У ЗАГРЕБУ СЕ ДРУЖИО САМО СА СРПСКОМ ОМЛАДИНОМ: Студентима Никола Тесла упутио савет да се "чувају жена"

НАКОН месец дана проведених у Гомирју, добивши благослов од ујака, Тесла се упутио за Будимпешту, али је најпре на позив градоначелника др Милана Армуша, 22. маја стигао у Загреб како би дао своје мишљење о могућности увођења електричног осветљења у Загребу.

Foto: Zoran Jovanovic

 О току састанка који је тим поводом одржан 24. маја у Градској Вијећници детаљно су јавност обавестили "Обзор", "Србобран" и "Народне новине" из којих сазнајемо да је из Загреба возом за Беч са Теслом отпутовао и његов ујак Николај да положи заклетву цару што је било неопходно пре одласка у Тузлу где ће бити рукоположен за митрополита зворничко-тузланског. Тесла се кратко задржао у Вараждину, у посети код другог ујака Павла, а одатле је наставио пут за мађарску престоницу.

Коста Хаџи, у то време био је студент у Загребу, и стицајем околности имао је среће да се сретне са Теслом. Тај сусрет је касније описао у Годишњаку Матице српске: „Положај српског народа у Аустроугарској монархији од 1881, када је велики вођа Др Светозар Милетић, опхрван болешћу, сишао са јавног попришта, - био је веома тежак. Режим тадашњег свемоћног председника владе у Будимпешти, Коломана Тисе, ишао је за тим, да политички потпуно нулифицира народности, а у првом реду Србе, које су мађарске владе увек сматрале за најопаснији елемент, који треба свим силама скршити и уништити.

Услед разрешења задруге на територији бивше војне границе и, следствено, услед распарчавања јаког задружног иметка, пала је и последња брана која је штитила Србе од економскога пропадања. И политички и економски, дакле, српски народ је, нарочито у ужој Угарској, доспео у тако тешку ситуацију да се већ почео губити дух и вера у будућност. Разумљиво је да је у то доба сваки, и најмањи успех, што би га постигао Србин у страном свету, био не само у нашој јавности врло јако запажен, већ и у највећој мери искоришћен, како би се нашем народу доказало да морална и интелектуална снага Срба није за потцењивање. Тиме је нарочито тадашња штампа дизала дух народа и јачала свест о нашој вредности. (...)

У ЗАГРЕБУ је Никола Тесла одсео у хотелу ’Аустријски Цар’. Држао се потпуно резервисано, није тражио друштво и једина му је жеља била да му дође српска омладина, која је тада учила на загребачком Универзитету. Наравно да је та жеља изазвала код тадашње српске академске омладине највеће одушевљење. Како се није могло мислити на то, да омладина корпоративно учини посету Николи Тесли, изабрана је једна делегација од 6-7 слушалаца, које правног које филозофског факултета, да се она поклони великоме Србину и да чује савете, које ће Никола Тесла дати српској омладини, а којим ће се саветима она користити целога века.

Фото: "Википедија"

Члан те делегације био сам и ја, као слушалац правних наука четврте године, јер се у то доба јако пазило на првенство које треба да уживају старији другови. Ми смо, дакле, отишли овоме великом човеку, да га поздравимо и да му се поклонимо. Тесла је тада био човек од својих 35 година. Висок, танак као јела родног краја, црне косе и очију, а на свом широком челу носио је печат генија. На поздрав вође студентске делегације одговорио је Тесла, да му је веома драго да види српску универзитетску омладину, која је позвана да једном равна судбином српког народа. Од пожртвованости, патриотизма и научне спреме народне интелигенције зависи судбина целог народа, јер је интелигенција позвана не само да политички води свој народ, него и да створи социјалне услове за бољу и достојну егзистенцију народа.

’Због тога моји млади пријатељи, рече Тесла, употребите све време ваших универзитетских студија на што боље и јаче усавршавање у наукама, и када ступите у практичан живот, наставите и усавршавајте све оно, са чим сте се на Универзитету упознали. Али једну примедбу дозволите да вам учиним, која треба да вам буде путовођа кроз цео живот. Чувајте се жена, јер велико пријатељство са њима, понајвише штети човеку у његовом научном раду’.

Овај савет великог човека није у нашим младим срцима изазвао превелико одушевљење, а то се даје и разумети. Затим нас је позвао да заузмемо места, и уз чај изнео је неке своје мисли из опсега својих научних истраживања. (...)

Из свега овога, што је овде речено, види се да је појава великог научника Николе Тесле изазвала не само у срцима тадашње српске универзитетске омладине, него и у целом српском народу, највеће одушевљење и понос са тако великим својим сином и није никакво чудо, да су се о Николу Теслу отимали чак и Мађари.”

Из Загреба је, како смо већ рекли, Тесла отишао у Пешту, како би наставио са својим прекинутим пословима и сусретима са пословним људима.

ЈОШ док је боравио у Загребу група професора Велике школе и Инжењерског удружења из Београда, изразила је жељу и надала се да постоји могућност да Тесла посети и Београд. Тим поводом упутили су више телеграма уредништву листа "Србобран" тражећи да се састану са њим, или да Тесла дође у Београд или да они дођу у Загреб. 

До сусрета је дошло крајем маја у Мађарској престоници. Председник београдске општине Милован Маринковић послао је у Будимпешту Ђорђа Станојевића, Милана Милашиновића, Стевана Чађевића и Андру Одавића да са Теслом утаначе договор.Тесла је стигао у Будимпешту 27. маја и истог дана стигла је и београдска делегација која му је одмах упутила писмену молбу да се види са њим, у време које њему одговара.

До сусрета са Теслом дошло је 29. маја и он је позив прихватио са задовољством. Обративши се том приликом српској делегацији речима: „Сва слава, коју сам доживео особито у последње вријеме у Лондону и Паризу, није ми ништа, сићушно је све оно према одликовању вашем, господо. Колијевка мојих дједова, краљевина Србија (...) пријестоница Србинова позива ме - то је одликовање за мене велико и ништа ми на свијету, у животу моме, неће бити драже од овог одликовања. Ја сам срећан, што сам Србин, и тијем именом поносићу се до вијека.”

"Србобран" од 4. јуна 1892. године, који доноси извештај о овом састанку, забрањен је. Цензура је забрану образложила судском пресудом која је донета 7. јуна а званично објављена у државном гласилу "Народним новинама" 11. јула: „У име Њег. ц. и кр. апоштолског Величанства! Кр. судбени стол у Загребу закључио је на предлог кр. државнога одвјетништва у Загребу, да тископис одтискан у повременом часопису Србобран од 4. липња 1892, број 41, под насловом: ’Србија’ и то ставке наводног говора Николе Тесле од ’……’    до ’свога земљака’, твори учин злочинства сметања јавнога мира означена §. 85. Стога се изриче забрана даљњега разпачавања реченога тискописа, заплиена се потврђује, заплиењени примјерци имаду се уништити, а пресуда ова има се прогласити на челу првог будућег броја часописа.

Разлози: читавим смјером и садржајем поменутог тискописа настоји се раздражити на мржњу и презирање проти начину владања и управи државној, што твори учин злочинства сметања јавнога мира, означен у §. 65. к. з.

Пресуда оснива се на §§. 6., 8. и 12. т. п. и §§. 32., 33. и 34. т. з. Кр. судбени стол.
У Загребу, 7. липња 1892” 

Од целог текста цензура је пустила само неколико речи из обраћања Теслиног београдској депутацији у Пешти: „Колијевка мојих дједова, Краљевина Србија...!”, осталих десет редова су испуњени само тачкицама. 

СУТРА: СРБИН ПРЕКО СЕДАМ МОРА ДОЛАЗИ У КОЛЕВКУ ДЕДОВА

Препоручујемо

Фељтон

0 3

ПОЈАВА АНЂЕОСКОГ ОБЛАКА САОПШТАВА МАЈЧИНУ СМРТ: Тесла утеху у болу пронашао под сводовима манастира Гомирје

12. 02. 2026. у 18:00

Фељтон

0 1

ГЕНЕРАЛ ОДБИЈА НАРЕДБУ О ДЕЛИМИЧНОЈ ОФНЗИВИ: Припадници одреда војоводе Бабунског заробили су двојицу шпијуна из немачког Главног штаба

26. 08. 2025. у 18:00

Фељтон

0 1

ЈУРИШ ЗАВЕРЕНИКА НА КРАЉВСКИ ДВОР: Сведочења, учесника у атентату, шта се догађало 29. маја, из године у годину су се мењала

26. 07. 2025. у 18:00

Фељтон

0 7

ТИТО УПОРНО ОДБИЈА ДА ИЗАЂЕ ИЗ ПЕЋИНЕ: У току десанта Врховни штаб у пећини није имао никакву везу ни информацију шта се напољу дешава

07. 06. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације