ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - СДБ ЗАТВАРА КРУГ: Београдски интелектуалци најопаснији државни непријатељи

И. М.

12. 10. 2021. у 17:14

НОВОСТИ у свом „Историјском додатку“ настављају са дуго прећуткиваним темама из новије политичке историје које на одређен начин и данас изазивају разноразне контраверзе и отпоре.

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - СДБ ЗАТВАРА КРУГ: Београдски интелектуалци најопаснији државни непријатељи

Архива

Прокламована либерализација после Брионског пленума и пада Александра Ранковића, није значила суштинску демократизацију друштва већ само либералну фасаду, будући да се режим враћао опробаним методама чврсте руке када би осетио да би могли бити угрожени или пољуљани темељи монопола Комунистичке партије на власт или тековине револуције. Међутим, специфичан положај Југославије између Истока и Запада, давао је шансу неким врстама друштвеног отпора и самим тим условљавао успоставље система „контролисане слободе“, где су се смењивали периоди либерализације и „чврсте руке“. У сваком случају политичка репресија у Србији и Југославији није представљала инцидентну или спорадичну појаву. Уз владајућу идеологију и култ личности, представљала је један од стубова недемократског друштвеног пројекта.

Свака врста опозиције, независног и критичког мишљења била је под строгом контролом Службе државне безбедности, тужилаштва, судова, а подбно партијских институција. На делу је била премиса бољшевичке политичке културе: „политички противник – државни непријатељ“. Временом су су се само мењали методи и облици политичке репресије који су завислили од односа снага републичких бирократија а и од сложених фактора фактора спољне политике.

СВЕДОЧАНСТВО о укупној политичкој атмосфери у земљи, даје тајни извештај Службе безбедности Србије, који обухвата период од 1968. до 1972. године, од јунских студенских демонстрација до пада српског партијског „лебералног“ руководства.

У фокусу интересовања службе безбедости налазе професори београдског Филозофског и Правног факултета, затим лидери студенског покрета, редакције „Студента“, „ Јежа“ и „Књижевних новина“, група интелектуалаца позната као „симиновци“ Добрица Ћосић, Бририслав Михајловић Михиз, Дејан Медаковић, Војислав Ђурић, Жика Стојковић... Оператвци ове службе нису заборавили ни преживеле старе политичке противнике грђанске и монрахистичке противнике, као ни отпаднике из својих редова Владу Дапћевића и Милована Ђиласа..

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)

ДЕЦА ИЗ ЛОГОРА НДХ НОВИ СВЕЦИ: Мученици Јастребарског у календару СПЦ