СТАВРА ПОБЕГАО СА ЗЛОГЛАСНОГ "КРВАВОГ ПУТА": Сведочења потомака Срба о њиховим страдањима у норвешким логорима

Ј. СТОЈКОВИЋ

16. 12. 2021. у 11:00

СНИМАЊЕ документарног филма о страдању Срба у логорима на северу Норвешке током Другог светског рата, покренула је лавину реакција.

СТАВРА ПОБЕГАО СА ЗЛОГЛАСНОГ КРВАВОГ ПУТА: Сведочења потомака Срба о њиховим страдањима у норвешким логорима

Логораши из логора "Ботн" код Рогнана граде "крвави пут", Фото Норвешки Музеј "крвавог пута"

После снимања у својој земљи, екипа ових дана вредно ради у Србији и разговара са потомцима страдалих. Неке од прича о страдању наших људи, како тврде, остављају их без речи. Једна од њих је о храбром Ставри Величковићу из Лесковца, који је као логораш био на изградњи, како га Норвежани зову "крвавог пута", али је успео да побегне.

Продуцентима из Норвешке, после писања "Новости", јавио се уметник Драгољуб Величковић, и испричао им невероватну причу о свом оцу Ставри који је успео да побегне из Лагера 3 - логора Ботн код варошице Рогнан и захваљујући једном Норвежанину домогао се Шведске. Тако је сачувао живу главу и три године касније вратио се у родни Лесковац, својој породици.

Ставра Величковић након преласка у Шведску, Фото Приватна архива

Са много емоција, Драгољуб ексклузивно за наш лист, прича делић онога што је сазнао од оца, не кријући да му је много драго што ће захваљујући овом филму свет сазнати о патњама Срба који су били мучени и искоришћавани попут Јевреја.

- Важно је за историју, за потомке, за цео свет. Мало је оних у нашој земљи, у Норвешкој, у Шведској, па и у целом свету који ишта знају о овим страдањима. О стратиштима у Норвешкој где су страдали Срби у тзв. радним логорима. Мој отац је успео да спасе живу главу, али, нажалост, није успео да сачува дечака са надимком Треф, о којем је много бринуо у логору - прича Величковић.

Драгољуб Величковић, Фото Приватна архива

Ставра је, каже, у 12. години побегао од куће и изучио електричарски занат. На почетку рата, 1941, отишао је на Суву планину да организује покрет отпора. Један од сељака из тог краја је то дојавио тадашњим властима, па је Ставра најпре спроведен у логор Црвени крст у Нишу, потом на београдско Сајмиште одакле је теретним возом са хиљадама других затвореника транспортован у логор на север Норвешке.

- Радио је на изградњи тог, у Норвешкој познатог "крвавог пута". Причао ми је да их је у групи било по десеторица, а чувао их је по један Немац. Патње су биле страшне. Једног дана су радили на неком скретању што им је омогућило да савладају стражара, а да их друге групе логораша и чувара не виде. Претходно, мој отац је много заволео једног дечака од 18 година који је имао проблема са шећером па га је тата узео у групу. Отишли су да ручају и он је, потом, питао чувара да оду до мора и оперу руке. Када се вратио пришао је Немцу да му се као захвали, па је са осталим логорашима из групе успео да га савлада.

Андерсен вратио Ставри пушку , Фото Приватна архива

Везали су га за дрво, зачепили уста и побегли. Нису хтели да га убију, јер су знали да ће Немци за одмазду убити 100 логораша - прича Драган.

Домогли су се брда, када је Ставра видео да нема дечака Трефа. Вратио се по њега, али није успео да га нађе... А, Немци су већ започели потрагу. Четири дана, Ставра се уморан и изнемогао, крвавих ногу, крио испод водопада. Тако је избегао Немце и њихове псе трагаче, и потом кренуо даље.

- Случајно је срео Норвежанина Ханса Андерсена који му је помогао. Сакрио га је и од своје породице, извидао му ране и помогао му да се пребаци у Шведску. На растанку, мој отац је Андерсену дао пушку коју је отео од немачког војника и рекао му је да он иде у слободу, а да Норвежани тек треба за њу да се боре. Био је то почетак њиховог доживотног пријатељства - прича Драгољуб.

Његов отац је био три године у Шведској и вратио се у родни Лесковац.

- Сплетом околности, иако је тата напредовао у каријери, испоставило се да је то што је слушао радио Москву био проблем за државу. Убио се у лесковачком затвору 1982. године - каже Драгољуб.

Пре одласка у логор , Фото Приватна архива

"РАСПЕЋЕ"

СТАВРИН син Драгољуб Величковић је завршио уметничку академију у Стокхолму где је остварио запажену уметничку каријеру која је доживела врхунац на изложби у тамошњем Музеју савремене уметности. Сада живи у Бограду. Године 1980. поклонио је скулптуру "Распеће", високу три метра општини Рогнан, одакле је пријатељ његовог оца Андерсен и у чијој је близини био логор.

ПУШКА ЕКСПОНАТ У МУЗЕЈУ

ПОРОДИЦА Величковић је сваке године добијала честитке за празнике из Норвешке, а Ставра и његов "спасилац" Ханс Андерсен, после рата срели су се још два пута. Једном у Норвешкој и други пут у Горњем Милановцу када му је Норвежанин вратио пушку коју је Ставра отео Немцу па је Андерсену дао пре него што се пребацио у Шведску. Ставра је пушку, потом, поклонио Музеју у Милановцу у оквиру којег је и тзв. Норвешка кућа, па је Ставрина пушка тамо и данас експонат.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)

ЛАЖНЕ БОМБЕ У ЈОШ 300 ШКОЛА: Дојаве о експлозиву и даље угрожавају наставу и наносе велику економску штету држави