ЉУДИ ИЗРАСЛИ ИЗ ЗЕМЉЕ: Мачва оживљена у фото-монографији Радомира Ј. Поповића и Бранислава Станковића "Слика једног краја"

ПОСТАВШИ поново погранична област, Мачва је у новом веку, препуштена сама себи, остала по страни од општих токова развоја и напретка, и траје више у историји и књижевности него у свести савременика.

ЉУДИ ИЗРАСЛИ ИЗ ЗЕМЉЕ: Мачва оживљена у фото-монографији Радомира Ј. Поповића и Бранислава Станковића Слика једног краја

СВЕДОЧАНСТВО Косци испред Девића кафане у центру Црне Баре, Фото-монографија "Слика једног краја"

Вољом ћудљиве савремености историја је постала њено трајније прибежиште. Кроз ту изоштрену оптику она се јасније распознаје и постојаније разуме, прихвата и воли. Разлог за такав однос долази из укорењености у националну традицију и живу слику прошлости.

Сада је у фото-монографији Радомира Ј. Поповића и Бранислава Станковића "Слика једног краја" (Народна библиотека "Јанко Веселиновић", Богатић, 2021), та ратним разарањима и културним успоном обележена прошлост, изнова, долично оживљена, прегледно и репрезентативно представљена.

Др Радомир Ј. Поповић, Фото Историјски институт

Бранислав Станковић, Фото macva.info

Уверени да је Мачва "особена културна област коју одликују препознатљиве специфичности у односу на суседне крајеве, Јадар, Поцерину, Семберију и Срем", аутори, учени историци, као посебност свог завичаја препознали су његов "рурални карактер" и на тој основи израслу "културу земље", која је карактеристично одређивала Мачване. Због тога су прегли да методолошки утемељено, са веома упутним текстом предговора, објективизовано и непретенциозно, кроз неколико области живљења, сагледају њену прошлост, прате и документовано представе "динамику промена у раздобљу дужем од пола века". Раздобље обухваћено овим посебним и љупким фото-албумом сеже од краја деветнаестог до половине двадесетог века. Ти одвојени видови живота исказују се кроз представљање крајолика, људи, здања и различитих породичних и јавних манифестација - свега онога што представља живот везан за плодну земљу у обухвату великих река и у различитим видовима његовог испољавања и трајања. Мачва - то су људи израсли из земље.

Опредељени да прате "динамику историјских процеса" скрупулозни аутори ове сликовне историјско-патриотске читанке, летописа и животописа, истовремено, избором фотографија и њиховом осмишљеном поставком, индиректно указују на "историјске околности" које су "драматично утицале на промену крајолика Мачве у првој половини 20. века". Два велика рата су започела, а социо-комунистички режим докончао растакање традиционалних облика ситог, самоодрживог, културно усмереног и морално уздигнутог домаћинског живота у овом крају. Од некадашње највеће равнице у кнежевини Србији, како је писао њен понесени лирик Јанко Веселиновић, до њеног опадања и маргинализације није прошло много. Мада је још Скерлић истицао како је у новом добу, уз Шумадију, Мачва основна српска земља, њено системско занемаривање и потискивање показује какав је укупни национални однос према наслеђу и вредностима који су радом и борбом тешко стечени и скупо плаћени. Није Србија толико сиромашна и забатаљена земља, колико је сиромашан наш однос према прошлости и култури, наша плитка историјска свест и наш големи заборав.

МОДА Бадовинчанке тридесетих година прошлог века, Фото-монографија "Слика једног краја"

ТРАДИЦИЈА Украси на ношњи, Фото-монографија "Слика једног краја"

Док пред радозналим очима промичу узастопне слике живота: ратних страдања, рада у пољу, подизања цркава и школа, јавних и политичких зборова, обичаја и обреда (слике свадби плене, очаравају), свакодневице и разбибриге, у ликовима некадашњих људи, у отиску минулог живота, постојано тиња и сија искра радости и лепоте трајања.

То је траг оне хераклитовске ватре која не престаје, већ се преноси из времена у време, из поколења у поколење. Тој неугаслој светлости ова илустративна и вредна књига поменик је и химна.

Прецима су потомци увек дужни. Тај стварни и метафизички дуг и овако се, примерно, утврђује и враћа. Негујући "културу сећања" ми постојаније и дубље разумевамо своје време и себе.

Распознајемо се и одмеравамо у историји и савремености.

Драма наших живота није већа од искушења предака, због тога прошлост заслужује помен, поштовање и славу. Све док нас има.

ТРАЈНИ СПОМЕНИК ДУХУ

Фото-монографија "Слика једног краја"

БАШТИНЕЋИ труд бројних фотографа, ослањајући се на ризнице архива и библиотека, колико и на породичне албуме и грађу која је доступна, аутори су пред читаоца и корисника прострли шаролику мапу "богатијих" видова живота својих предака и земљака. Помињући и сликовно представљајући оне значајне: Милоша Милојевића, Исаковиће - што их је у "Сеобама" обесмртио Црњански - до оних који су својим делом и животом у култури уписали траг у памћењу, какви су Јанко Веселиновић, и унук му Јанко Туфегџић, а из новијег доба напомињући Милорада Панића Сурепа, Милића од Мачве, Микана Аничића... Мачвани нису само земљоделци и ратници, они су и духовно-уметнички ствараоци - сликари и песници нераздвојно срасли са родним тлом, његовом равничарском мистиком и поезијом која слави корен живота. Таквом "сентименту" и духу ова је књига трајни споменик.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
РУСИ ЋЕ НАПАСТИ ЕУ МНОГО РАНИЈЕ: Велико упозорење из Украјине, позната година и главна мета

РУСИ ЋЕ НАПАСТИ ЕУ МНОГО РАНИЈЕ: Велико упозорење из Украјине, позната година и главна мета

РУСИЈА је померила своје планове за директну агресију са 2030. на 2027. годину, а Европа је све гласнија о ризику од директног сукоба, у којем би се балтичке државе могле наћи под окупацијом.

20. 12. 2025. у 09:41

ХРВАТИ ПОСЛАЛИ ЈАСНУ ПОРУКУ: Држава нам је на погрешном путу!

ХРВАТИ ПОСЛАЛИ ЈАСНУ ПОРУКУ: "Држава нам је на погрешном путу!"

ВЕЋИНА грађана Хрватске сматра да земља иде у погрешном смеру, а највише примедби имају на корупцију, инфлацију, ниске плате, мале пензије и сиромаштво, показало је децембарско истраживање Кробарометра, објављено у Дневнику хрватске Нове ТВ.

26. 12. 2025. у 12:34

Коментари (1)

ДР НОВОСТИ у клиници где се негује стручност, поверење и хумани приступ пацијентима