандат; Самостална демократска странка Светозара Прибићевића, с 22 посланичка мандата, прошла је нешто боље него на претходним изборима, док је пораст освојених гласова и мандата - девет, забележио српски Савез земљорадника.

Када би се одржала постојећа констелација политичких група и однос између владе и опозиције, остварила би се доминантна парламентарна већина, која би законодавним радом у Скупштини на дужи период отклонила политичке страсти и поделе и нормализовала политичке односе у земљи.

Тако су се определили и бирачи, дајући им подршку својим гласовима, али се на Балкану никада није знало којим ће политичким правцем кренути страначки главари.

Од када су ушли у парламент, Хрвати су стално наилазили на српску већину, коју никакав изборни закон није могао да умањи самим тим што је српских гласова било више. Почели су онда да се служе опробаном тактиком, утичући на Србе да се супротстављају једни другима.

Та тактика показала се успешном већ приликом краткотрајне Давидовићеве владе 1924. године, када се између присталица двеју српских странака, једне у влади, друге у опозицији, заоштрио политички сукоб до ивице грађанског рата. Године 1925. Радић се привремено одрекао својих политичких захтева и његова странка ушла је у владу с радикалима, али се није одрекао своје тактике да ради на супротстављању српских странака.

Посебно му је тада било важно, а у томе је и успео, да одстрани с власти Прибићевићеву странку, која је представљала Србе у Хрватској. Унутар владе допринео је Пашићевом паду и поспешивао је већ започет процес дробљења Радикалне странке.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Савез са црногорским федералистима

КАДА ЈЕ АКАДЕМИК ` Стојановић, иначе републиканац, у једном добро посећеном предавању на Коларчевом универзитету, још 1926. године, упозорио на то да се Радић "није искрено помирио са Србима", да је ушао у владу само да би могао јаче да ради на раздвајању Срба и Хрвата и ако се промени политичка ситуација, опет ће почети да заговара своју "миротворну републику", радикали су квалификовали то излагање као "сепаратизам са српске стране".

Када се почетком 1927. године ХСС поново нашао у опозицији, стране посматраче је занимало којим ће политичким правцем кренути Радић. Британски посланик у Београду предвиђао је следеће три могућности: а) да ради на расцепу Краљевине под бољшевичким утицајем; б) да оствари аутономну хрватску државу у врло лабавој југословенској федерацији; в/ да ради на формирању једног сељачког покрета у целој земљи.

Радић је почео од тог трећег да би постигао оно прво. То је био, у ствари, његов стари план "заокружења и изолирања Србије". Наставио је да га спроводи, стварајући већ почетком 1927. заједнички парламентарни клуб с црногорским федералистима, а на изборима је покушао да се пробије са својим кандидатима и у Македонији.

Југословенска влада 1928. године / Фото Музеј Југославије

Занимљиво је колико је еволуирао у односу на Црну Гору. Још 1923, када су га у Лондону питали зашто Црногорска странка није у његовом "федералистичком блоку", Радић је одговарао:

"Црногорци су у народносном смислу Срби, те их Србима сматрају не само у Београду, него и свуда по свијету. Изгледало би, дакле, да се ми Хрвати пачемо у једну србску ствар, кад би смо и ми почели захтјевати обнову и признање посебне црногорске државе." Али, већ 1924, у свом познатом "мајском манифесту", Радић се посебно обратио Црногорцима, ласкајући њиховом јунаштву и жалећи њихову судбину што су дошли под "хегемонију" Србије.

САВЕЗНИШТВО С ЦРНОГОРСКИМ федералистима 1927. године, за ХСС није била нека политичка добит, јер су ови на изборима пропали, освојивши само један посланички мандат, док је њихов првак Секула Дрљевић, иначе адвокат из Земуна, изабран на хрватској листи у Срему. Стога је Радић одмах после избора упутио званичан позив вођству Демократске странке и Савезу земљорадника да с њима створи заједнички парламентарни клуб.

Његова идеја о новом груписању политичких странака имала је за циљ сужавање владине већине и разбијање њеног блока. Пошто се Давидовић још колебао, Радић се, сасвим неочекивано, окренуо Прибићевићу.

Стварање заједнице ХСС с Прибићевићевом СДС требало је да послужи као забијање клина у здраво српско тело. Посредовао је у томе Секула Дрљевић, кога је Радић овластио да ради на придобијању Прибићевића.

"Тај Радићев план остао је тајном нас двојице" - записао је Дрљевић - "све до почетка преговора са С. Прибићевићем у Народној скупштини... Морало се водити рачуна да се Прибићевић одвикне служити Београду, којему је служио цио живот. Радић је био мишљења да је боље да је он с нама, него с Београдом."

Иако је та страначко-парламентарна заједница између ХСС и СДС, названа Сељачко-демократска коалиција (СДК), имала у свом програму очување постојећег политичког система (говорило се чак и о "народном јединству"), њено стварање 10. новембра 1927. године, требало је да има, према њеним оснивачима, "повијесно значење, јер се тога дана Краљевина СХС расцијепила на Сави и Дунаву".

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Омаловажавање српске војске

САВЕЗ ИЗМЕЂУ Радића и Прибићевића остао је веома чврст и када је ХСС поново покренула питање друкчијег државног уређења, па и могућност сецесије Хрватске. За Хрвате је савез био кључно решење: одвајањем Срба из Хрватске од оних из Србије, остварили би територијални интегритет и политичку "сувереност" Хрватске. Због тога је та сарадња представника Хрвата и Срба у Хрватској изазвала далекосежне политичке последице, пошто су као "пречански фронт" заузели оштар опозициони став према србијанским странкама и уопште према Србији.

Назив "пречани" настао је у Србији још током XIX века и њиме су се означавали Срби који су живели "преко" Саве, Дрине и Дунава. Ту није било никаквог политичког подвајања, него, напротив, истицања јединства српског народа, којег су, стицајем географских околности, раздвајале три велике реке. Први пут су називу "пречани" придаване политичке димензије у време стварање Сељачко демократске коалиције (СДК), а са значењем супротстављања свих других народа изван Србије Србији и народу који у њој живи. [...]

Краљ Александар и Љуба Давидовић / Фото Музеј Југославије

Своје незадовољство Прибићевићевим заокретом краљ је јавно демонстрирао на тај начин што је приликом крштења краљевића Томислава приредио пријем за све страначке прваке, изостављајући једино Прибићевића. У разговору с прваком ХСС покушао је да га одвоји од вође Срба у Хрватској.

Радић је био задовољан пријемом у Двору, налазећи и у самом имену краљевића Томислава некакве симболике, али се изговарао да их, у оквиру СДК, везује одредба према којој ниједна од уговорних странака није овлашћена да с било којом политичком групом води преговоре.

По изласку из Двора Радић је изјавио новинарима: "Ето толико можете рећи да сам на питање енглеског посланика и друге господе, да ли сам задовољан, рекао овој господи да сам необично задовољан, што је принц добио име Томислав. То је име првог хрватског краља и тако смо нашу државу продужили за тисућу година."

СВЕТОЗАР ПРИБИЋЕВИЋ је на промотивном збору СДК у Загребу 22. јануара 1928. у свом говору образложио потребу заједничког фронта "цивилизованог света" против Београда, у којем се управљачи понашају као "варвари".

Да би подвукао ту антисрбијанску линију, омаловажавао је допринос српске војске за ослобађање земље, тврдећи да су у томе подједнако учествовали и "југословенски" добровољци, чија је снага, по њему, била једнака целокупној снази српске војске, па ако Србијанци говоре о Кајмакчалану, "онда је он и наш", уосталом, говорио је, "колико кошта та ваша српска крв, па да је платимо". Такве, потпуно нетачне и тенденциозне Прибићевићеве изјаве наишле су на бурно реаговање и лавину осуда у Србији.

Велимир Вукићевић, председник Владе 1928.

У Београду, на централном тргу, организован је протестни митинг, на којем су Прибићевића бранили припадници терористичке организације југословенских интегралиста, "Орјуне" и њен челник Добросав Јевђевић, потоњи четнички војвода. (Прибићевић није споменуо да је међу "југословенским" добровољцима било преко 90% Срба и то понајвише из Војводине и Босне.

У време освајања Кајмакчалана 1916. године, "југословенских" добровољаца није ни било на Солунском фронту. Не могавши да демантује такве чињенице, Прибићевић је нешто касније изјавио да му је циљ био да докаже да Кајмакчалан припада свима, а не само Србији, а ко тако не мисли "ставља се на чисто освајачко гледиште".)

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Преображај вође Срба из Хрватске

ПОЛИТИЧКИ ПРЕОБРАЖАЈ вође Срба у Хрватској, Светозара Прибићевића, од сарадње са србијанским странкама до сарадње с Радићем, доживљен је у Србији болно. Колико је некада био екстреман и силан у односу на Хрвате, хапсећи њихове вође, сада је с истом жестином нападао Србијанце, које је изједначавао с режимом.

Као један од председника СДК, временом је постао главни тумач њене политике према Београду. У критици Србијанаца сматрао се позванијим и био је радикалнији и од самог Радића, који није морао да преваљује преко усана тако оштре речи. Фронт против Београда градио је на познатом идејном клишеу о "хегемонистичком" положају Србије и њеним "завојевачким" и "великосрпским" тежњама.

Павле и Стјепан Радић

[...] Током маја и јуна опозиција је предузимала акцију бојкота рада парламента. Прваци СДК сматрали су да је најефикаснији метод за ометање тог рада покретање оптужби против појединих чланова владе на основу Закона о министарској одговорности. После оптужби против председника владе Вукићевића поднели су оптужбе против још четири министра, међу којима и против министра унутрашњих дела А. Корошеца.

Оптужбе су биле само повод да се критикује владина политика, па је том приликом долазило до оштрих вербалних сукоба између посланика владине већине и опозиције, који су се претварали и у физичке обрачуне. Расправе су најчешће вођене у вези с процедуралним питањима, стављањем примедаба на записник; трајале су обично дуже него сама дебата о предметима који су на дневном реду, а завршавале су се ипак онако како би владина већина одлучила.

У РАСПРАВАМА ПРВАЦИ СДК употребљавали су један погрдан тон на рачун владиних представника, нарочито оних из Србије. Било је и међу хрватским политичарима мишљења да такав, посебно Радићев погрдан тон у Скупштини "нема снаге искреног и дубоког огорчења, него има одуран и комичан изражај немоћног гњева. Зато тај његов оштар тон не диже и не ојачава хрватску политичку борбу, него је чини само смјешном и тиме је слаби и компромитира".

Примењујући пословник, председник Скупштине био је принуђен да кажњава посланике, што је најчешће погађало прваке СДК. Због употребе непарламентарних израза, искључиван је више пута са седница Радић, а ту судбину су делили и неки други посланици опозиције. (Први пут је Радић искључен с три седнице Скупштине 29. фебруара 1928, у дебати о "Главњачи", што је на неприкладан начин употребио краљево име.

Светозар Прибићевић

Рекао је, поред осталог "Ми имамо краља Главњаче." Други пут је Радић искључен 13. марта што је министра за социјалну политику назвао, лупежом". Најзад, трећи пут Радић је искључен са седнице од 4. маја, и то с десет седница, јер је за председника и друге чланове владе употребио изразе: "ниткови", "лопуже", "бездушници", "злочинац", "ништарија", "проститутка".)

Када би кажњени посланици одбијали да се покоре изреченој казни, долазило је опет до интервенције скупштинске полиције и до насилног одстрањења посланика изношењем из скупштинске дворане. Вербални и физички сукоби могли су сваког часа да се претворе и у појединачне оружане обрачуне, будући да се у неким случајевима показало да су неки посланици опскрбљени оружјем.

(Посланик опозиције из Савеза земљорадника др Бранко Чубриловић упозорио је председника Скупштине да умири посланика који га омета у говору, "иначе ће употребити оружје".)

Препоручујемо

Друштво

0 2

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ - СКАНДАЛ СА УСТАВОМ: Како је краљ Александар умало остао без круне

07. 11. 2021. у 16:00

Србија

0 2

ЗАШТО СЕ РАСПАЛА СФРЈ: У лесковачком музеју научни скуп о последицама слома Југославије

08. 10. 2021. у 22:48

Култура

1 1

ШТА ЈЕ ПОЗАДИНА УБИСТВА КРАЉА? Премијера филма Гордана Матића "Пуцњи у Марсеју" на фестивалу у Херцег Новом

05. 08. 2021. у 11:12

Србија

0 0

МАНИФЕСТАЦИЈА ПОСВЕЋЕНА КРАЉУ АЛЕКСАНДРУ: Одлуку донели одборници Скупштине општине Кнић

16. 06. 2021. у 15:42

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације