ПОДРШКА КОВИЋУ И БОЈУ ЗА ИСТИНУ: Реаговање др Драгана Хамовића на дешавања на Филозофском факултету у Београду
БОРБА коју, не од јуче, води Милош Ковић, није само његова борба. То није лако разумљиво у раздобљу у којем преовлађује тенденција да "свако гледа своја посла", тј. да свако прилагођава деловање искључиво личним интересима. Да је тако и Ковић поступао, његов избор у научно-наставно звање које му иначе следује прошао би незапажено.
Јавни ангажман професора Ковића припада реду најбеспрекорнијих акција у нашој савременој, морално раслабљеној, пометеној или изобличеној елити. По самопрегору, опомиње на најбоље примере српских интелектуалаца и стваралаца из раздобља када се Србија подизала и градила, по цену несебичних улагања и жртава.
Милош Ковић сустопице прати дневне изазове савременог тока, тумачи их у неизбежној корелацији између прошлости и садашњег тренутка, расветљава их кристално јасно и утемељено. И када говори за ширу јавност и када пише за научне публикације.
Увек је било и биће, у академској заједници обремењеној разним недостојностима и недоследностима, извргавања вредности и добрих обичаја. Али, овако огољено кршење писаних и неписаних норми - на које прецизно указује Милош Ковић, од стране оних који његовом научном имену и утицају не могу друкчије наудити - руши смисао и дигнитет Универзитета као установе засноване на поретку и врлини.
Прилика је да и ми други, засад непогођени, сагледамо "случај" Милоша Ковића као део своје судбине, као симптом болести која може погодити сваког од нас који се изјашњавамо по савести и уверењу, мимо империјалних и системских наметаних доктрина. Не смеју такве радње, закривене иза згажених процедура, да остану изван светла јавности и њеног критичког суда. Спречимо бесавесне и тренутно моћне да уништавају људске интегритете, нарочито оне који се издвајају умним и моралним својствима. Мало нас је таквог кова.
Аутор је научни саветник Института за књижевност и уметност у Београду
СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа
БРИЖЉИВО упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици.
28. 04. 2024. у 06:30
РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти
НЕМАЧКА која је главни спонзор сарајевске „Резолуције о Сребреници“ покушава да прогура тај цинични историјски фалсификат кроз Генералну скупштину УН у време једне трагичне годишњице, ослобођења концентрационог логора Дахау, неспорног сведочанства о највећем геноцидном програму у историји човечанства чији је аутор – Немачка.
28. 04. 2024. у 07:00
ЉУДИ СЕ ЧУДЕ: Жика прима ОГРОМНУ пензију - "службеник три пута проверавао, није могао да верује"
"ТАЈНА је у томе што је мене покојни Александар Тијанић научио да то тако радим..."
26. 04. 2024. у 22:32
Коментари (2)