ХРАСТОВА ШИНДРА ЧУВА ВРШАЧКУ КУЛУ: Завршена обнова велелепног средњовековног здања у Банату

Ј. БАЉАК

25. 10. 2021. у 13:00

ДЕЦЕНИЈУ откако је на Вршачку кулу први пут постављен кров, чиме је том средњовековном здању удахнут нови визуелни и туристички идентитет, стручњаци Покрајинског завода за заштиту споменика културе морали су да ураде његову комплетну реконструкцију, због озбиљних оштећења, која су настала услед десетогодишњег шибања немилосрдних вршачких ветрова. Због тих радова, овај симбол града био је затворен за посетиоце током претходна три месеца, а поново ће бити доступан јавности догодине, на пролеће.

ХРАСТОВА ШИНДРА ЧУВА ВРШАЧКУ КУЛУ: Завршена обнова велелепног средњовековног здања у Банату

Изградња куле започела у 13. веку / Фото Ј. Ј. Баљак

Ни дрвена кровна конструкција, ни првобитно постављена шиндра од четинарске грађе, нису одолели специфичним временским приликама у Вршцу и ветровима, чија се снага нарочито истиче на чистини стрмог брда на ком се кула налази, на тих 399 метара надморске висине. Прошле јесени, када су удари достизали и 180 километара на сат, сви ћошкови су буквално били покидани, а са више места однети читави делови шиндре. Постојала је опасност и да цео кров буде однесен. Зато је завод, поучен тим искуством, сада направио много јачи и квалитетнији кровни покривач, који представља раритет у Србији.

- Кровна конструкција сада је подашчана, постављена је и хидроизолација, а носеће греде су ушрафљене у шетну стазу око куле. Ставили смо и око 350 квадрата оригиналне ручно цепане шиндре од храстовог дрвета, која се ретко може видети на здањима у нашој земљи, јер је процес њеног прављена спор и врло тежак, али зато гарантује дуготрајност - објашњава Јелена Филиповић, архитекта-конзерватор Покрајинског завода.

Кровна конструкција у новом руху / Фото Ј. Ј. Баљак

Обновљено је и спољашње степениште, дотрајали подест је замењен храстовим даскама, док је стари подашчани под у унутрашњости здања хоблован и префарбан противпожарном заштитном бојом. Због дотрајалости су замењени и сви прозори. Вредност свих тих радова је око 12 милиона динара.

Тиме су се коначно створили услови да се око 300 квадратних метара изложбеног простора на три нивоа оплемени сталном изложбеном поставком.

НОВЕ ЧИЊЕНИЦЕ О НАСТАНКУ

ДУГО се сматрало да је утврђење на најнижем врху Вршачких планина саградио деспот Ђурађ Бранковић око 1439. године, након пада Смедеревске тврђаве. Међутим, нова истраживања, која је спровео др Александар Крстић, научни сарадник Историјског института у Београду, бацају потпуно ново светло на историју Вршца. Детаљи ће бити објављени у новој музејској публикацији о Вршачком замку.

- Др Крстић изградњу куле смешта у 13. век. Он указује да је након одласка Монгола са ових простора, у пролеће 1242. године, угарски краљ Бела Четврти започео масовну изградњу камених утврђења широм Угарске, како би ојачао одбрамбени систем земље. Сматра се да је баш у тим годинама након монголске најезде подигнута и тврђава у Вршцу у облику у ком је сада познајемо - открива Ивана Ранимиров, директорка Градског музеја Вршац.

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)