СЕЋАЊЕМ ЋЕМО СЕ ОДУПРЕТИ ЗАБОРАВУ ЗЛА: На 80. годишњицу оснивања логора Старо сајмиште, важно да се супротставимо ревизији историје

В. ЦРЊАНСКИ СПАСОЈЕВИЋ

08. 12. 2021. у 08:00

ОВАЈ 8. децембар, дан када су први Јевреји, пре тачно 80 година, доведени у Логор на Старом сајмишту, остаће без званичне комеморације. Није је најавила ни јеврејска заједница.

СЕЋАЊЕМ ЋЕМО СЕ ОДУПРЕТИ ЗАБОРАВУ ЗЛА: На 80. годишњицу оснивања логора  Старо сајмиште, важно да се супротставимо ревизији историје

Стрељање логораша, Фото Архива

- У овом тренутку Меморијални центар нема могућност да обележи осамдесету годишњицу оснивања логора. Директор сам у в.д. статусу, тек треба да набавим радни сто, рачунар и телефон. Меморијални центар "Старо сајмиште" је као тек рођено дете које треба да израсте, прохода и проговори. Верујем и надам се да ће полако стати на ноге и да ће на достојан начин обележити следећу годишњицу - каже за "Новости" Кринка Видаковић Петров, недавно именована на чело нове институције.

Како наводи, циљ меморијала није само да се обележавају годишњице, него да се у континуитету шири свест о овом месту.

- То дугујемо не само прошлим поколењима Срба, Јевреја и Рома, као и других, који су ту дехуманизовани и убијани. То је дуг и према будућим поколењима која би требало да се одупру неподношљивој лакоћи заборава зла. Живимо у време када је генерација оних који су искусили зло оличено у логорима и геноциду, Холокаусту и Самударипену, у биолошком заласку. Тим је већа потреба да се очува сећање на жртве и спречи ревизија историјске истине, њено замагљивање и изобличење, који су у функцији промоције интереса виновника зла и нових прерасподела моћи - каже наша саговорница.

Фото Приватна архива

Она примећује да већина Београђана, који су безброј пута прешли Бранков мост, не зна ништа или зна врло мало о логору који су немачке окупационе власти успоставиле на Сајмишту, а које је било на територији НДХ. Најпре је то био Јеврејски логор Земун, додат Јеврејском пролазном логору Топовске шупе.

- Када су немачке окупационе власти обавестиле Хитлера да је Србија Judenfrei, то место је постало Прихватни логор Земун, где је депортован велики број српских цивила с Козаре, интернирани су идеолошки противници (нарочито комунисти), људи из Србије, а све време и Роми. Жртве су страдале од отровног гаса, стрељања, батињања, глади, а неки су послати у друге логоре, између осталог у Норвешкој. Истовремено су жртве Јасеновца стизале Савом до обале логора на Старом сајмишту. Иницијативу председника Вучића да се савска обала између Бранковог моста и Газеле именује "Обалом јасеновачких жртава" Срба, ваља поздравити, јер је то први пут да се било која тачка Београда посвети жртвама тог највећег стратишта на територији Југославије - каже Видаковић Петров.

Фото Н. Фифић

У оквиру Меморијалног центра биће основана два музеја: први, Музеј Јеврејског пролазног логора Београд - Топовске шупе и Јеврејског логора Земун, и други, Музеј Прихватног логора Земун. Они би били смештени у два највећа павиљона некадашњег Сајмишта: у Задужбини Николе Спасића и Италијанском павиљону. Канцеларије Меморијалног центра биће смештене у Кули, чија ће обнова почети догодине. Предвиђено је да у једном од већих павиљона буду библиотека, архив, сале за образовно-васпитне делатности, међународне конференције...

- Овај пројекат је свакако маратон, а не спринт, а за маратон морамо бити упорни, истрајни, пожртвовани, креативни и пре свега морамо веровати у смисао онога чему посвећујемо напоре - поручује в.д. директора Меморијалног центра.

ЈОСЕФ ЖАМБОКИ: ПОПИСАТИ ЖРТВЕ

У МУЗЕЈИМА историје Холокауста, у Јад Вашему, у Јерусалиму или у Вашингтону, или пак у Јеврејском историјском музеју у Београду, до данашњег дана нису поименично уписане све жртве Холокауста у Југославији. Реч је о 35.000-38.000 људи, од чега више од 11.000 на простору Београда и Србије. Разумем да је процес потраге за идентитетом жртава дуготрајан и мукотрпан, али ево, прошло је готово 80 година, а он још није окончан. Свака од жртава имала је име и презиме, имали су породице, жеље, снове, а због сулудих нацистичких планова њихов живот је насилно прекинут - каже Јосеф Жамбоки (на слици), један од малобројних који је избегао смрт на Сајмишту, и апелује на надлежне да у сарадњи са музејима Холокауста у свету, наставе са истраживањем идентитета убијених.

Фото Приватна архива

Јосефа и његову сестру Рушку из логора је спасао комшија Пал Жамбоки, који је радио за Гестапо као преводилац. У логору су убијени његова мајка, бака, ујне, њихова деца...

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)