УТОЧИШТЕ ЗА БЕЛЕ РУСЕ КРАЈ ЗАПАДНЕ МОРАВЕ: Између два светска рата Трстеник био "база" многим емигрантима са истока

Софија Бабовић

19. 12. 2021. у 17:29

ИАКО је на територији Трстеничког среза (без, у то време припадајуће Врњачке Бање), између два светска рата живело највише 100 припадника руске емиграције, траг који су Руси оставили на овај крај више је него упечатљив, показује истраживање историчара из Трстеника и Београда. Према попису из 1921. године, у самој вароши Трстеник живело је 1.208 становника, што указује да су руске избеглице чиниле 8,3 одсто становништва. У таласу "белоемиграције" крај Западне Мораве досељавао се школован свет: учитељи, грађевински чиновници, геометри, свештеници.

УТОЧИШТЕ ЗА БЕЛЕ РУСЕ КРАЈ ЗАПАДНЕ МОРАВЕ: Између два светска рата Трстеник био база многим емигрантима са истока

Архива

- Међу првима су запослење у парохијама налазили свештеници, као Николај Александров, магистар богословије и протојереј, који чинодејствује од 1922. до 1928. године у Цркви Светог архангела Гаврила у Горњем Рибнику - напомињу у свом истраживању историчарка Музејске збирке НУ Јелена Вукчевић из Трстеника и Небојша Стамолболија, научни сарадник Института за савремену историју у Београду. - У манастиру Велуће су јеромонах Митрофан Романов и протојереј Алексеј Садовничеј. Чак осморица руских белоемиграната инжењера и геометара радило је у Трстенику (Борис Василијевич Афансјев, Вјечеслав Александрович Ромјанцев, Иван Иванович Губарев, Кузман Петрович Трушин, Алексеј Власов, Михаил Проценко, Никола Соколов, Сергеј Кулик).

У трстеничком крају било је и бар два учитеља руског порекла. Зна се да је Виталиј Николајевич августа 1927. радио у Станишинцима као дневничар, док је Димитрије Лутченков био учитељ у селима Горња Црнишава, Чаири, Осаоница, као и у Занатско-трговачкој школи у Трстенику, од 1926. до 1930. године. У емиграцији је било и истакнутих трговаца. Међу фотографима се истиче извесни Поликарп Карчашов који је држао фотографску радњу, а његова реклама стајала је на фасади хотела "Топаловић". Фотографије из 1925. године на којој су први власници аутомобила у Трстенику има реверс са печатом Поликарпове фото-радње.

- Константин Збутович, некадашњи пуковник штаба генерала Врангела и командант белогардијских пукова у борбама против бољшевика, доселио се у Трстеник вероватно у последњем руском евакуационом таласу, када су се у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца доселиле преостале Врангелове трупе - напомињу историчари. - У Русији је био велепоседник, властелин и веома образован човек. Бежећи из Русије за собом је оставио имање величине Куршевачког срета. Збутович се у Трстенику запослио на место општинског писара, а после неколико месеци му се придружила и супруга. Породица је становала приватно, у кући Наталије Вукадиновић (касније Афансјев), одселила се 1939. године за Београд.

Иван Веденски, рођен у Новом Селу, у Тулској губернији, живео у Петербургу, 1921. године био је хоровођа "Бошка Југовића". И само је један од многих истакнутих емиграната крај Западне Мораве. Многи су у Трстенику боравили кратко, али је и то оставило велики траг. Виталиј Иполитович Александров је на позив пароха рибничког Николаја Александрова, обновио живопис и иконостас у Цркви Светог архангела Гаврила у селу Горњи Рибник 1926, а потом је наредне године урадио престону икону на улазу у цркву.

Шумари, молери, столари, такође су били део руске колоније, а један од ретких примера досељеника који се бавио пољопривредом био је Рус Васиљ Винтонијевич који је са породицом обрађивао земљу двадесетих година 20. века у Љубостињском Прњавору. Од 1929. до 1932. године било је и руских "луталица" ромског порекла, који су крштавани у манастиру Љубостиња. У црквеним књигама, спомињу се као "скитачи".

Архива

МИСТЕРИОЗНА ЕВГЕНИЈА

ШТУРИ су подаци и о потенцијално врло занимљивој Рускињи Евгенији, непознатог презимена. Наводно је њен отац, који је био посластичар на двору Романових, заједно са Евгенијином мајком био убијен. Није јасно како се Евгенија спасла ни како је завршила у Краљевини СХС, али се о њој зна да је у годинама после Другог светског рата становала приватно, са једном служавком, у кући породице Бабић, као и да је радила као зубар. У Трстенику је остала до 1955. године, када се са служавком настанила у Варварину.

ИСЕЉАВАЊЕ ПРИСТАЛИЦА РОМАНОВИХ

ДОСЕЉАВАЊЕ руске емиграције на просторе данашње Србије, одвијало се у неколико таласа у периоду од 1917. до 1921. године. Након почетка Октобарске револуције у Русији новембра 1918, грађанског рата између белогардејаца и црвеноармејаца, погубљења чланова царске династије Романов, јула 1918. и низа пораза које су белогардејци претрпели у сукобима са бољшевичком армијом, велики број присталица Романових, почиње да се исељава из Русије. Има процена да се у Краљевину СХС доселило од 42.500 до 75.000 особа.

БЕГ ЗБОГ РАТА

ИСТРАЖИВАЧИ наводе да се током Другог светског рата ова мала руска колонија додатно осула. Многи су емигрирали поново, овога пута у САД. У Трстенику је 1948. године забележено само 28 Руса, а у Крушевцу их је било још мање -тек деветоро. Попис из 2002. године указивао је на присуство само два Руса у Јасиковици и Лозни и двоје у самом Трстенику.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ЗЕЛЕНСКИ САЗВАО ЧИТАВ ГЕНЕРАЛШТАБ: Издао хитно наређење, тек сада следи хаос на фронту у Украјини

ЗЕЛЕНСКИ САЗВАО ЧИТАВ ГЕНЕРАЛШТАБ: Издао хитно наређење, тек сада следи хаос на фронту у Украјини

УКРАЈИНСКИ председник Владимир Зеленски хитно је сазвао састанак са високо позиционираним званичницима Генералштаба и војске због ситуације на фронту, наводи британски експерт Александар Меркурис на свом блогу на Јутјубу.

04. 05. 2024. у 20:06

Коментари (0)

СЕСТРА УБИЈЕНОГ ДАЛИБОРА НАПИСАЛА ПЕСМУ БРАТУ: Проклињем му руку из које је сваки метак испалио (ВИДЕО)