ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ЗАВЕРА КЛЕВЕТАЊА ПРОТИВ СРБИЈЕ: Бомбардовање српских положаја зауставило мировни процес

Слободан Кљакић

29. 09. 2021. у 16:33

АКТИВНИ преговарач на страни Београда, Крис Спироу, забележио је у свом дневнику, у недељу, 28. маја 1995. године, следеће редове:

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ЗАВЕРА КЛЕВЕТАЊА ПРОТИВ СРБИЈЕ: Бомбардовање српских положаја зауставило мировни процес

Јовица Станишић и Крис Спироу / Фото: Из књиге „Пут у Дејтон у потрази за миром“ Криса Спироуа

"Пробудио сам се у 7.30 и брзо се спремио на пут у Београд. Међународне вести на Си-Ен-Ену су известиле о гадним последицама напада НАТО на положаје босанских Срба и жестоке реакције на то од стране босанско српске војске. Грозне слике и језиви детаљи изазивају тешку мучнину. А недељно је јутро. Си-Ен-Ен је такође пренео да су 'највиши руководиоци' руске војске, дипломатско и политичко руководство, 'стигли у Београд како би помогли да се реши криза'. Догађаји протеклих неколико дана ће сигурно искомпликовати ствар за мирно решење грађанског рата у Босни. Биће врло тешко да Сједињене Државе и председник Милошевић наставе са директним преговорима неопходним за постизање мирног решења. Предвидео сам то. Рекао сам амбасадору Бобу Фрејжеру да Немци и њихови савезници иза сцене неће дозволити да Бил Клинтон и Слободан Милошевић доведу до мировног решења мирним средствима."

"Једнострани казнени одговор НАТО-а против босанских Срба - наставља Спироу - такође је и тест одлучности председника Милошевића против војног ангажовања у босанском конфликту. То је оно што чекају Немачка и републикански лидери у Конгресу САД. Они нису заинтересовани за директне преговоре између Клинтонове администрације и Слободана Милошевића ради постизања мира. Један дан у недељи оптужују Милошевића за отпочињање конфликата на Балкану а осталим данима неуморно раде на томе да га спрече да их оконча", сведочи Спироу.

ИСТОГ дана, 28. маја, Крис је авионом долетео из Атине у Београд, убрзо се срео са Слободаном Милошевићем, коме је поставио питање "шта се догађа у Босни", где су се "тако брзо издогађале ствари"?

"Крис - одговорио је Милошевић - одлука да се бомбардују само босански Срби била је глупа. Показаће се да је контрапродуктивна. Рекао сам Акашију да то не ради. А ако мора, да онда то уради обема странама, пошто су муслимани први започели војне операције. Акаши ми је рекао да је под енормним притиском да нешто предузме. А онда, наређује једнострано кажњавање. Ваздушни напади су били будаласти. Исти циљ су погађали стално изнова. Нико није погинуо. Само пуно дима и буке. Реакција на ваздушне нападе је била трагична."

"Примио сам позив - наставио је Милошевић - француског председника Ширака. Молим вас, господине председниче, рекао ми је Ширак, учините нешто, помозите. Ја сам му рекао - шта могу ја да учиним, ја немам односе са лидерима босанских Срба. Прекинуо сам односе са њима одавно. Ширак ми каже - имате утицај на генерала Младића. Рекао сам, океј, одмах ћу му послати поруку. И послао сам Младићу поруку и рекао сам му да се постара да нико од талаца УН не буде повређен, и да их одмах пусти... Морао сам генералу Младићу да пошаљем поруку преко трећег лица. Телефонска комуникација је овде ових дана опасна", рекао је Милошевић.

"Знам по коме сте Младићу послали поруку, господине председниче", узвратио је Спироу: "По Јовици Станишићу, јел тако? Какав је био Младићев одговор?", запитао је домаћина.

"Од Младића сам добио повратну поруку да ниједан талац неће бити повређен, и да ће се састати са француским генералом Делапрелом када стигне. Али Младић је рекао да неће ослобађати таоце УН док не буде сигуран да његова војска више неће бити бомбардована. Знаш. Крис, тешко је доносити логичне одлуке када ти по глави пљуште бомбе", констатовао је Милошевић, који је неколико дана раније о условима за постизање мира разговорао сатима у Београду са америчким изаслаником, амбасадором Бобом Фрејжером.

Њихов чврст договор да информације о ономе што су се договорили не процуре у медије није испоштован, зато што их је, како наслућује Крис Спироу, медијима доставио Ричард Холбрук.

"Господине председниче - рекао је Спироу - плашим се да је могуће да је Дик Холбрук - Фрејжеров непосредни шеф - био тај који је одавао информације. Немам доказа за то. Али ако је државни секретар Кристофер послао Фрејжера да води директне преговоре између Србије и Сједињених Држава о могућем мировном споразуму за Босну, због Фрејжеровог искуства као врхунског преговарача у неким опасним конфликтима у Африци, то је могло да буде окидач за Холбрукову завист и да изазове такву сумануту реакцију. Ко зна? Али, у праву сте. То је одрађено изнутра. Сигурно не са Ваше стране."

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

ФАБРИКОВАЊЕ ЛАЖНИХ ОПТУЖБИ

ПОШТО се у уторак, 30. маја, вратио у Атину, Крис Спироу је забележио:

"...Размишљам и о лидерима такозваног слободног света. О чему они размишљају? Шта смишљају људским бићима, становницима ових земаља доле? Да ли смишљају начине како да им дотуре још оружја и муниције како би проширили своја поља смрти? Да ли смишљају нове начине како да за све окриве Слободана Милошевића и да наставе да га кажњавају док не дође ред на распарчавање његове земље? Да ли смишљају како да наместе и испровоцирају руководство са Пала и доведу га до тачке без повратка, терајући их да врше зверства која ће шокирати свет и обезбедити им карту за Хаг у једном правцу? Или траже начин да се придруже Клинтоновој администрацији у иницијативи за обезбеђивање директних преговора са Слободаном Милошевићем ради проналажења мирног окончања грађанских ратова у Босни и Хрватској?"

Момир Булатовић, Слободан Милошевић и Крис Спироу / Фото: Из књиге „Пут у Дејтон у потрази за миром“ Криса Спироуа

"Нажалост - пише Спироу - одговор је следећи! По мом скромном мишљењу, последње што је на памети такозваним лидерима слободног света је мирно разрешење конфликата у бившој Југославији. Плашим се да се неће скрасити док свих шест бивших југословенских република не буду признате као сасвим нове националне државе. Боже, надам се да грешим! Надам се да је то само израз фрустрације коју осећам.

Али, мора да постоји неко моћан ко може да разуме ситуацију на Балкану и кога није баш брига. Мора да постоји такав. На овим просторима ствари се развијају од злог ка наопаком. У то нема сумње. Али, ако то изанализирате, све видите јасно. Постоје многе интересне групе које врше притисак, а више је различитих интереса и заступника рата који притискају лидере у Вашингтону него што се пребројати може. Сви они су потпуно посвећени једном циљу. Да прогласе Слободана Милошевића највећим злом на Балкану а Србију за главног кривца за насилни слом Југославије.

Они сигурно разрађују мастер план. А када буде написана историја растурања Југославије и када буду објављена документа обавештајних служби, министарстава спољних послова и одбране Немачке, Француске, Велике Британије и Сједињених Држава, или са њих буде скинута ознака тајности, свет ће сазнати ко су прави идеолози тог генералног плана, и који су били методи за његово спровођење."

"МЕНИ је све сасвим јасно", наставља Спироу. "Светски 'ликвидатори лика и дела' ујединили су се под немачком пропагандном стратегијом. Њихов мастер план, по мени, тражи да Милошевић буде портретисан као опседнути бивши комунистички вођа који ће све учинити да створи 'Велику Србију'. Милошевића се мора осликати као 'бившег комунистичког диктатора' и 'балканског кољача', и као 'деспота гладног моћи'. Другим речима, Милошевић је инкарнација ђавола! Поврх тога, план захтева да Слободан Милошевић буде тесно повезан са фундаменталистичким српским лидером из Босне. Све фабриковане негативне фразе и оптужбе против Слободана Милошевића морају бити упоредно представљене и повезане са руководством са Пала и њиховим бруталним поступцима."

У дневничкој белешци од 30. маја 1995. године, Крис Спиро је изнео следећи закључак:

"Завера клеветања Слободана Милошевића и Србије је тако добро планирана, оркестрирана и извођена да је можете уочити само ако се налазите у арени, као ја. И ако поседујете ту менталну способност, праведни дух, објективност, вољу и капацитет да јасно увиђате ствари. У противном, мораћете да сачекате суд историје и отварање архива о бившој Југославији. Нема ни најмање сумње да се покреће антимилошевићевска и антисрпска оргија. Нажалост, поступци лидера босанских Срба, неких бивших политичких лидера Србије и дијаспоре, многих чланова Српске православне цркве и одабраних чланова америчког Стејт департмента, бивших и актуелних, који су служили у бившој Југославији, потпирују ту антимилошевићевску и антисрпску оргију свакодневно, ако не и из сата у сат. Срамна је ова игра која се игра док људи умиру на десетине сваког часа, а плашим се да најгоре тек долази." Упркос свему и свим препрекама, какве је у САД, примерице, постављао и Мухамед Шаћирбеј, личност од поверења Алије Изетбеговића, а о чему Крис Спироу износи низ непознатих чињеница, мир у Дејтону је ипак постигнут.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)

ЏОНСОН УКРАЈИНЦИМА: Вреди платити скупу цену за слободу-руска победа произвела би језиве последице