НАШИ СЕНИОРИ - ГОЛМАН СА СТОТИНУ РУКУ: Нишлијка Весна Милошевић Петровић била најбољи рукометни чувар мреже на планети

Ј. ЋОСИН

24. 12. 2021. у 10:38

Голмански дрес први пут је обукла пре више од пола века. Нанизала је потом 650 друголигашких и прволигашких утакмица и чак 63 пута облачила опрему најбоље југословенске селекције и на свим утакмицама, по правилу, била међу најбољима. Публика је памти по атрактивном стилу, али и по чињеници да је одбранила више од 700 седмераца, и око 1.100 шутева упућених према њеном голу.

НАШИ СЕНИОРИ - ГОЛМАН СА СТОТИНУ РУКУ: Нишлијка Весна Милошевић Петровић била најбољи рукометни чувар мреже на планети

Весна Милошевић Петровић / Фото Ј. Ћосин

Данас, Нишлијку Весну Милошевић Петровић (66) која је понела титулу најбољег голмана планете, на успехе из младости сећају три велике свеске пуне новинских чланака и фотографија, које је њен отац редовно лепио и бележио, док је она освајала свет.

Голман са стотину руку, како су знали да за њу кажу, за "Новости", открива да и данас радо седне на кафу са својом комшиницом и прелиста очеве свеске, сећајући се славних времена не само за њу већ и за српски рукомет.

Почела је 1969. у нишком Железничару који је убрзо прерастао у ДИН. У првом тиму је дебитовала као ученица осмог разреда основне школе. Током наредних 15 сезона одиграла је више од 650 утакмица.

- Сасвим случајно сам почела да се бавим рукометом. Победила сам на кросу основних школа у Нишу. Наставник ОШ "Ратко Вукичевић" желео је да тренирам атлетику. Послао ме је на стадион где сам наишла на једног старијег човека и питала га шта ја могу да тренирам. Он ме је погледао и послао у "Ровче" у Тврђави. Рекао ми је да се јавим тренеру Световиду. На једном тренингу није било голмана и он је питао ко жели да стане да брани. Ја сам стала на гол и тако је почела моја голманска каријера - присећа се Весна својих почетака у рукомету.

Позив да обуче дрес репрезентације добила је са 17 година. Била је на припремама за светско првенство које је одржано у Београду, али је отпала као четврти голман. Пуно пута је одбијала репрезентацију, то је није интересовало.

- Била сам из друголигашке екипе, никога нисам познавала, када смо ишли на припреме осећала сам се као да сам пала са неба. Била сам чак и кажњавана зато што се нисам одазивала позиву. Када је био "Трофеј Југославије" 1976. године у Београду, тренер Винко Кандија је дошао код мене кући, буквално ме ухватио за уши и одвео у Београд. Тада су многи спортски новинари са резервом гледали на то, у смислу "ко је она да одбија репрезентацију", "ко је она да тренер одлази по њу", али тренер је веровао у мене - присећа се она.

Дебитовала је управо те 1976. године на "Трофеју" против Западне Немачке. Бранила је друго полувреме и одбранила два пенала. На голу државног тима била је 63 пута. Освојила је златне медаље на Медитеранским играма 1979. у Сплиту и на Балканијади у Софији исте године, пето место на Светском првенству у Чехословачкој.

Каже да није могла ни да сања да ће само четири године након што је први пут обукла одрес са државним грбом на "Трофеју Југославије", понети признање најбољег голмана планете. То јој је припало за бриљантне одбране на Олимпијским играма у Москви 1980. године, на којој су плаве даме, иако дебитанткиње, на највећем планетарном скупу освојиле сребрну медаљу, а Весна проглашена најбољим голманом света.

Упоредо са спортским успесима, Весна је завршавала и факултет. Док су се друге рукометашице одмарале, она би учила у парку. Књигу је носила са собом и у аутобусу, возу, авиону.

- Уложила сам велики рад и велику љубав, без обзира на то што је за мене рукомет увек био само хоби. Мени је на првом месту била школа, касније факултет који сам завршила са 23 године, упркос свим обавезама и припремама које сам имала - присећа се Весна Милошевић Петровић.

Спорт јој је, каже, донео много. Омогућио јој је да упозна готово целу Европу, део света, али и да упозна врхунске спортисте, да склопи многа пријатељства. Била је прва рукометашица Југославије која је добила позив из иностранства. Али, она је понуду - одбила. Запослила се у "Дуванској индустрији". Имала је добру плату и није размишљала да ће доћи неко другачије време.

- Престала сам да се бавим рукометом у 27. години, на врхунцу каријере. Сви су били изненађени, али ја сам осетила да је право време да оставим спорт и да се бавим нечим другим. Добила сам сина, живела заиста леп живот - открива нам она.

Ипак, препоручује младима да се окрену спорту. Према њеним речима, данас они много користе телефоне, компјутере, не знају да се играју.

- Не мора то да буде професионални спорт, не морају сви да размишљају о неким врхунским резултатима. Нека се баве спортом због свог здравља, али не само због тога, битно је да одрастају у једној здравој средини, а спорт као спорт донеће им много тога лепог као што је донео и мени - поручује некадашња најбоља рукометашица света.

ЗА ВЕСНУ ДАВАЛИ ПОЛА НЕМАЧКЕ

Стефан Кречмар је чувени рукометаш, познат по тетоважама и пирсингу. Играо са Перуничићем пре скоро 20 година. Тешко да је имао имењака пре 50 година

Весну су током каријере пратиле многе анегдоте, а она се радо присећа једне. Сваке године се у Источној Немачкој одржавао рукометни турнир, а Штефан Кречмар је био у то време најбољи рукометни тренер света. Он је дошао до Пере Сератлића и питао га где је Весна Милошевић. Он му је одговорио да није дошла. Није му веровао и мислио је да је крију за финале.

- Сератлић му је на то одговорио да сам престала са спортском каријером, на шта је Кречмар казао: "Људи моји шта ви радите, ја бих пола Немачке за њу дао". То је мени такав комплимент да ја више ништа не морам да говорим о својој каријери - присећа се Весна.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (1)

АМЕРИ У ШОКУ: Српски монах им открио како је Дарко Миличић успео, а он - зашто се одрекао кошарке, купио 10.000 риба и нокаутирао коња