ПРАВИ СЕ СПИСАК УКРАДЕНОГ СРПСКОГ БЛАГА: Подаци се прикупљају, не зна се колико је уметнина нестало

Новости онлине

19. 11. 2021. у 07:24

ОТКРИЋЕ Титовог сата несталог пре десет година, и то на аукцији у Хонгконгу, актуелизовало је питање колико је тачно вредних дела нестало из наших музеја, како да их нађемо и баштину боље чувамо. Упућени кажу да су се некада највише крали новчићи, нумизматика, а данас злато.

ПРАВИ СЕ СПИСАК УКРАДЕНОГ СРПСКОГ БЛАГА: Подаци се прикупљају, не зна се колико је уметнина нестало

Архива

Једна од највећих крађа код нас десила се 2019. Из Музеја примењене уметности нестао је 41 предмет, сви златни, а само један је пронађен. Злато је недавно засијало и на аукцији у Хонгконгу. Испоставиће се, исто оно без којег је Музеј Југославије остао пре више од деценију.

Помоћник министра за заштиту културног наслеђа и дигитализацију Данијела Ванушић каже да је јако важно да установа заштите одмах пријави полицији када дође до крађе уметничког дела.

- Полиција онда покреће кривичну пријаву против Н. Н. лица и прибавља од установе заштите све податке везане за то дело. Тако је, када је нестао овај сат 2005. године, Музеј историје Југославије доставио све податке о овом предмету, о његовом изгледу и о пореклу и о власништву и ти подаци су временом унети у Интерполову базу. Тако да када се он појавио на аукцији у Хонгконгу, они су могли одмах да лоцирају да је ово дело украдено, али такође и да потиче из Србије - објашњава Ванушићева.

Код крађе културних добара најчешће нема довољно елемената који указују на организовани криминал. Ако постоје, као у случају недавно пронађене слике Влаха Буковца, онда су надлежност Одсека за сузбијање кријумчарења културних добара.

- Велики је јаз између извршилаца самог чина крађе од оних који се баве продајом. Продајом се углавном баве људи који се разумеју у уметничка дела, разумеју се у начин на који дело треба да буде преиначено и презентовано, они се углавном контактирају и преко њих се предмети продају углавном ван територија Републике Србије - истиче шеф Одсека за сузбијање кријумчарења културних добара у МУП-у Дејан Бурмаз.

Како препознати украдено дело

Проналажење украденог уметничког дела само је први корак у утврђивању његове аутентичности.

- Културна добра по Закону о културним добрима су документована у одговарајућим регистрима. Чак и ти регистри не садрже довољно елемената за препознавање када их пронађе полиција, јер се базирају на његовом културно-историјском обележју, вредности итд., а мање на оним детаљима који су нама важни, као што су тежина и димензије - каже Бурмаз.

А да до крађе не би ни дошло, најважнији је добар систем обезбеђења. Један од најбољих има Галерија Матице српске.

- То подразумева да имамо систем и видео-камера и видео-надзора и детекције покрета, противпожарни, противпровални и оно што је можда најновије и најинтересантније - јесте тај систем померања слика, где се на покрет слике заправо алармира систем који покреће систем обезбеђења - појашњава управница Галерије Матице српске Тијана Палковљевић Бугарски.

Систематизација украдених дела у току

Министарство културе је пре годину дана послало допис музејима и галеријама да им доставе информације о свим украденим уметнинама.

- Ми смо желели да музеји из својих архива извуку сву расположиву документацију о неким случајевима који су се десили раније и који нису разрешени, тако да смо ми добили обимну документацију, разнолику, и ми сада радимо на сређивању и систематизовању тога и заједно са тужилаштвом и са полицијом ми ћемо, у ствари, када систематизујемо те податке употпунити данашње базе - наводи помоћница министра културе за заштиту културног наслеђа и дигитализацију.

Подаци се још прикупљају, па се не зна колико је тачно културних добара нестало, нити њихова вредност.

(РТС)

БОНУС ВИДЕО: ГДЕ ЈЕ СРПСКО БЛАГО - Каква је судбина хиљада рукописа, реликвија, икона, уметничких дела...

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)

КАКО СЕ ПИШЕ: ЕВРО или ЕУРО? Само је један облик исправан