ЧЕТИРИ РОБИЈЕ ЗБОГ ТУЂИХ РАТОВА: Из Сирије и Ирака до прошле године на Балкан се вратило око 500 бораца и чланова њихових породица
ЈЕДНА особа правоснажно је осуђена због учествовања у сукобима на страним ратиштима прошле године - показује најновији извештај Републичког завода за статистику о кривичним делима и њиховим починиоцима током 2020.
Фото Shutterstock
Како "Новости" сазнају, у српским затворима тренутно се налази четворо таквих осуђеника.
До почетка короне, тачније до прошле године, из Сирије и Ирака на западни Балкан вратило се 485 особа. Како је тада објавио Адриан Штуни, амерички експерт за међународну политику и сигурност, то је регион учинило подручјем са највише бораца повратника у Европи (сходно општој популацији), будући да се у много насељеније земље западне Европе, вратило њих 1.765.
Корона је ипак ове процесе мало успорила, примећује проф. Радомир Милашиновић, бивши декан Факултета за безбедност. Он је сигуран да и сада има више десетина, можда чак и стотина бораца са територије Србије, укључујући и КиМ, на ратиштима Сирије и Ирака, али и у на истоку Украјине. Нови, међутим, готово да не иду.
- Као што је успорила кретање људи, а то најбоље видимо у случају миграната, корона је успорила и циркулацију људи на ратиштима, али и њихов повратак кући - каже Милашиновић.
- Највећа плима била је пре две-три године, када су била активна и блискоисточна и украјинско ратиштa. Сада је то мало утихнуло, али сукоби стално тињају.
Милашиновић наглашава да обавештајно-безбедносне структуре имају тачне бројке и бораца и повратника, чије је кретање под сталним надзором.
Иначе, највећи број оних који су се досада вратили јесу одрасли мушкарци, који су највероватније били укључени у војне и терористичке активности. Неки од њих дошли су кући са целим породицама и пре, али и на почетку саме короне. На Косово је стигло 110 повратника, међу којима 32 жене, 74 деце и четири борца. Сви одрасли повратници су процесуирани.
Штуни је изнео и податак да је са западног Балкана у Сирију и Ирак отпутовало укупно око 1.070 држављана БиХ, Косова, Северне Македоније, Албаније, Србије и Црне Горе, међу којима држављани БиХ предњаче са две трећине одлазака. Већина је завршила и џихадским милицијама и терористичким организацијама попут Исламске државе и Ал-Нусре.
Србија је у октобру 2014. усвојила измене Кривичног законика, које предвиђају затворске казне од шест месеци до пет година за све који се боре на страним ратиштима, а до 10 ако организују одлазак и врбују грађане. Највећи број ипак су биле условне казне и кућне нарочито за борце у Украјини, којих је било највише - тридесетак.
ПОГИНУЛО 260 ЉУДИ
ПРЕД сам почетак пандемије короне, према проценама, у Сирији и Ираку било је око 470 особа са западног Балкана, од чега половина мушкараца из БиХ, са женама и децом. Процене су и да је најмање 260 људи из овог региона скончало живот на тим ратиштима.
Препоручујемо
ЕВО КО ИМА ПРАВО НА ВЕЋУ ПЕНЗИЈУ: Ставка која не улази у стаж повећава чек
07. 12. 2025. у 14:47
СВАКИ ПРЕЛАЗАК ПРЕКО ПРУГЕ НОСИ РИЗИК: Покренута кампања „Добро пази - воз наилази“
07. 12. 2025. у 11:21
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)