ТВРДИХ АНТИВАКСЕРА МАЛО, АЛИ СУ БУЧНИ: Ко и зашто одбија да се вакцинише против ковида, иако медицинари кажу да је то најбоља заштита

В. Црњански Спасојевић

14. 11. 2021. у 11:00

ДРУШТВЕНЕ мреже су свакодневно преплављене разноразним "истинама" о вакцинама и вакцинацији, 5Г мрежи, правим и лажним центрима моћи, новим светским гуруима, природним и вештачким вирусима, лековима и алтернативним лековитим средствима... У тој шуми најразличитијих информација просечном човеку тешко је да се снађе.

ТВРДИХ АНТИВАКСЕРА МАЛО, АЛИ СУ БУЧНИ: Ко и зашто одбија да се вакцинише против ковида, иако медицинари кажу да је то најбоља заштита

Фото Н. Скендерија

Једна од последица овакве ситуације, слажу се стручњаци, могао би да буде раст неповерења у науку, вакцине, па чак и здравствене раднике. Тако и они који нису заклети "антиваксери" одбијају или одлажу тренутак вакцинације, а на то се одлуче, ако се уопште одлуче, тек из прагматичних разлога (путовање, прославе и изласци).

- Пораст неспремности за вакцинацију десио се још пре пандемије ковида 19, а најбољи пример је епидемија малих богиња из 2017-2018. године, када су родитељи одбијали да вакцинишу децу, повезујући ММР вакцину са аутизмом - подсећа Јасна Милошевић Ђорђевић, истраживач Института за политичке студије.

Она наводи да се показало како на психолошке баријере које људи имају утиче не само чињеница да је у питању криза светских размера, већ и вредносне, политичке и религијске разлике. Тако верујући људи, конзервативно опредељени, имају мање поверења у науку и вакцине од ових других.

- Медицинска струка и наука нису од почетка имале стопроцентно тачне одговоре на питања која су се појавила са пандемијом, нису могли да се очекују јасни и једнозначни одговори, а људима је у страху било потребно управо то - каже наша саговорница. - Наука сама по себи почива на сумњи, док теорије завере нуде "јасне истине". Зато су се људи окренули социјалним мрежама, али ту је превладала академска и медијска недовољна писменост. У том шуму информација, већина људи не може да разликује валидне од невалидних, нема довољне критичности. То погодује ширењу теорија завере.

Мислећи да добијају "праве" одговоре, многи људи се на овај начин лакше суочавају са страхом и неизвесношћу.

Професор психологије на Филозофском факултету у Београду др Оливер Тошковић примећује да, као и код других теорија завера, истраживања и код најновијих показују да су им нешто мање склоне високообразоване особе.

- Човек ће се противити вакцинацији и веровати у друге теорије завере уколико има одређени склоп личности. То су често мање сарадљиве особе, отвореније за нова искуства и параноидније, односно они које описујемо као неконвенционалније и несклоне тимском раду, па се онда дешава да и особе високих интелектуалних способости верују у овакве теорије, али и неке мањинске групе које се осећају угрожено. Такође, антивакцинални ставови израженији су код оних који осећају друштвену неизвесност, код ауторитарних особа и склонијих политичком цинизму и екстремизму - каже проф. Тошковић.

Новости

Неки аутори сматрају да у основи веровања у све теорије завере, па и антивакцинални покрет, стоји иста тенденција - монологички систем веровања (када се у појединцу формира начин промишљања који има неку своју логику, ригидан је и неотпоран на контрааргументацију). Многе особе које су веровале у разне завере током пандемије вероватно су веровале и у друге:

- Оваква склоност доводи до тога да људи истовремено верују у две међусобно искључиве теорије, као што нпр. исти људи мисле да су принцезу Дајану убиле тајне службе, али и да је она жива. Током пандемије дешавало се да иста особа прича како је вирус корона направљен у лабораторији, али и да заразе заправо нема.

Разна истраживања код нас и у свету показују да тврдих присталица антивакциналног покрета заправо нема пуно, оквирно око шест одсто, а да је много људи неодлучно у вези са вакцинисањем. Осећај да их има више ствара њихова продорност и присуство у медијима, каже Тошковић, и сликовито објашњава:

- То све можемо замислити као свадбу са 100 званица. У углу се шест особа дере на сав глас како је печење покварено и како ће се сви отровати. Педесетак гостију једе и не слуша их. То су они који су се већ или ће се тек вакцинисати. Преостали гости су збуњени. Гладни су, али их вика оних шесторо плаши, па оклевају. То су особе које се нажалост вероватно неће вакцинисати, осим ако организатори свадбе не предузму нешто.

Његова колегиница са факултета, проф. др Ирис Жежељ, ванредни професор на катедри за социјалну психологију, мисли да заправо не постоје два табора - ваксери и антиваксери. Примећује да је однос према вакцинама више нијансиран, и међу онима који се нису вакцинисали постоје различите групе:

- Највише је оних који су уплашени и од вируса и од вакцине, и одлажу доношење одлуке. Њима би требало помоћи да донесу информисану одлуку и разумеју да одлагање није безбедна опција, јер су током сваког дана одлагања потенцијално изложени вирусу. Друга група погрешно процењује да за њих вирус није превише ризичан. У овој категорији највише је младих који се уздају у свој имунитет или здрав стил живота. Њима би требало помоћи да ова уверења коригују. Коначно, постоје и они који су решени да се не вакцинишу и њихов број је стабилан и креће се око 10 одсто. Ово су подаци месечног праћења јавног мњења на репрезентативном узорку које лабораторија ЛИРА при Филозофском факултету ради у сарадњи са агенцијом ИПСОС.

Проф. Жежељ сматра да обухват вакцинацијом зависи од услова који се креирају за вакцинисане и невакцинисане, поготово код неодлучних. Донедавно није било привилегија за вакцинисане, па је у таквим околностима досегнут вакцинални плафон:

- Када су привилегије уведене, чак и у овако "благој" форми ковид-пропусница, део невакцинисаних је убрзао доношење одлуке. Сличан процес се у већини земаља ЕУ десио раније. На пример, Француска је почетком године била једна од вакцинално најскептичнијих земаља у Европи. У јулу су уведене пропуснице, па је обухват вакцинацијом сада већи од просека ЕУ.

Наша саговорница објашњава и да свака ситуација опште неизвесности, као што је актуелна пандемија, генерише објашњења која се супротстављају званичним. Показало се да људи радије верују у застрашујућ и злонамеран свет, него у свет случајности, некомпетентности и нереда, јер им то доноси осећај неке врсте контроле над окружењем и да знају више од других. Зато су се, подсећа, јавиле теорије завере које је требало да објасне порекло вируса и адекватност мера.

Фото Н. Скендерија

- Многе су биле међусобно неусаглашене: на пример, да је вирус опасно биолошко оружје, али и да није озбиљнији од прехладе; да се тестови лажирају тако да показују више оболелих него што их заиста има, али и да се бројеви оболелих намерно прикривају и умањују. У истраживањима смо утврдили да неретко исти људи усвајају и једно и друго, њему супротстављено објашњење. Чињеница да би требало да се вакцинишемо док смо здрави изазива код људи сумњу у намере оних који је промовишу, али и неусаглашена понашања: исти они који одлучно одбијају вакцинацију јер "није проверена", прихватиће ако се разболе различите радикалне и мање испитане третмане - констатује Жежељева.

Упркос свему, важно је, наглашава, да покушамо да не осуђујемо једни друге. Већина људи је мотивисана истим: бригом за сопствено здравље и здравље блиских особа.

"НЕХРИШЋАНСКА" ЦЕПИВА

ЈОШ од када је Едвард Џенер направио вакцину против великих богиња почеле су расправе о томе како би она могла да има штетно дејство и претвори људе у краве, каже проф. Тошковић:

- Расправе су постале масовније када је Влада Велике Британије увела обавезну вакцинацију против великих богиња, 1841. године, уз новчане казе за одбијање. Разлози противљења углавном су били због казни, али и због тога што су вакцине животињског порекла, што је свештенство сматрало нехришћанским.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)