КАЛИГРАФИЈА НАПАЈА ДУХ, КАО МОЛИТВА: Сликарку Мају Тодић надахњује светиња уз коју је одрасла (ФОТО)

Д. Зечевић

29. 12. 2021. у 10:45

МЛАДА сликарка Маја Тодић (32) рођена је, одрасла и живи крај једне од највећих српских светиња - манастира Грачаница.

КАЛИГРАФИЈА НАПАЈА ДУХ, КАО МОЛИТВА: Сликарку Мају Тодић надахњује светиња уз коју је одрасла (ФОТО)

Фото Д. Зечевић

И као и сви они који су имали и имају такву привилегију, нераскидиво је повезана са величанственом задужбином краља Милутина, а као уметник, како каже, још и са снагом и духом српског средњовековља.

Нема, прича нам Маја, уметника који је бар накратко прошао поред Грачанице, а да о њој није оставио своје сведочанство: песму, причу, слику, вајарско дело... А они ствараоци који стасавају поред ње једноставно се сроде са овом светињом. Доживљавају је као живо, узвишено биће јер са њом сведоче истину о православљу, док им је са професионалне стране Грачаница често била први сусрет са зрелом уметношћу. Инспирација за сликарство, живописање, па и за калиграфију којој се наша саговорница, такође, посебно посветила.

- Калиграфија је вежба стрпљења. Доживљавам је као молитву - прича нам Маја Тодић. - Лепота јој се налази у несавршености слова која се пишу слободном руком, а инспирацију сам нашла у средњовековним српским књигама и повељама. Истражујући ове записе, нарочито за време пандемије ковида 19, почела сам да се бавим и овим правцем у сликарству, који је сасвим супротан од оног којим сам се првобитно бавила. Моје интересовање посебно је везано за ћириличко писмо и начин на који је оно писано у средњовековним књигама.

Уметничку слободу у калиграфским радовима наша саговорница остварује, каже, израдом минијатура.

- У свету се за минијатуру користи израз "илуминација", али у српском језику постоји много лепши заборављени израз: светлопис. Та предивна уметничка дела украшавају се златом и обилују врло, врло ситним детаљима, док је калиграфски вез најлепши део ове приче - објашњава нам Маја.

Наравно, туш и перо су у калиграфији незаобилазни, али како каже, чак и у овом правцу сликар може да искаже своју духовност, јер уметност побуђује обожавање, а црквена уметност посвећеност и поштовање.

- Уметнички осећај се роди у човеку, део је њега. А код мене се то догодило природно, јер сам почела да ствара још у детињству. Уметност је постала део мене, развијала се, а први правац који сам одабрала у сликарству био је енформел, када празно платно сликара може одвести било куда - каже Маја.

Овај правац у сликарству, како нам је објаснила, подразумева спонтану, недисциплиновану уметност, али не тежи да прикаже материјално већ духовно.

- Основни мотив ми је ослобађање од правила, од замки формализма, долазак до слободе која се изражава динамичном бојом која тече платном, импулсивном линијом, спонтаним сликарским рукописом - појашњава ова млада уметница. - Код нас уметника, оно што носимо у себи увек избија у делима које радимо.

А код ње, то су фреске из манастира Грачаница.

- Боравећи често у овој светињи, која ме је одредила као уметницу, на мене су посебан утисак оставила оштећења на манастиру која су на њему клесали и оставили векови, природне непогоде, али чак и људи, остављајући записе. Чак и у тим оштећењима на манастиру, видим прелепу форму јер су то углавном записи људи одушевљених лепотом наше Грачанице. Али ови записи су настали и под руком ученика призренске Богословије, игумана наших светиња... Осим својих утисака које су "остављали" у спољној припрати, постоје и записи људи кроз векове о томе да су, на пример, нероткиње гребале прах са фресака... Такви подаци, за уметника су неисцрпна инспирација. Мени је такође занимљиво да у Дечанима постоје стари записи нашег народа да нема кише и да су гладни... - каже Маја, која је сликарство завршила на Факултету уметности приштинског универзитета са седиштем у Косовској Митровици, потом је радила у једином дечјем часопису на КиМ, где је била илустратор па уредник, а сада је уредник ликовног програма у грачаничком Дому културе.

УМЕТНОСТ НАДВИСУЈЕ ЕНКЛАВУ

УПИТАНА како је то уметношћу, која не познаје границе, бавити се у енклави, наша саговорница одговара да сваки човек слободу треба да тражи у себи:

- Човек не треба себе да ограничава, а сваки уметник треба да уме да пронађе себе кроз рад. Јер, када ти је Бог нешто даровао тај дар треба да искористиш, а уметници кроз рад побеђују баријере: друштвене, политичке, психичке... То је неограничени простор за моје стварање.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

БРИЖЉИВО упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици.

28. 04. 2024. у 06:30

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

НЕМАЧКА која је главни спонзор сарајевске „Резолуције о Сребреници“ покушава да прогура тај цинични историјски фалсификат кроз Генералну скупштину УН у време једне трагичне годишњице, ослобођења концентрационог логора Дахау, неспорног сведочанства о највећем геноцидном програму у историји човечанства чији је аутор – Немачка.

28. 04. 2024. у 07:00

Коментари (1)

АКО НЕКОМ ПОЗАЈМИТЕ ОВУ КЊИГУ, НЕ ОЧЕКУЈТЕ ДА ВАМ ЈЕ ВРАТИ!