ДОКТОРКА ГЊАТОВИЋ О ОМИКРОН СОЈУ: "Клиничка слика је другачија, али не и тежа"

Novosti online

01. 12. 2021. у 11:32

ДОКТОРКА Марија Гњатовић из Института за примену нуклеарне енергије каже да се још увек мало тога зна о омикрону - новом соју коронавируса, али да подаци указују да не изазива тежу клиничку слику и да постојеће вакцине сигурно у некој мери штите од њега.

ДОКТОРКА ГЊАТОВИЋ О ОМИКРОН СОЈУ: Клиничка слика је другачија, али не и тежа

Фото: РТС/Принтскрин

Докторка Марија Гњатовић каже да се не зна много тога о омикрону - новом соју коронавируса, осим да се појавио и да су измене у протеинској структури доста велике у поређењу са претходним варијантама.

Познато је да омикрон има више од 30 мутација на С-протеину, што изазива бригу због вакцина које су углавном базиране на стварању антитела на тај протеин.

- То наравно изазива забринутост, али још не знамо како све то утиче на преносивост и тежину клиничке слике код пацијената. Пратимо ситуацију у Јужној Африци, где се нови сој и појавио - истиче Гњатовићева.

Каже да су засада епидемиолошки подаци такви да указују да нови сој неће изазивати тежу клиничку слику.

- Клиничка слика је другачија, али не и тежа. Тако је и примећено да је настао нови сој. Сада је на истраживачима и научницима да прате и утврде где су настале кључне структурне промене - каже Марија Гњатовић.

"Вакцине у некој мери сигурно штите"

Марија Гњатовић истиче да је потребно време да се испита у којој мери постојеће вакцине штите од новог соја вируса.

- Очекује се да вакцине сигурно у некој мери штите, али да ће њихова ефикасност бити можда мало нижа у односу на претходне варијанте - наглашава Гњатовићева.

Не само за омикрон, већ и за борбу против свих осталих сојева који ће се евентуално појавити, наде се полажу и у такозвану супервакцину, а докторка Гњатовић објашњава да би то била вакцина која садржи протеине различитих сојева вируса који су до сада распрострањени широм света.

- Поента је да се направи вакцина која ће створити читаву палету антитела која ће моћи да се боре чак и против неке нове варијанте која ће се појавити. Супервакцине су практично поливалентне вакцине, као што имамо вакцине против сезонског грипа - објашњава Гњатовићева.

Напомиње да је њихова производња мало комплекснија у односу на моновалентне, али да се очекује да сви произвођачи већ раде на таквој вакцини, о чему се ипак не прича много.

"Није свако ко има антитела заштићен"

Докторка Гњатовић каже да је у Институту за примену нуклеарне енергије повећан број људи који се тестирају на антитела откако су уведене ковид пропуснице, јер резултати улазе у зелени сертификат.

- Код нас се раде антитела на спајк протеин. Детектујемо антитела која имају улогу у блокирању вируса и спречавању његовог уласка у ћелије - објашњава Гњатовићева.

Каже да су референтне вредности такве да се све што је изнад 20 јединица сматра позитивним налазом, а мање од 20 јединица негативним налазом.

- Антитела су доказ да смо били изложени инфекцији природно или да смо вакцинисани. Потпуно се другачије тумаче резултати код вакцинисаних и код природно инфицираних. Уколико желимо да знамо шта резултати стварно значе, треба да их тумачи неко ко је стручан - наглашава Гњатовићева.

Истиче да није свако ко има антитела заштићен и обрнуто.

- Свакако је боље када су присутна антитела и када организам одговори стварањем антителног одговора, али изостанак антитела апсолутно не значи да је неко подложан добијању инфекције. Постоји и други ниво заштите – ћелијски имунитет - објашњава докторка Марија Гњатовић.

(РТС)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)