ЛЕКОВЕ КУПУЈЕ НА РЕЦКУ: Тешка судбина Лесковчанина, хероја са Паштрика

СВИ су ме напустили. Нико ме не посећује. Дигли руке од мене. Од болесног човека сви беже.

Aлександар Цветковић, Фото И. Митић

Нисам луд, само сам болестан, са тим живим, са тим ћу да умрем. Болове које имам сабијам и држим у себи. Пијем пуну кесу лекова. Знам да се од овога нико није излечио...

Борим се колико могу, али не могу више сам.

Овако говори Александар Цветковић (48), ратни војни инвалид из Лесковца, тешко рањен на Паштрику, током НАТО агресије 1999. Његове ране су одавно зацелиле, али су остале трајне последице трауматичног искуства које не може да заборави. Од почетка рата, као припадник чете војне полиције из састава херојске 549. моторизоване бригаде, учествовао је у борбеним задацима широм КиМ, а када се на Паштрику догодио масовни напад на караулу Горожуп био је на првој линији одбране. Тешко је повређен у главу 31. маја 1999, док су НАТО бомбардери сејали смрт тепих бомбама.

Наш саговорник је одликован за заслуге. Од 2004. године има статус трајног ратног војног инвалида. Последњих година има озбиљних проблема са чак седам кичмених пршљенова.

Тепих бомбе на Паштрику ,Фото: Printskrin

Са новим законским решењем и статусом борца његова месечна примања су удвостручена и сада износе тек 13.400 динара! Поднео је захтев за инвалидску пензију, јер је иза овог младог човека и 20 година радног стажа, али је због болести, пре пет година, морао да да отказ.

- Нисам више могао да радим. Болови су били све јачи. Имам проблема и са срцем због шетајућег вагуса. Отказују ми и руке и осми дискус који "носу главу". Због тога ми се дешава да имам вртоглавице и да падам. Само за кичму лекови ме сваког месеца коштају осам хиљада динара - прича нам Александар.

Помаже му отац Драгољуб (72), али се и он разболео. Због слабости срца уграђен му је пејсмејкер. То су били дани када је Александар у апотеци за обојицу узимао лекове на вересију.

- Тај дуг се вуче од јануара. Саборци су ми помогли да га се решим, али сада смо опет на почетку. Опет у свеску и на рецку. Не волим да кукам, али то је реалност. Не могу више сам. Дугујемо и 600 евра за дрва. Како ћемо да вратимо не знам, а шта ћемо следеће године... Ауто нам хаварисан стоји у дворишту, а бар још толико пара нам треба за поправку да би отац могао да ме одвезе до лекара. Он ми помаже и око хране и око свега, а када нема хране једемо воду и хлеба, ко на ратишту - каже нам.

Већ десет година је разведен. Деца су отишла на своју страну, а недавно је постао и деда.

Од радости је, каже, хтео да умре. Имао је Александар и баш тешке тренутке, када је одлучио да "прекрати муке".

- Мајка ми је још била жива. Хтео сам да се обесим 2012. године. Све сам спремио, али ту ноћ сам сањао Жичу. Ујутру сам, по великом снегу и хладноћи, сео у ауто и кренуо ка манастиру. Затекао сам неко крштење. Мало дете, а црква лепота. Када сам ушао унутра осетио сам неку топлину. Упалио сам свећу... Да нисам био тамо, ми сада не бисмо разговарали. Само ноћ ме је од смрти делила - каже Александар.

ПОМОЋ

АЛЕКСАНДАР верује да ће када буде добио инвалидску пензију све бити лакше, али му је до тада потребна помоћ оних који желе и могу да помогну. Број његовог рачуна код банке Поштанска штедионица је 200-123868730-56.

РАЗОНОДА МУ КАНАРИНЦИ

СОБА нашег саговорника је препуна кавеза са штиглићима и канаринцима. Са њима проводи време, јер се због болести све теже креће.

- Ето, чувам птичице. То је љубав и разонода за мене. Волим с њима да заспим и са њима да се будим. Деда и стриц су ту љубав пренели на мене. Не може нешто да се заради, али продам птицу, па им купим храну и тако оне саме себе издржавају - каже Александар.

Препоручујемо

Србија

0 0

СЕЋАЊЕ НА ПАЛЕ ХЕРОЈЕ: Почео међународни боксерски турнир у част оних који су дали живот за отаџбину

20. 11. 2021. у 18:40

Србија

0 1

ХЕРОЈИ НИКАДА У ЗАБОРАВ: Почаст церским јунацима града Шапца

19. 08. 2021. у 13:13

Друштво

1 15

"БИО ЈЕ УМОРАН И ЗАБРИНУТ, УВЕЧЕ САМ САЗНАО ДА ТАТЕ ВИШЕ НЕМА": Син пилота хероја Миленка Павловића о последњем сусрету са оцем

03. 05. 2021. у 22:05

Друштво

8 3

ЈУНАК С КОШАРА: Зоран Веселић 22 године после смрти биће сахрањен у родном Лаћарку

02. 02. 2021. у 17:54

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације