СРБИ И БУГАРИ ИЗ ФРАНЦУСКЕ ПЕРСПЕКТИВЕ: Предавање др Александре Колаковић на Јутјуб каналу КЦНС
ИНТЕРЕСОВАЊЕ Француске за Балкан на заласку 19. века, а нарочито за борбу против османске власти, у највећој мери било је условљено Француско-руским споразумом из 1894. године.
КЦНС
У време када је Источна криза улазила у завршницу, почела је да се формира слика о Србима и Бугарима.
Након Ламартина („Путовања на исток“), први аутор који је поуздано документовао чињенице о овим народима био је економиста Жером-Адолф Бланки. Он је забележио бројна сведочанства до којих је дошао за време обилазака европских територија Османског царства.
Многи каснији настављачи традиције преношења сазнања о балканским народима, попут Сипријена Робера који је као предавач на Сорбони студентима износио податке до којих је дошао, утицали су на формирање слике о народима чији су припадници касније у све већем броју походили француске образовне центре.
Као нарочито значајну фигуру др Колаковић истиче професора права и политичара Едуара Лабулеа. За своја дела, Лабуле је информације црпео из књига српских студената који су се усавршавали у Француској (Јеврем Грујић и Милован Јанковић), али и српске епске заоставштине.
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (1)