МОЈЕ СЕЛО ЛЕПШЕ ОД БЕОГРАДА: Лазар Радујевић напустио престоницу и сад живи у Власима

ДОК сви из рубних делова Србије хрле ка престоници, млади Београђанин Лазар Радујевић, одлучио је да крене обрнутим смером и да дође у село Власи, одакле су му преци, да се овде скући и да покрене посао од којег може да живи и опстане.

Фото В. Ћирић

На неколико хектара имања које је било у парлогу, уз помоћ рођака, почео је да се бави пољопривредом, то јест узгајањем дуња, шљива, јабука, крушака и осталог воћа, али и садњом индустријске конопље.

Каже да су Власи подно Влашких планина најлепше село у Србији, да је овде долазио као дете и да је одлучио да у овом крају између Пирота и Димитровграда, почне нови живот.

Далеко од градског превоза, вреве на улицама, гужви на прелазима и градског темпа живота који гута све пред собом. Један је од ретких младих домаћина у Србији, који се легално бави производњом индустријске конопље на једном хектару и по њива.

- Влашка котлина и приобаље Јерме су идеални за производњу индустријске конопље која се овде узгајала деценијама и од које су многи живели. Миркоклима је таква да су, осим врелих лета и зиме поприлично благе и ретко кад се температура приближи нули или оде испод. Све то одговара конопљи, која је с друге стране изузетно отпорна и несметано може да поднесе разне температурне осцилације. То је биљка која вас храни, лечи и облачи - каже новопечени пољопривредник.

Осим производње сапуна и уља од цветова и семена, стабљика се користи за производњу кучина, од којих су се вековима овде ткале пртенице, односно нека врста кошуља и других одевних предмета. Остаци од влакана, такозвани поздер, користио се за потпалу, односно грејање. Кучину су деценијама користили и водоинсталатери за пасовање цеви. Другим речима наши преци су знали, како и чиме да се баве, каже овај студент дефектологије, коме не сметају сумњичави погледи пролазника који застају крај парцеле са конопљом.

Многи од њих и не знају да постоји оваква врста конопље која има далеко мање опојних материја у односу на забрањену индијску конопљу. Радујевић каже да је пре коначне одлуке да оде из родне престонице добро размислио и позива и друге да се врате на имања својих предака широм Србије, јер се и ту може живети и то много боље него у великим градовима.

Наравно, уз добар рад и планове за будућност.

Иначе, индустријска конопља у овом крају се користила, осим за производњу одеће, и као одлично средство за чување башта и ливада, односно њива. Горштаци су обавезно садили по неколико биљака у својим баштама јер су одлична превентива против кртица које беже од њеног мириса.

Чај за грчеве

ЧАЈ од коноље користиле су и старе бабе, које су га кувале за децу, односно бебе, које су имале проблеме са "клиновима", тј. грчевима у стомаку изазваних гасовима или лошим варењем.

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ

Препоручујемо

Србија

0 0

СРЕЂЕН ПУТ ДО СМИЛОВИЦЕ: Лакше до атрактивног видиковца у овом делу Старе планине

11. 10. 2021. у 13:01

Србија

0 0

МУКЕ ОДЛАЗЕ У ПРОШЛОСТ: Пиротско село Нишор добија водовод

25. 10. 2021. у 14:47

Србија

0 6

ИЗРОНИЛЕ ЗИДИНЕ ГРАЂЕВИНА КОЈЕ СУ ВЕЋ ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ НА ДНУ: Занимљив призор на Завојском језеру код Пирота (ФОТО)

24. 10. 2021. у 12:04

Србија

0 0

ВЕЛИКО ИНТЕРЕСОВАЊЕ ВЕРНИКА: Пироћанци се поклонили моштима Свете Петке

21. 10. 2021. у 12:14

Ekonomija

Poslodavac može da pomeri već odobren godišnji odmor, ali samo pod ovim uslovima: Evo šta kaže zakon

2026-07-21 14:01:00

Svet

Razorno nevreme pogodilo Čile: Desetoro poginulih, hiljade pogođenih, u toku masovne evakuacije

2026-07-21 09:48:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације