ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - УДБА ХАПСИ ЉУБИТЕЉЕ ЏЕЗА: Амерички филмови, џез музика и стрипови на удару новог режима

Срђан Цветковић

27. 08. 2021. у 17:14

БИОСКОП као најпопуларнији вид забаве био је од почетка под посебном контролом режима. Он се показао као моћно средство политичке и културне пропаганде.

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - УДБА ХАПСИ ЉУБИТЕЉЕ ЏЕЗА: Амерички филмови, џез музика и стрипови на удару новог режима

Александар Вучо, Владимир Бакарић, Бојан АдамичАлександар Вучо

Највећи ефекат су имале документарне "Филмске новости" о обнови, ситуацији у свету или протеклом рату. Документарни филм Олге и Жоржа Скригина "Крагујевац или Велике жртве" (1950) забранио је, а решење је потписао Чедомир Миндеровић. Документарни филм Јована Јовановића "Титова штафета у заводу за рехабилитацију" (1953) бункерисан је од стране комисије за преглед филмова због увреде Ј. Б. Тита.

До 1948. национализовани су готово сви биоскопи у земљи, а многи дистрибутери су кажњени као сарадници окупатора јер су радили у време окупације. Значај филмске архивске грађе није одмах схваћен. Љубодраг Димић наводи како је 1946. један део филмског фонда из ташмајданских пећина пребачен у Борово и претопљен да би се од њега добио лепак за патике.

По ослобођењу су основане цензорне комисије од чланова Комитета за кинематографију, Комитета за школство и Комитета за културу и уметност. Комисија је издавала тзв. цензорну карту, без које се није могао приказати ниједан филм.

У ФЕБРУАРУ 1949, цензорна комисија преименована је у посебну Комисију за преглед и одобравање филмова која је прегледала и давала одобрења за пројекцију. Према правилнику о приказивању филмова, биоскопи су били обавезни да приказују месечне и седмичне репортаже филмских новости за популаризацију привредне и друштвене изградње.

Филмски сценарији су пролазили кроз троструку цензуру предузећа, комитета за кинематографију и проверу неког од агитпроповских првака. У првим послератним годинама искључиво право увоза страних филмова имало је савезно филмско предузеће Југославија, а критеријуми цензуре су се мењали у складу са променама спољне и унутрашње политике и идеолошких постулата.

У време жестоке партијске стеге, ниске продукције и високог степена цензуре и аутоцензуре, нису се отварали бројни филмови - случајеви нити су се јављали тзв. дисиденти типични за шездесете године као пропратни феномен либерализације друштва.

Познато је да је Владимир Бакарић утицао на редослед монтаже појединих сцена у документарном филму Б. Марјановића "Ослобођење Загреба" (1945). Издваја се и велика повика на филм "Језеро" Р. Л. Ђукића. Критиковао га је и А. Вучо, председник Комитета за кинематографију, због превише црног приказивања техничке интелигенције.

АМЕРИЧКИ филмови су оптуживани да подстичу омладину на бекство од куће, на авантуризам и криминал и тзв. фрајерство. Једна од првих жртава забрана био је филм "Хајди" (1937) коме је замерена религиозна пропаганда. Француски филмови Le Jour se Leve (1939) забрањен je због порнографских садржаја. Поред секса и претерано насиље је могло бити повод за цензуру, као у случају француског филма Le Bossu. Нарочито је нападан Хјустонов филм "Џунгла на асфалту" "који отворено подстиче провале и уцене".

Ипак и поред ових спорадичних напада власт је постала толерантнија према страном филму. Историчар Предраг Марковић претпоставља да равнодушност врхова режима према идејном утицају страног филма произилази из љубави према филму самог Тита, али и као одређени свесно отворен издувни вентил за расположење народних маса и промовисање демократског имиџа земље пред светском јавношћу.

После рата честе су игранке уз партизанске и народне песме као и понеки италијански напеви. Игранке су имале устаљену форму - најпре би се политички комесар обратио са "другарице и другови", а онда би заиграли углавном уз традиционалну музику или револуционарни репертоар.

Наводи се да је непосредно после рата уредник Радио Београда (долазио у униформи са шмајсером) био нарочито нерасположен према џезу због брзине и провокативности те музике. Добар пример односа према овој форми музицирања јесте и инцидент који је настао приликом гостовања оркестра Радио Љубљане на Коларчевом народном универзитету. Свирана је музика Глена Милера и осталих актуелних америчких џез звезда. Милиција је морала да обезбеди салу од навале публике, а после концерта Удба је почела да хапси посетиоце.

ДИРИГЕНТА Бојана Адамича позвао је Радован Зоговић и хтео да га истуче назвавши џез "свињском музиком". Забрањен је амерички џез филм "Рапсодија у плавом" (1945) Ирвинга Рупера због декадентне музике и пропаганде какофоније.

Такође је на захтев Леона Давича у Београду касније забрањен концерт "Улицама велеграда" (1952). Руководиоци Радио Београда су на индекс забрањених песама 1945. ставили народну песму "Вино пију два мила јарана" и шлагер "Ти плавиш зоро бајна" зато што шири декадентну џез музику.

Партија и у овом послу ништа није препуштала случају; требало је остварити планове и директиве о томе која ће музика бити заступљена по појединим кафанама. У "Москви" и "Загребу" има да се слуша класика у вечерњим оделима, код "Ковача", " Калемегданској тврђави" и "Смедереву" свирала би се фолклорна музика у народним ношњама док би се у "Липовом ладу" и "Албанији" могла чути мешовита анимир-музика.

Ипак, ни овај курс није ишао без отпора и био је строго контролисан од стране највиших партијских инстанци. Критикује се и даље модеран плес (буги-вуги, самба, џез - румба итд) као декадентан јер "извитоперује карактер игранке и буди у човеку најниже инстинкте." Маршал Тито је у једном тренутку негодовао против поплаве џеза: "Погледајте музику, џезови трубе на све стране и нашу музику често више не чујеш... људи могу постати деформисани а то у судбоносним часовима хисторије може бити фатално."

АГИТПРОП је од почетка био врло сумњичав према стрипу. Радован Зоговић је доказивао члановима Агитпропа ЦК КПХ како "ми не треба да трујемо публику стрипованом литературом" и да само треба употребити кратак сатирични или хумористички стрип у сатиричним листовима, завршавајући га у једном броју.

У Хрватској је ипак покренут "забавни лист" "Керемпух и Патак" Њихов садржај је оцењен као порнографско-забавни, па је инсистирано на обустави. По тадашњим схватањима, осим што је осиромашивао људску машту, стрип је промовисао вредности непримерене социјалистичком човеку: индивидуализам, авантуризам, ноћне локале, криминал, порнографију, лак начин доласка до новца.

Непосредно после рата појавио се стрип "Три угурсуза за време окупације", у стилу предратног стрипа, али га је Окружни суд убрзо забранио.

У "Гласу Славоније" се појављују стрипови "Ратко ударник" и "Челични партијац", али ни овакво улагивање аутора револуцији није помогло, чувари јавног морала су прозрели њихову изопачност. Осим стрипова са тематиком из НОБ-а нарочито су били непожељни они везани за традицију као "Мали Радојица", стрипован руска бајка "Василиса Прекрасна" или "Насрадин-хоџа". У свим земљама иза Гвоздене завесе, па и у Југославији, стрип Волта Дизнија је био непожељан и забрањиван.

ПОПУТ стрипа и џеза слични су били ставови према лакој и забавној литератури. Нарочито је на тапету била "Гричка вјештица" (ауторка М. Ј. Загорка је 1945. била осуђена на девет година забране објављивања због држања у рату), али су предрасуде постојале и према романима Жила Верна, Џек Лондона, Зона Греја, Карла Маја и других. Авантуризам, мистицизам и фантастика који доносе оваква дела нису били по вољи партијских душебрижника. Оваква врста литературе се преводи и масовније издаје тек доцније педесетих година. Први криминалистички роман је штампан тек 1955, под некреативним насловом "Из анала наших криминалистичких органа".

Карикатура и хумористичка литература биле су под надзором партије и од њих се тражило да у већој мери буду политички ангажоване и да не теже јефтиној забави. Стрип и забавна литература били су значајно средство менталне емнаципације у тоталитарном друштву, као и један од путева којима се комуницирало и примале информације о животу у капиталистичком свету. Подшишани травњаци, лампе са абажуром, кола, раскошне виле, скупа летовања, банке - биле су разорне слике које су стизале преко Паје Патка из "трулог капиталистичког света".

(Из књиге „Између српа и чекића 3“)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна

Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна

У ПОТРАЗИ сте за станом у центру града који је довољно изолован од градске вреве, окружен зеленилом и реком, а с друге стране вам је подједнако важно да кварт има одличне саобраћајне везе са свим деловима Београда?

18. 04. 2024. у 10:00

ОБРУКАНА ЛАЖНА ДРЖАВА У ЊУЈОРКУ: Шамар за Приштину и Вјосу Османи пре почетка седнице СБ УН о Косову (ФОТО)

ОБРУКАНА ЛАЖНА ДРЖАВА У ЊУЈОРКУ: Шамар за Приштину и Вјосу Османи пре почетка седнице СБ УН о Косову (ФОТО)

У ЊУЈОРКУ се данас одржава седница Савета безбедности Уједињених нација посвећена шестомесечном извештају генералног секретара УН Антонија Гутереша о раду УНМИК-а, а Србију ће представљати председник Александар Вучић.

22. 04. 2024. у 16:14

Коментари (0)

Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна