ЧЕТИРИ РОБИЈЕ ЗБОГ ТУЂИХ РАТОВА: Из Сирије и Ирака до прошле године на Балкан се вратило око 500 бораца и чланова њихових породица

В. ЦРЊАНСКИ СПАСОЈЕВИЋ

17. 07. 2021. у 19:00

ЈЕДНА особа правоснажно је осуђена због учествовања у сукобима на страним ратиштима прошле године - показује најновији извештај Републичког завода за статистику о кривичним делима и њиховим починиоцима током 2020.

ЧЕТИРИ РОБИЈЕ ЗБОГ ТУЂИХ РАТОВА: Из Сирије и Ирака до прошле године на Балкан се вратило око 500 бораца и чланова њихових породица

Фото Shutterstock

Како "Новости" сазнају, у српским затворима тренутно се налази четворо таквих осуђеника.

До почетка короне, тачније до прошле године, из Сирије и Ирака на западни Балкан вратило се 485 особа. Како је тада објавио Адриан Штуни, амерички експерт за међународну политику и сигурност, то је регион учинило подручјем са највише бораца повратника у Европи (сходно општој популацији), будући да се у много насељеније земље западне Европе, вратило њих 1.765.

Корона је ипак ове процесе мало успорила, примећује проф. Радомир Милашиновић, бивши декан Факултета за безбедност. Он је сигуран да и сада има више десетина, можда чак и стотина бораца са територије Србије, укључујући и КиМ, на ратиштима Сирије и Ирака, али и у на истоку Украјине. Нови, међутим, готово да не иду.

- Као што је успорила кретање људи, а то најбоље видимо у случају миграната, корона је успорила и циркулацију људи на ратиштима, али и њихов повратак кући - каже Милашиновић.

- Највећа плима била је пре две-три године, када су била активна и блискоисточна и украјинско ратиштa. Сада је то мало утихнуло, али сукоби стално тињају.

Милашиновић наглашава да обавештајно-безбедносне структуре имају тачне бројке и бораца и повратника, чије је кретање под сталним надзором.

Иначе, највећи број оних који су се досада вратили јесу одрасли мушкарци, који су највероватније били укључени у војне и терористичке активности. Неки од њих дошли су кући са целим породицама и пре, али и на почетку саме короне. На Косово је стигло 110 повратника, међу којима 32 жене, 74 деце и четири борца. Сви одрасли повратници су процесуирани.

Штуни је изнео и податак да је са западног Балкана у Сирију и Ирак отпутовало укупно око 1.070 држављана БиХ, Косова, Северне Македоније, Албаније, Србије и Црне Горе, међу којима држављани БиХ предњаче са две трећине одлазака. Већина је завршила и џихадским милицијама и терористичким организацијама попут Исламске државе и Ал-Нусре.

Србија је у октобру 2014. усвојила измене Кривичног законика, које предвиђају затворске казне од шест месеци до пет година за све који се боре на страним ратиштима, а до 10 ако организују одлазак и врбују грађане. Највећи број ипак су биле условне казне и кућне нарочито за борце у Украјини, којих је било највише - тридесетак.

ПОГИНУЛО 260 ЉУДИ

ПРЕД сам почетак пандемије короне, према проценама, у Сирији и Ираку било је око 470 особа са западног Балкана, од чега половина мушкараца из БиХ, са женама и децом. Процене су и да је најмање 260 људи из овог региона скончало живот на тим ратиштима.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

КОЈА ЈЕ ЦЕНА СЛОМЉЕНОГ ДЕЧЈЕГ СРЦА? Како су Хрвати, Бугари и Словенци расплакали малишане из Србије