ДЕЧАЦИ У ГЛУМЧУ САЊАЈУ ГУЧУ И "ЗЛАТНЕ ТРУБЕ": Трубачки оркестар браће Васиљевић вратио живот у село надомак Пожеге

Н. ЈАНКОВИЋ

13. 07. 2021. у 11:13

НА први поглед, све је као кусур неке боље прошлости: преостали ђаци у овдашњој школи могу се пребројати на прсте, народ се још весели фудбалским утакмицама у "бетон лиги", сеоски живот већина мештана заменила је за онај градски, модернији и лагоднији.

ДЕЧАЦИ У ГЛУМЧУ САЊАЈУ ГУЧУ И ЗЛАТНЕ ТРУБЕ: Трубачки оркестар браће Васиљевић вратио живот у село надомак Пожеге

Фото Н. Јанковић

Онда се селом Глумач надомак Пожеге проломио звук трубе, "победнички чочек" се чује, а случајном пролазнику одмах је јасно да се овде све "врти" око осморице дечака и момака, око њихове музике и великих снова.

Четворица браће основали су свој трубачки оркестар 2019. године, a убрзо су им се прикључили другови из Пожеге, Добриње и Ариља. Тако је Оркестар Уроша и Огњена Васиљевића настао. Даноноћно вежбање, страст за музиком, учење и дружење убрзо су дали резултате, момци су на Коловрату у Пријепољу проглашени за најбољи млади оркестар.

Сада су пред момцима старим од 12 до 19 година нова искушења. Жеља им је да у Гучи бриљирају у конкуренцији омладинских оркестара, много су рада и љубави уложили у свој циљ.

- Дечаци од почетка сањају Гучу и "Златну трубу", угледајући се на оркестре тројице чувених Дејана: Петровића, Лазаревића, Јевђића. Највише се друже са младим колегама Бајинобаштанима из Оркестра Марка Глигоријевића. Њих су себи узели за узоре због доброг музицирања, још бољег дружења и опредељења да се чланови оркестра не мењају - објашњава Горан Василијевић, он је уз очинску, преузео и улогу помоћника ових младића, да своје снове лакше остваре.

Горан и његов брат Небојша пружили су дечацима одличне услове за рад и непредовање, простор у центру села за пробе, они су возачи, менаџери и подршка сваке врсте.

И гле чуда, после две-три године упорног рада, омладински оркестар постао је знак препознавања за цео пожешки крај. Стижу свакодневно позиви за свирке. Дечаци сами зарађују за боље инструменте и увек су жељни да направе још по неки корак даље. Укратко, рано су научили да ништа "не пада с неба".

- Једног дана сам само пожелео да испробам како труба звучи. Од тада се од овог инструмента нисам одвојио. За мном је одмах кренуо брат, придружили су нам се рођаци, затим и другови - објашњава дванаестогодишњи Филип Васиљевић, најмлаћи члан оркестра.

- Прво смо просвирали "ужичко коло", а данас на репертоару имамо скоро стотину песама, наступамо, али је циљ исти - једног дана желимо да тријумфујемо у Гучи.

Фото Н. Јанковић

Искрени су ови дечаци према себи и према животу: када победе на такмичењу, радост је неописива, било је суза радосница напретек, а било је и оних болнијих, кад успех за длаку измакне. Све је то, знају момци, део живота.

Времена за причу нема превише, време је за пробу. Момци знају да је конкуренција јака, од југа до севера земље и сви сањају трубачку славу. Жамор је заменила музика, а док напуштамо Глумач, слика о полунапуштеном селу бледи, а оно захваљујући дечијим сновима поново расте.

ТРИ ОГЊЕНА И ТРИ ВАСИЉЕВИЋА

ОКО 500 мештана данас живи у Глумчу. Домаћинства су стара, родитељи децу радије шаљу у пожешку школу него у ову сеоску. Усред тог села, овим момцима је добро, никакве препреке нама, да из Глумча освоје свет, баш као што су наумили. Они су: Огњен Васиљевић, Урош Васиљевић, Петар Марковић, Филип Васиљевић, Огњен Радовановић, Лазар Савичић, Огњен Вуколић и Немања Васиљевић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)

ВРЕМЕНСКА ПРОГНОЗА ЗА 21. МАЈ: Сунце и киша, топло до 33 степена, поподне могући пљускови