МЛАДИ НАУЧНИЦИ СЕЗОНСКИ РАДНИЦИ: Синдикат науке упозорио ресорно министарство на проблеме са којима се суочавају истраживачи

Љ. БЕГЕНИШИЋ

18. 12. 2021. у 10:00

УСПОСТАВЉАЊЕ мреже научно-технолошких паркова као саветодавног тела, унапређивање пословања Фонда за иновациону делатност и реформа Регистра иновационе делатности основне су измене у Предлогу закона о иновационој делатности који је усвојила Влада Србије и који ће се ускоро наћи пред посланицима у Скупштини.

МЛАДИ НАУЧНИЦИ СЕЗОНСКИ РАДНИЦИ: Синдикат науке упозорио ресорно министарство на проблеме са којима се суочавају истраживачи

Петар Милошевић

У образложењу законских измена наведено је да се предложеним решењем истиче значај управљања интелектуалном својином која је настала у оквиру научноистраживачке делатности и значај стартап предузећа, са циљем комерцијалне експлоатације иновација.

У Синдикату науке кажу да је овај закон и до сада добро функционисао, међутим, други прописи који се тичу научника и младих истраживача - или не функционишу како треба или нису уопште заживели. Синдикалци упозоравају да је један од закона који су мртво слово на папиру и Закон о науци и истраживањима, што онемогућава да се са пројектног пређе на институционално финансирање.

Осим овог проблема, у Синдикату указују и на недовољна улагања у науку, муку са расподелом новца путем уредаба Владе, а не по закону, на тежак положај младих научника и истраживача.

Све ове примедбе наведене су у писму министру просвете, науке и технолошког развоја Бранку Ружићу, које му је недавно упутила председница Синдиката науке Ђурђица Јововић.

Наводећи конкретне податке, она је истакла да се улагања у науку из буџета у последње две деценије не мењају и да се крећу од 0,5 до 0,38 одсто.

- Улагање је од 2009. године у паду, јер је тада издвојено 0,51 одсто а у 2020. 0,38 одсто - истиче др Ђурђица Јововић у писму министру. - Увидом у ребаланс буџета за 2021. и увидом у предлог буџета за 2022, бележи се пад издвајања за плате истраживача у износу од 0,09 одсто. То наводи на сумњу да није планирано повећање плата за седам одсто, како се налази у предлогу Закона буџетском систему за 2022.

Као други велики проблем она истиче да институционално финансирање које је предвиђено Законом о науци и истраживањима из 2019. године није заживело у пракси, јер нису усвојени подзаконски акти који подразумевају доношење Каталога радних места запослених у науци, Уредбу о коефицијентима по звањима, Програм институционалног финансирања...

- Интересантно је да је 2019. укинуто пројектно финансирање, а задржан Акт о финансирању из 2011, који је био основ за орочено финансирање путем пројеката и као такав не може да служи трајном, институционалном финансирању - упозорава др Ђурђица Јововић. - Министарство је тада рекло да се примена Закона одлаже за две године, али до сада нису нађени никакви механизми који би омогућили институционално финансирање.

Говорећи о положају младих истраживача на факултетима и институтима, она наводи податак да у научноистраживачком раду од 2010. учествује 1.657 младих истраживача, као и да Министарство сваке године обавештава декане и директоре института да су обезбеђена средства за њихове плате.

- Такав начин финансирања на по годину дана користе послодавци и сваке године закључују уговоре о раду са овом истраживачима на годину дана. Послодавци се према њима понашају као да су сезонски радници и не сматрају их својим запосленима. Лишени су неких законских права, која остварују други запослени, као што су минули рад, превоз, јубиларне награде - истиче Ђурђица Јововић.

ПОНОВО ОДЛАГАЊЕ НОВИХ ПРАВИЛА

ВЛАДА Србије је за 2020, а затим и за 2021. годину донела уредбу којом се расподељују средства научноистраживачким организацијама. То је предвиђено као прелазно решење док не почне потпуна примене Закона о науци и истраживањима из 2019. Синдикат науке упозорава да ће се овај начин финансирања наставити и за 2022, а сада је извесно да ће ово стање трајати до 2025, до када се помера примена Закона о платама у јавном сектору.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ЊИХОВ примарни циљ је заштита руских пограничних региона, као што је Белгород, али секундарни циљеви су заузимање Харкова, Сумија и Дњепропетровска.

26. 04. 2024. у 20:00

ТЕШКЕ ВЕСТИ ИЗ ВАШИНГТОНА СТИГЛЕ У КИЈЕВ: Нема више патриота за Украјину

ТЕШКЕ ВЕСТИ ИЗ ВАШИНГТОНА СТИГЛЕ У КИЈЕВ: Нема више "патриота" за Украјину

ВАШИНГТОН још нема бесплатне системе противваздушне одбране "патриот" који би могли да буду пребачени у Украјину, произилази из интервјуа са америчким саветником за националну безбедност Џејком Саливаном за МСНБЦ.

26. 04. 2024. у 19:17

Коментари (0)

Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна