ПРЕОКРЕНУЛИ СМО ТРЕНД ОДЛИВА МОЗГОВА: Премијерка Брнабић - Од октобра 2020. у Србију се вратило 92.300 повратника из дијаспоре
ОД ОКТОБРА прошле године у Србију се из иностранства вратило 92.300 грађана, а већина су високобразовани, изјавила је данас председница Владе Србије Ана Брнабић на четвртој годишњој конференцији ''Таленти на вези 4.0''.
Премијерка је изнела процену програма ''Тачка повратка'', а на основу података тима УНДП који, како је објашњено, на неформалан начин, кроз Фејсбуков алгоритам за оглашавање, прати миграције, односно нето разлику између прилива и одлива из земље. Брнабић је указала да истовремено и даље постоји проблем са нискоквалификованом радном снагом у секторима као што су возачи, електричари и вариоци, који одлазе трбухом за крухом у земље Западне Европе.
- Сада гледамо како да и тај проблем решимо, да они остају и враћају се у Србију, што верујем да ћемо успети како наш економски раст буде све динамичнији и како имамо све више страних и домаћих инвеститора - рекла је Брнабић.
Истакла је да се сваке године све више грађана враћа у Србију и и да је према истраживању Бечког института за међународне односе, од 2015. до 2019.године, Србија успела да преокрене тренд одлива мозгова.
- Уместо одллива имали смо нето прилив и то висококвалификиваних повратника свих старосних категорија, а пре свега у старосној групи од 24 до 29 година. То је права револуција, то је најбоља гаранција за просперитетну и бољу будућност и квалитетнији живот у Србији - рекла је премијерка на онлајн конференцији на којој је одговарала на питања грађана који су донели одлуку да се врате у Србију или размишљају о повратку.
Навела је да је много разлога што је све више повратника из дијаспоре, истичући, пре свега, то што је Србија показала да уме да се носи са кризним ситуацијама, као и да је у 2019. години привреда Србије имала најмањи пад у Европи.
Економски раст изнад седам одсто, инвестирамо у вештачку интелигенцију
- Ове године наш економски раст ће бити значајно изнад седам одсто, што је мало ко очекивао - рекла је премијерка.
Истакла је да је у последњих пет година много тога урађено у дигитализацији, а да је следећи корак инвестирање у развој вештачке интелигенције, подсетивши да је у Србији основан Институт за развој вештачке интелигенције. Нагласила је и важност инвестирања у биомедицину и биотехнологију, наводећи да је недавно отворен Центар за секвенцирање генома.
- Право је време вратити се у Србију и учествовати у њеном развоју и прављењу једне другачије будућности - поручила је премијерка.
На питање каква је ситуација за грађане из друштвеног сектора који би се вратили у земљу, Брнбић је казала да се осим инвестирања у информационе технологије у свим областима, улаже и у куллтуру и друштвено- хуманистичке науке као све важнији правац развоја.
- У 21. веку много тога ће бити аутоматизовано, али идеје и креативност неће моћи да се аутоматизују, земље које буду инвестирале у идеје биће конкурентније и много боље за живот - рекла је Брнабић.
Додала је да ће из Фонда за науку, који је основан 2019.године, значајна средства бити инвестирана у друштвено-хуманистичке науке, подсетивши да ће Факултет музичких уметности први пут добити своју зграду. Брнабић је додала да се нада да ће изградња те зграде почети следеће године. Истакла је да се додатно улаже у инфраструктруру и најавила да ће у 2022. почети изградња научно-технолошких паркова у Крушевцу и Крагујевцу и додатне зграде Научно-технолошког парка у Београду.
На питање како види однос матице и дијаспоре за пет година, Брнабић је казала да очекује да ће до 2026. Србија бити етаблирана као земља нових технологија чија се привреда базира на знању, креативности и идејама, као и да ће то утицати на однос са дијаспором.
- То ће донети нови квалитет живота, ако све то успемо, имаћемо другачију комуникацију са нашом дијаспором и верујем да ће многи одлучити да се врате, као и да ће много странаца доћи да живи и ради у Србији - казала је Брнабић.
БОНУС ВИДЕО - ИНСПИРИСАНИ ПРОШЛОШЋУ: Винча на ЕКСПО 2020
Препоручујемо
ПОСЛЕДЊИ ЛОВАЦ НА НАЦИСТЕ ПРОТИВ РЕЗОЛУЦИЈЕ О СРЕБРЕНИЦИ: Није било геноцида, ово би умањило значај тог термина
Последњих година често се сусрећемо са разним покушајима људи који су погођени историјским трагедијама, или који имају намеру да воде кампању за тобоже „хуманитарне“ циљеве, да тврде да је њихово питање еквивалентно холокаусту, или да је у ствари случај геноцида, пише директор Центра "Симон Визентал" др Ефраим Зуроф за Јерусалем пост.
17. 04. 2024. у 17:57
И ЗВАНИЧНО: НИШТА ОД ЕУ ДОК КОСОВО НЕ ПРИЗНАМО Брисел следеће недеље убацује анекс из Охридског споразума у Поглавље 35
ВИШЕГОДИШЊА дилема "Косово или Европска унија" која је лебдела над Србијом, добиће свој практични израз следеће недеље сажет у бестијалној и званичној уцени Брисела - нема ништа од чланства у ЕУ док не признамо лажну државу и помиримо се са њеним чланством у УН.
17. 04. 2024. у 12:00
ЗАШТО СУ БРУТАЛНО УБИЈЕНИ? Игора одгајали пси на улици - заборавио матерњи, кад су им га "одузели" ДОШЛИ ИСПРЕД СИРОТИШТА и данима чекали
ТУЖНА прича дечака који је прошао пакао на земљи због својих родитеља и деде алкохоличара. Морао је да проси и живи на хладној улици, а данас је жив захваљујући Џеси, Гоги, Маши и Севи.
16. 04. 2024. у 14:14
Коментари (1)