СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ - ОДЛАЗАК СИМБОЛА СРПСКЕ ЕПОПЕЈЕ И СЛОБОДЕ: Уочи стогодишњице смрти краља Петра Првог Карађорђевића

Иван Миладиновић

15. 08. 2021. у 09:32

У РАНИМ преподневним сатима 16. августа 1921, у приземном салону куће трговца Ђорђа Павловића на Сењаку окупили су се Никола Пашић, председник владе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, генерал Милоје Зечевић, министар Светозар Прибићевић, доктори Кумануди, Пуцељ, С. Милетић...

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ - ОДЛАЗАК СИМБОЛА СРПСКЕ ЕПОПЕЈЕ И СЛОБОДЕ:  Уочи стогодишњице смрти краља Петра Првог Карађорђевића

Крунисање краља Петра

У једној од соба ове простране виле лежао је на самртничкој постељи краљ Петар I Крарађорђевић. У тој просторији је био само један гвоздени војнички кревет, један сто и једна солица. Смрт се очекивала сваког часа...

Од почетка јуна краљево здравље се погоршавало из дана у дан. Три дана раније лекарски конзилијум објавио је саопштење: "Њ. В. Краљу изненада позлило око 20 часова; добио температуру 38,3, пулс 120 у минути, изгубио свест, стање озбиљно."

На тренутак, 15. августа, "Чича Пера", како је народ од милоште звао свог краља, долази себи. Поред њега је др Ђока Владисављевић, члан лекарског конзилијума. Пита га како је. Краљ ћути, не одговрара. Када је лекар изашао из собе, он се окреће болничару и каже:

- "Шта ми је... Шта ме питају... Није ми ништа!"

Биле су то његове последње речи.

У присуству чланова конзилијума краљ Петар је издахнуо у 17.30 тог 16. августа. Маршал двора пуковник Јеврем Дамјановић припалио је свећу и позвао чланове владе да уђу у самртникову одају. Никола Пашић изговора:

"Краљ је умро! Живео краљ."

Сахрана краља Петра

У САЛОНУ куће, у којој је Петар живео од 24. септембра 1919, када се се вратио у Београд, одржана је седница владе на којој је написан и потписан протокол о његовој смрти. А исте вечери је написана прокламација грађанима Краљевине СХС у којој се каже да је "Његово величанство краљ Петар умро данас 16. о. м. у 17.30 у својој престоници у Београду окружен члановима Краљевске владе. На престо је ступио по чл. 56 Устава Његово величанство краљ Александар. До повратка Њ. в. Краља Александра у Отаџбину, краљевску власт вршиће, на основу чл. 59 Устава, Министарски савет...

... Плачимо над одром Великог Краља, који је беспримерном љубављу обухватао цео народ! Одужимо се достојно Његовом помену, тиме што ћемо се сви скупити око Његовог узвишеног престола, на који је ступио Његов јуначки син, Краљ Александар, васпитан у идејама свога родитеља и очеличен у великом рату за ослобођење, као Његов први сарадник и врховни командант наше храбре војске.

Слава краљу Петру! Живео краљ Александар! "

После потписивања протокола и одлуке да сахрана буде 22. августа, у вилу на Сењаку позвани су вајар Ђока Јовановић, да направи краљеву посмртну маску, и др Милован Миловановић, да изврши балсамовање тела. Потом је покојник обучен у униформу ђенерала српске војске и положен у ковчег од храстовине обложен оловом. У јутарњим сатима 17. августа, посмртни су остаци пренети у Саборну цркву - око које се тискала маса света која се окупила да се опрости од свог суверен. На Теразијама је била подигнута трибина у црном са краљевим попрсјем.

Краљ Петар на бојишту

БЕОГРАДСКИ лист "Епоха" 18. августа, у тексту под насловом "Смрт краља Петра" пише: "Београд је већ формирао своју тужну физиономију. Црне се заставе укрштају преко улица, а излози скоро свих радњи у главним улицама су у црнини. Улице су препуне света, али тај свет није више безбрижан и весео. Разговори се воде шапатом, кретања су некако трома тако да би још сад човек могао да помисли да се Кнез Михаиловом улицом креће свечана поворка. Локали, гостионице и кафане, такође заогрнути жалошћу, скоро су редовно препуни, али је и тамо живот мирнији, озбиљнији, тиши. Музике наравно нема нигде."

И остале новине, широм Краљевине, пишу о животу и страдањима "Краља ослободиоца". Сарајевска "Српска ријеч" бележи да Петар није био само краљ, већ "оваплоћење идеје Велике Србије, симбол српске епопеје и слободе, сан вијекова, нада читавих покољења и генерација". А "Народно јединство" констатује да је умро један од највећих владара о коме је "светска историја брујала пуних 20 година и који је заузео најславније странице наших патњи и победа".

Ни загребачка штампа не заостаје. "Новости": "Он је био личност која је привела крају остварење народних снова и тежњи". "Обзор": "Он је ујединио све земље сунчанога словенског Југа на широком простору од Триглава до Вардара и од Јадрана до Тимока." "Јутарњи лист": "Грађанска слобода Србије постала је идеалом свега југословенства и за то је читаво наше племе после слома Аустрије спонтано спровело народно уједињење и створило Краљевину СХС под краљем Петром Карађорђевићем."

Др Иван Рибар, председник Народне скупштине, опростио се свечаним говором од преминулог владара, на седници 20. августа: "Од првог дана своје владавине па до краја био је уставан и парламентаран владалац створивши између себе и народа потпуну хармонију и солидарност. Довршио је дело које је почео његов деда, кога је народ прозвао Великим." Због тога, др Рибар је предложио да и краљ Петар добије назив "Велики краљ ослободитељ и ујединитељ". Поред тога, предложио је да му се подигне "достојан споменик у престоници".

Дан уочи краљеве смрти, 15. августа, војни министар ђенерал Милоје Зечевић упутио је ђенералу Стевану Хаџићу, првом ађутанту краља Петра, упутство да у случају Петрове смрти детаљно обавештава будућег краља Александра, који је због лечења боравио у Патизу, о свему што се збива у Београду.

 

Као Петар Мркоњић у херцеговачком устанку

ИЗ ХАЏИЋЕВОГ извештаја министру двора, Драгомиру Јанковићу, који се налазио у Паризу са краљем Александром, сазнајемо да је "22. августа, очитана служба у Саборној цркви, након чега су гардисти изнели ковчег, који су придржавали Пашић и др Рибар. Ставили су га на лафет са Солунског фронта, покривен црвеном свилом. Од Саборне цркве до железничке станице краљеве посмртне остатке вукло је конопцима, увијеним у тробојке, шездесет пешака, а придржавало четрдесет гардиста. Поворка је прошла улицама Краља Петра, Кнеза Михаила, Краља Милана, Милоша Великог и Немањином, које су биле испуњене великим бројем људи. Железничка станица је била завијена у црно, а на њој је чекала специјална композиција, у коју су се укрцали, поред ковчега, чланови краљевске породице, угледници и позвани гости. У Младеновцу, ковчег је био пренет на камион на коме су били краљеви болничари. Поворка аутомобила, међу којима је био и аутомобил са патријархом Димитријем, кренула је пут Тополе. У 15.05 топовски пуцњи са Опленца објавили су да су пред Задужбину стигли посмртни остаци њеног ктитора. Његов ковчег унело је у цркву двадесет старијих Шумадинаца. После заупокојне молитве, краљев ковчег спустили су у крипту двадесет младих Шумадинаца. У тренутку полагања ковчега у гробницу јужне апсиде, испаљен је двадесет један артиљеријски плотун на Опленцу, као и у Београду, Загребу, Љубљани, Сарајеву, Сплиту, Скопљу, Цетињу и Новом Саду испалиће почасне плотуне, а исто ће учинити и бродови на Јадранском мору и на Сави".

Хаџић извештава и да је 22. августа чинодејствовао патријарх са дванаест владика, а присуствовали су и представници осталих вера. Међутим, ђенерал посебно истиче да "надбискуп загребачки, као најстарији католички представник, и реис сарајевски, као најстарији муслимански представник, одбили су да у орнату учествују на процесији погреба и да по својој вери очитају молитву. Разлога су дали да не могу читати молитву за иноверца".

Ађутант краља Петра новог владара у Паризу обавештава да је дошло и до промене у програму сахране. Наиме, "војвода Петар Бојовић, који је требало да носи краљевску круну, обавестио је Одбор за сахрану да је болестан и да због тога не може да учествује у пратњи. Уместо њега, круну је носио ђенерал Драгутин Милутиновић; ђенерал Туцаковић носио је скиптар, ђенерал Матић - земљу, адмирал Викторкаусис - стег, а један војник, витез Карађорђеве звезде, сабљу. Војвода Степа Степановић командовао је одредом и парадом на погребу".

На крају ђенерал Хаџић напомиње: "Све, осим одбијања надбискупа и улеме да служе, било је обављено по протоколу" пише надаље. Што се тиче краљевића Ђорђа, он је присуствовао испраћају. У цркви је стајао у истом реду са принцезом Јеленом, принчевима Арсеном и Павлом; тако је било и на пратњи. "Наређење Њ. в. краља, којим је било резервисано место краљевића Ђорђа, ја сам му саопштио, мало се љутио али је рекао да ће учинити тако како је било наређено, јер вели да би он и иначе тако учинио. На опелу, и у пратњи, присуствовали су представници свих страних изасланстава, и налазили су се одмах иза чланова краљевског дома."

НА ВЕСТ о краљевој смрти изјаве саучешћа стизале су са свих страна. Драгољуб Живојиновић у својој монографили о краљу Петру Првом наводи да је међу првима стигао телеграм председника Француске Републике Александра Милерана који је на писао: "Француска је са болним осећањем примила вест о смрти краља Петра. Легендарна личност краља-војника побудила је код нас поштовање и симпатије према старом питомцу наше школе Сен Сир који се, у тешким данима својим, мачем ставио у службу нашој земљи. Свим срцем саучествујем у болу Вашег величанства, краљевске породице и народа Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца."

Повлачење преко Албаније

Председник француске владе Аристид Бријан је хтео да лично изрази саучешће Александру Карађорђевићу и посетио га је у хотелу "Континентал" у коме је одсео. Међутим, нови краљ, због болести, није могао да га прими, па је Бријан изразио саучешће француске владе министру двора Драгомиру Јанковићу. Већина француских новина објавила је вест о смрти краља Петра с напоменом да је био питомац класе "Пуебло", да је учествовао у француско-пруском рату и из њега изашао са чином капетана. Италијански листови објавили су опширне написе о краљевој смрти, мада нема вести о изјави саучешћа италијанске краљевске породице. Дански двор изразио је саучешће краљевској породици 23. августа 1921. године. Председник Републике Чехословачке Томаш Масарик упутио је Пашићу телеграм саучешћа. Исто је учинио и председник румунске владе Таке Јонеску. Заупокојне службе за краља Петра одржане су у Букурешту, Прагу и Бечу, којима су присуствовали краљ Карол, председник владе Едуард Бенеш и канцелар Шобер.

БИСТА У КИКИНДИ

ЦЕНТАР Кикинде, парк поред православне цркве, од јуче краси бронзана спомен-биста краља Петра I Карађорђевића. Споменик, који је открио престолонаследник Александар Карађорђевић, подигнут је на иницијативу Градског одбора Удружења "Краљевина Србија" и уз једногласну подршку одборника Скупштине града.

КРАЉЕВИЋ ЂОРЂЕ

ЂЕНЕРАЛ Стеван Хаџић у извештају краљу Александру посебно описује понашање његовог брата Ђорђа: "Краљевић Ђорђе дошао је на пет минута после смрти краљеве. Ушао је са мном заједно у краљеву собу (у соби тада никога другога није било), клекао је поред врата краљеве посмртне собе, метнуо је руке на очи и после неколико тренутака нагло се дигао и брзином њему својственом изашао из собе. Одмах је ушао у суседну собу где су лекари писали акт о смрти краљевој. Ту је краљевић Ђорђе запалио цигарету, отишао у угао собе, метнуо поново руке на очи, 2-3 пута уздануо, па брзо изашао, управо излетео из собе и отишао из виле у коју се више никако није враћао."

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)