СРБИ ОДБРАНОМ ЗАДИВИЛИ И ТУРКЕ: Данас се навршава равно 500 година откако је 29. августа 1521. године започела окупација БеоградА

ДАНАС се навршава тачно 500 година откако су Турци, 29. августа 1521. године окупирали Београд, а све цркве, православне и католичке, претворене у џамије. Тако је почела 346 година дуга турска окупација Београда и један од најтежих периода у историји нашег града.

Фото Танјуг

Тим поводом опело за хришћанске браниоце Београда одржано је јуче, на Велику Госпојину, на предлог и молбу заменика градоначелника Горана Весића, у Храму Светог Саве, а мису задушницу служио је током дана и надбискуп београдски Станислав Хочевар у Катедрали Узнесења Блажене Девице Марије.

Овим комеморацијама враћен је у памћење велики догађај који је због своје трагичности дуго био скриван и извитоперено приказиван на хришћанском Западу. И данас је актуелна прича о опсади и паду Београда, "бедема хришћанства", који су 1521. без помоћи Европе бранили малобројна угарска војна посада и већинско српско становништво. Последња велика тврђава на граници исламског и хришћанског света, после смрти њеног творца деспота Стефана, предата је 1427. угарском краљевству из политичких разлога.

СРПСКА престоница је претворена у угарско гранично утврђење, а православним Србима је као "шизматицима" био забрањен приступ у Горњи град на брегу, а ни у Доњем нису били пожељни. Српско становништво је живело са спољне стране зидина до 1456. када се приближила армада од 100.000 војника султана Мехмеда Освајача. Тада су Срби поново пуштени у град, а фрањевачки фанатици који су их прогонили као невернике сада су их благосиљали, пошто су се показали као најборбенији браниоци Београда.

После слома опсаде Мехмеда Освајача српско становништво је остало у Доњем граду. У следећих седам деценија око Београда су вођене само мање битке, док на османски престо није ступио Сулејман Други звани Кануни, у преводу Законодавац (за кога се код нас погрешно користи надимак Величанствени). Он је 1521. одлучио да предузме поход на Београд. Он је назван "Капија светог рата", кључна тачка за продор на Запад.

Угарски двор је сазнао за турске припреме и краљ је сазвао Државни сабор племства, али његови добри закључци нису спроведени у дело. Племићи су били заузети међусобним сукобима, а новац за војни буџет нису давали. Две најважније граничне тврђаве: Заслон, доцније Шабац, и Београд, нису биле снабдевене резервама оружја, муниције и хране, а њихове малобројне посаде месецима нису добијале плату. Угарски краљ се узалудно обраћао за помоћ и папи, Венецији, немачком цару, краљевима Пољске, Енглеске и Португалије. Београд је чекао напад као запуштен гранични град са посадом од само 400-900 људи. Сулејман Други је са око 100.000 војника кренуо 18. маја 1521. из Цариграда и није желео да понови грешку Мехмеда Освајача чију су опсаду разбили српски шајкаши и помоћ из Земуна и Срема.

ТУРСКИ напад био је усмерен на Доњи град јер је бедем ту био најслабији, али не и људи. Турци су 3. августа појачали бомбардовање зидина и изнова су кренули у јурише, али су поново одбијени. Затим су данима са Ратног острва бомбардовали Доњи град и тек у општем нападу 8. августа су успели да потисну браниоце, који су цео дан водили уличне борбе повлачећи се ка Горњем граду.

Фото Танјуг

Јаничари су се верали уз бедеме по лествицама и клиновима, на круништима зидина вођене су огорчене борбе прса у прса, али браниоци нису попуштали.

- Борило се крајњим снагама, готово очајнички на више страна. Храброст појединаца оличена је у имену Јакова Утјешановића, заповедника једне од највећих градских кула. Његова решеност да у борби истраје уливала је храброст и другима и продужавала беспоштедну борбу. Говорило се међу Турцима да такву битку још нико није видео - описује др Јованка Калић.

УГАРСКИ заповедник града Михаило Мора се 28. августа искрао из града и понудио предају Турцима тражећи милост за себе и своје људе. Србе није ни поменуо. Угарска посада је изашла из тврђаве, а Османлије су ушетале у Горњи град, осим у најутврђенији део око Куле Небојше, где је отпор пружало српско становништво. Султан је био задивљен храброшћу бранилаца и понудио им излаз, пресељење и посао на одржавању ромејских аквадукта у Цариграду. Договор је постигнут и у дневнику Сулејмановог похода забележена је наредба да се српски "ратници одведу у Цариград под стражом". Тужну колону средњовековних Београђана предводила је на дугом путу њихова заштитница Богородица Београдска. По султановом допуштењу дозвољено им је да из Београда понесу своје светиње: мошти Свете Петке, мошти царице Теофаније и најважнију икону Мајке Божје, по предању живописану руком Светог јеванђелисте Луке.

КОНАЧНО - СЕЋАЊЕ НА БРАНИТЕЉЕ

ВЛАДИКА Стефан Шарић, старешина Храма Светог Саве, након јучерашњег парастоса рекао је да су Турци владали Србима 500 година и да је очигледно толико времена требало да прође како бисмо се сетили бранитеља Београда који су жртвовали своје животе да би заштитили ближње и оно што је свето.

- Данас не морамо да дајемо свој живот, али је веома важно што смо се окупили на овај дан, да се заједно помолимо за људе који су свету ствар учинили, али се тиме и молимо да се они моле за нас, како би нас учили којим путем да идемо - рекао је владика Стефан.

Препоручујемо

Друштво

0 2

ПОМЕН СТРАДАЛИМА ОД ОСМАНСКЕ РУКЕ: Патријарх ће служити парастос поводом 500 година од пада Београда под турску власт

28. 08. 2021. у 10:00

Друштво

24 16

ПРЕДСЕДНИК ВУЧИЋ ПОСЛАО ВАЖНУ ПОРУКУ: Храм Светог Саве је најлепши православни храм - он ће доводити људе у Београд! (ВИДЕО)

18. 07. 2021. у 11:01

Друштво

0 0

ОДРЖАН МОЛЕБАН У ХРАМУ СВЕТОГ САВЕ: Eво шта је патријарх Порфирије поручио окупљеним верницима (ФОТО)

10. 06. 2021. у 22:21

Београд

0 2

ПАТРИЈАРХ НА ЧЕЛУ ЛИТИЈЕ: Спасовдан, слава Београда, биће обележена 10. јуна литургијама у Вазнесењској цркви и Храму Светог Саве

02. 06. 2021. у 09:53

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације