ПРЕЛАКИМ ПИТАЊИМА ДО ВИСОКИХ ОЦЕНА: Број одликаша на крају основне школе битно се повећао у време пандемије

АКО је судити према подацима Завода за вредновање квалитета васпитања и образовања, током онлајн наставе и комбиноване наставе коју је изнедрила епидемија - број одликаша на крају осмог разреда повећао се између два и четири процента у односу на време пре короне.

Фото П. Милошевић

Наиме, на крају прошле школске 2020/2021. године, број ученика који су осми разред завршили са одличним успехом је 43,2 одсто. Годину дана раније, када је и почела епидемија, било их је још више - тако је на крају осмог разреда у школској 2019/2020. одличних било чак 45,1 одсто ученика.

У годинама пре пандемије проценат одличних ученика на крају основне школе био је нижи, па их је у школској 2018/2019. било 41,1 одсто, а годину дана раније, 2017/2018. године, било их је 41,7 одсто. Такође, према извештају Завода, у минулој школској години осми разред са просечном оценом 5,00 завршило је 12.256 ученика, односно, 19,1 одсто.

- Није реч о бољем знању него о лабавијим критеријумима - каже за "Новости" проф. Филозофског факултета у пензији Иван Ивић.

Иван Ивић, Фото Танјуг

Завод је направио и анализу завршног испита на крају осмог разреда, која је показала да је више од половине задатака из математике решило 68,4 одсто ученика. Из матерњег језика више од половине задатака решило је 76,5 одсто, а на комбинованом тесту 86,7 одсто ученика.

- Анализа је показала и да су на завршном испиту на крају школске 2020/2021. у поређењу са претходном годином остварени просечно бољи резултати - наводи се у анализи. - Тако је просечно постигнуће на тесту из математике, изражено у бодовима, износило 12,50, што је за 10,6 одсто више у односу на просек од 11,18 бодова на тесту 2019/2020. године. Када је реч о тесту из српског језика, просечано постигнуће износило је 13,37 бодова, што је побољшање од 17,6 одсто... Просечан број бодова на комбинованом тесту износио је 14,82 у односу на просечних 14,17 бодова на крају претходне школске године, што је више за 4,4 одсто.

Коментаришући ове податке, професор Ивић оцењује да боља постигнућа на последњем завршном испиту нису резултат већег знања код деце него лаких питања на тесту.

- Министарство просвете је унапред најавило да ће питања бити лакша него раније због специфичних услова у којима се одвијао наставни процес и ту је направљена грешка - сматра проф. Ивић.

Фото М. Лабудовић

- Пропуштена је прилика да се направи евалуација знања у ненормалним условима. Требало је дати задатке какви су били пре короне и тако би било утврђено колико су онлајн настава и комбинована настава утицале на стицање знања.

Наравно, како ученици не би били оштећени требало је другачије подесити скалу за упис у средњу школу.

Да су питања на малој матури била лагана показује и то што су међу њима била и она која се уче у нижим разредима основне школе. На пример, на комбинованом тесту једно од питања било је - ком веку и којој деценији припада 1690. година, или из српског језика да се одреди врста речи у реченици, затим писање речице "не" уз глаголе... Наставници нам кажу да је ово градиво које се учи у трећем разреду основне школе.

"Двојкаша" свега 1,2 одсто

АНАЛИЗА Завода показује и да се број добитника Вукове дипломе за коју је потребно имати закључене све петице од првог до осмог разреда, задржао на истом нивоу - у прошлој школској години било их је 13,9 одсто, односно њих 8.886, а претходне године тај проценат износио је 13,8 одсто.

Према подацима Завода, довољан успех имало је свега 1,2 одсто ученика. На крају осмог разреда 34,1 одсто ученика било је врлодобро, а 21,5 одсто њих остварило је добар успех.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације