ЖЕНЕ ЋУТЕ O ПРОГАЊАЊУ НА МРЕЖАМА: Забрињавајући подаци истраживања о дигиталном насиљу, три од четири биле изложене оваквим атацима

Софија БАБОВИЋ

06. 12. 2021. у 08:00

ЧАК 97,2 одсто анкетираних корисница друштвених мрежа доживело је неки облик прогањања на интернету, показују резултати истраживања Алтернативног центра за девојке у Крушевцу, које је представљено на онлајн панелу проше недеље.

ЖЕНЕ ЋУТЕ O ПРОГАЊАЊУ НА МРЕЖАМА: Забрињавајући подаци истраживања о дигиталном насиљу, три од четири биле изложене оваквим атацима

Фото Shutterstock

У обимном истраживању, које је обухватило 711 углавном млађих корисница, њих скоро 60 одсто изјаснило се да је доживело прогањање од стране њима непознатих лица, док су њима познате особе одговорне за прогањање 32,8 одсто испитаница.

- Прво што може да се примети је диспаритет између броја поднетих кривичних пријава и броја пресуда - напомиње адвокатица Милена Васић, ауторка истраживања и објављене публикације "Прогањање путем интернета - закон, судска пракса и искуства корисница". - Информације које смо добиле од Вишег јавног тужилаштва, посебног одељења за високотехнолошки криминал, говоре да је од доношења Закона до 2020. године поднето 111 кривичних пријава, а да постоји 11 осуђујућих пресуда. Одбачено је 25 пријава, док за 74 не знамо шта се догодило.

То је вероватно и разлог што жене нерадо откривају да су изложене овој врсти насиља, о томе радије ћуте.

Истраживање је показало да је 69 одсто корисница друштвених мрежа имало искуства са покушајима прогонитеља да са њима ступе у контакт, а 63 одсто њих да је долазило до покушаја ступања и физичког контакта. Прогонитељске радње понављале су се више од пет пута код 43 одсто испитаница.

Осуђујуће пресуде односиле су се на озбиљно узнемиравања путем "Ватсапа", "Вајбера", "Фејсбука", "Инстаграма", забележени су и случајеви да се, поред узнемиравања путем дигиталних платформи и мобилних апликација, и експлицитни порнографски садржаји објаве на интернету, као и да лични подаци заврше на порно-сајтовима.

Истраживачи закључују да је потребно више обучених судија за дела из области дигиталног насиља, да је неопходна и интензивна кампања подизања свести корисница интернета о томе шта представља кривично дело прогањање.

- На европском нивоу постоји истраживање Агенције за основна права, које указују на то да је око 11 одсто жена било изложено некој форми дигиталног насиља од 15. године. Подаци УН кажу да су чак три четвртине жена у онлајн простору биле изложене некој форми насиља, што је врло забрињавајући број - предочава правница Дијана Малбаша, активисткиња за женска права. - Аутономни женски центар је прошле године спровео истраживање о преваленцији насиља међу младима, средњошколцима, и дошло се до податка да је више од половине средњошколки било изложено некој форми насиља.

Посебне мере безбедности, указује правосудна пракса, изричу се ретко - само у три од седам осуђујућих пресуда донета је мера забране приближавања, односно комуникације са оштећеном - што значи да жртве ставља поново у небезбедну позицију.

У случајевима прогањања злоупотребом личних података оштећене (отварање лажних профила под њеним именом и са њеном фотографијом), не постоји мера безбедности која би забранила понављање ове радње. У пракси може се догодити да особа буде осуђена што је постављала експлицитни садржај о оштећеној на интернету, али нема обавезе да се тај садржај и уклони.

ПОСЛЕДИЦЕ

АНИТА Пантелић, програмска координаторка програма за дигиталну безбедност и приватност Алтернативног центра, напомиње да ни насиље путем коришћења информационо-комуникационих технологија није родно неутрално, као што је то показало посебно мапирање ове врсте насиља 2019. године. Обрасци малтретирања и у дигиталном простору могу имати озбиљне последице по здравље и безбедност жена.

СВЕ ОТЕЖАВА "ОНЛАЈН ДИСТАНЦА"

СТРУЧЊАЦИ из Полицијске управе Крушевац запажају да се извршиоци лакше одлучују на вршење ових кривичних дела јер им интернет пружа неку врсту сигурности. Управо "онлајн дистанца" отежава процесуирање случајева.

- Број корисника на мрежама је у сталном порасту, а што је више корисника, више је и кривичних дела - каже Милан Топличић, из ПУ Крушевац. - Проналажење особе осумњичене за прогањање је приоритет. Дешава се, међутим, и да се она уопште не налази у Србији. Тада се креће у процесуирање, које подразумева обраћање колегама из ВКТ, полицијама других земаља, некада расписивању међународне потернице и слично. Иако је све то сложеније, иде се правим путем...

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)