ОМАЖ СВЕТИОНИКУ ВЕРЕ МИТРОПОЛИТУ АМФИЛОХИЈУ: Мр Слободан Чуровић Апис приредио зборник "Крстом нам речено"

Велиша Кадић

29. 05. 2021. у 20:00

ЗБОРНИК есеја и песама "Крстом нам речено" који је угледао светлост дана, наставак је књиге "Крст непобједиви" који је Слободан Чуровић Апис, из Подгорице, приредио у оквиру духовне мисије "Светосавника" и љубави хаџи Радована М. Радовића, хаџи Богољуба Велимировића Подгоричанина, Андрије Маркуша, Николе Ненезића, Вукића Гара Брајковића, Трипка Драганића...

ОМАЖ СВЕТИОНИКУ ВЕРЕ МИТРОПОЛИТУ АМФИЛОХИЈУ: Мр Слободан Чуровић Апис приредио зборник Крстом нам речено

Фото Танјуг

Између корица овог дела сабрано је 140 највећих имена српског језика, који су, по оцени аутора, књижевним приношењима дали свој скромни допринос светионику наше вере и путовођи митрополиту Амфилохију.

- Владика је свој живот подредио мисији служења имену Христовом и очувању духовног живота који је био утуљен у Црној Гори а он га обновио и разгорио, што се најбоље видело у невероватној снази и поруци литија, тој непобедивој енергији, реци православља, која нас је слила у једно коло, у одбрани светиња од нових антихриста, брозовчића и кумровчића - каже, за "Новости", Чуровић.

Фото Приватна архива

НАШ саговорник подсећа да је првенствени задатак Зборника био  да сведочи истину.

- Владика Амфилохије је био наша најчвршћа тапија пред Богом, молитвеник љубави који је подигао толико храмова, у сусретишту са свим свесјетијима. Није случајно да сам ја као ускок приредио ово дело, јер ускоци су одабрани тамо где се вера брани, као вечити ратни логор, тако да је је ово и нека врсте одуге завичају. Могу рећи да до сада овако конципираног и вредног Зборника није било, који је ујединио песнике, филозофе, интелектуалце, новинаре, културне посленике који баштине ћирилицу и Српство да се одазову и да одживе своје душе и поштовања према великом делу Владике пренесу у овај Зборник, који је сјајно сликописао и корице урадио Анастасије Радовић.

ИСПУНИТИ ЊЕГОШЕВ ЗАВЕТ

- ОСТАО је тај неиспуњени аманет, али ако буде нас верне деце, армије Ђедове, вратићемо капелу, душу Црној Гори, да престане печално сеобање мртвог Рада коме не дадосмо мира, не поштујући последњу жељу, додворавајући се незнавено масаонским симболима и леднини маузолеја...

Митрополит је знао знамен светости Његошеве капеле, јер док се не врати пратиће нас још усуд и проклетство, да би прогледали, да би знали идемо ли стазом светосавском, или ћемо се стопити у баздљиво и извитоперено демократско "стимавање" - поручује професор Чуровић.

ЧУРОВИЋ с нескривеном љубављу према блаженопочившем митрополиту истиче да је владика Амфилохије "био видело на нашем путу освешћивања".

ДЕЛО Мр Слободан Чуровић Апис, Фото Приватна архива

- Можда још нисмо свесни кога смо имали. Није никада лако било нашим владикама, у средини где никада нису ишчилеле старе пизме, заваде и ајдуклук отимачине. Најлепши и најмудрији јеванђелистар био је митрополит, истинити и достојни наследник Светог Петра и егзарх пећког трона, који је дубоко у себи носио косметске ране, још кад је кренуо од Мораче до Баната, Свете Горе, знајући како нам је историја заклата. Мицао је са сузама складе да се братске кости поваде и гледао како гори черечено тело Србиново, док је опелом зборио муку нашу и тамјанио мученике.

О ТОМЕ колико је митрополит Амфилохије волео Црну Гору која га је љубила, али и прогонила и хапсила, Чуровић каже:

- Мислим да је мало ко толико патио и уздисао због овакве Црне Горе, због незахвалне деце, не оне ваљатне "Горе о којој Његош пева у Огледалу српском". Желио ја да заувек остане у њој не марећи за лекарије, у црноме вакту и земану, намерних вируса и чиповања, да мотри са висова небеских јесмо ли се пробудили или из ове коме, братске свађе заборавили и братогонства зауставили, да би наша Црна Гора опетзасветлила, "српске круне драго камење", да смо достојни наших предака који су добро знали ко су и шта су.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

БРИЖЉИВО упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици.

28. 04. 2024. у 06:30

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

НЕМАЧКА која је главни спонзор сарајевске „Резолуције о Сребреници“ покушава да прогура тај цинични историјски фалсификат кроз Генералну скупштину УН у време једне трагичне годишњице, ослобођења концентрационог логора Дахау, неспорног сведочанства о највећем геноцидном програму у историји човечанства чији је аутор – Немачка.

28. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

ЧУДО У БЕОГРАДУ: Руска химна престала да се интонира током доделе злата, а онда се десило - ово (ВИДЕО)