СКИЦА ПОЛИФАЗНОГ МОТОРА МЕЊА МОДЕРНО ЧОВЕЧАНСТВО: Тесла знао напамет сва дела Шилера, Гетеа и Бајрона написана у стиху

ПО УПОКОЈЕЊУ Милутина Тесле бригу о његовој породици преузео је Ђукин брат, прота Петар Мандић.

Тесла поред новог система трансформатора, Фото Музеј Николе Тесле

Он је уз Николине родитеље био једна од кључних личности у Николином животу. Прота Мандић рођен је у августу 1840. у Горњем Грачацу. Богословију је завршио у Плашком. У чин ђакона рукоположен је 15. децембра, а три дана касније у чин свештеника. Владика Лукијан 1866.  поставиће га за пароха у родном Грачацу. У народу је стекао углед и поштовање што му је омогућило да у Грачацу подигне цркву, парохијски дом и школу. Горњокарловачки епископ Теофан Живковић, због заслуга за народ и цркву, произвео га је у мају 1879. у протојереја. Исте године, након смрти његовог зета проте Милутина Тесле, рукоположен је за пароха у Госпићу, где је убрзо основао Српску-православну читаоницу и певачко друштво.

Био је посланик на свим српским саборима од 1872. до 1892. године. Нажалост, у породичном животу је доживео драму, остао је прво без супруге а нешто касније и без деце. Након њихове смрти донео је одлуку да се замонаши, што је и учинио 13. маја 1891. у манастиру Гомирје, добивши монашко име Николај. Тачно годину дана касније, аустријски цар Франц Јосиф поставиће га 14. маја 1892. за митрополита зворничко-тузланског. Цареву одлуку је потврдио и цариградски патријарх Неофит VIII. Тако је Теслин ујак, архимандрит Николај постао први Србин на трону Зворничко-тузланске епархије после гашења Пећке патријаршије 1776. године...

Као митрополит дабробосански велики труд уложиће у борбу за остварење црквено-просветне аутономије православне цркве у Босни и Херцеговини. Захваљујући њему та аутономија је остварена добијањем Уредбе 1905, којом се регулише организација Српске православне цркве у Босни и Херцеговини. Двадестим чланом Уредбе дефинисана је и озакоњена народно-црквена застава српске православне митрополије са бојама од горе надоле: црвено, плаво, бело. За службени језик озакоњен је српски а писмо ћирилица. Митрополит Николај Мандић упокојио се 2. августа 1907. године.

Пошто је остао без потомства сву своју имовину оставио је нећаку Николи Тесли који се свега одрекао у корист српске школе у Госпићу. О томе је писало Српско коло 25. фебруара 1910. године: „Славни српски учењак Никола Тесла, који живи у Америци, наслиједио је сав иметак сарајевског митрополита Мандића, свог ујака. Но он није хтео примити то насљедство, него га је поклонио за српску школу у Госпићу. Част великом Србину Николи Тесли, који ево и овим показује, да није заборавио у туђем свијету на своју српску крв.” 

ПОСЛЕ очеве смрти, Никола је једно време остао у Госпићу да би био уз мајку. Током тог периода радио је као суплент у Госпићкој гимназији. Али почетком следеће 1880. године, у намери да испуни очеву жељу и приведе школовање крају, одлази у Праг. Као ванредни студент Карловог универзитета определио се за Одсек природне филозофије. Много времена ван предавања проводио је у Царској јавној библиотеци - Клементинум.

Фото: Архив Српске православне цркве

Франтишек Журек, који је познавао Теслу из прашких дана, сећајући се славног научника писао је о сусрету са њим скоро пола века касније: „После извесног времена срео сам се с њим у тадашњој Царској библиотеци у Клементинуму. У то време веома је у моди био Бајрон. Читао сам његове стихове у немачком преводу, док ми је при руци стајао и енглески оригинал. Искрсао је преда мном као дух и кошчатом руком посегнуо ка књизи коју сам управо читао. Рекао ми је да окренем било који лист књиге и прочитам почетне редове, а да ће он наставити да напамет казује стихове докле год га ја не зауставим. Направио сам неколико покушаја и уверио се да све стихове, чак целу књигу песама, зна напамет, сваку реч. Изгледа невероватно. Али истина је. После ми је причао да је његов отац знао напамет цело Свето писмо, од речи до речи, и да је он такво памћење наследио од оца. Уверавао ме је, а ја сам му поверовао, да зна напамет сва дела Шилера и Гетеа писана у стиху.”

У Прагу је Тесла наставио да трга за решењем и реализацијом новог мотора, што је започео још на часовима професора Пешла у Грацу. У тим настојањима и визуализацијама свог проналаска успео је да одвоји комутатор од машине, али то није било довољно да се постигне крајњи циљ. Након две годи- не проведене у Чешкој Тесла је одлучио да напусти студије: „Схватио сам да моји родитељи подносе превелике жртве због мене и решио да их ослободим тог терета”. Из Прага одлази у Мађарску.

У Пешти је, како пише у својој аутобиографији, доживео нешто слично нервном слому. Слух му се повећао до неслућених размера што је у најмању руку реметило његов нормалан ток мисли. Могао је да чује откуцаје будилника у трећој соби од њега, слетање мушице на сто чуо је као туп удар у уху. Пулс му је варирао од јако спорог до двеста шездесет.  Уз помоћ лекара, а још више пријатеља, Антала Сигетија, који му је помогао да промени штетне животне навике, почиње редовно да ради физичке вежбе и да плива. Полако се опоравља.
За његов боравак у Пешти везан је један од најзначајнијих момената у његовом животу. Тренутак визуелне реализације толико жељеног мотора.

О болести и проналаску Тесла ће писати у својој аутобиографији: „Грчевито сам се борио за живот, али се никада нисам надао опоравку. Да ли ико може да поверује да се тако безнадежна телесна олупина може преобратити у човека задивљујуће снаге и истрајности, способног да ради 38 година, скоро без дана прекида и да је још увек свеж умом и телом? Такав је мој случај. Снажна жеља за животом и радом и помоћ оданог пријатеља и атлете је учинила чудо. Здравље ми се вратило, а са њим и крепкост ума... Имао сам толико енергије на претек. Када сам се прихватио задатка, нисам то чинио са решеношћу која је за људе уобичајена. За мене је то био свети завет, питање живота и смрти.

Знао сам да ћу нестати ако не успем. Сада сам осетио да је битка добијена. Решење се налазило негде дубоко у мом мозгу, али још увек нисам могао да га изразим. Једног поподнева, које ће заувек бити у мом сећању, уживао сам у шетњи градским парком и рецитовању. У том добу сам још увек памтио књиге напамет, од речи до речи. Једна од њих била је и Гетеов "Фауст". Сунце је управо залазило и подсетило ме на величанствени пасус: Дан је при крају; оно, све даље, сја хита да други оживљава свет. О, што ме крила не дшну од тла, Па за њим, вечно, да управљам свој лет! Дивног ли сна док оно доле креће!Ал’ куда лете крила бестелесна Телесна крила винути се неће!

Док сам изговарао ове надахњујуће речи, идеја је синула у тренутку, истина је откривена. У песку сам штапом нацртао дијаграме, које сам шест година касније (1888. прим. аут.) представио пред Америчким друштвом електроинжењера и мој пратилац их је савршено разумео. Слике које сам видео биле су предивно оштре и чисте и имале чврстину гвожђа или камена, у толикој мери да сам му рекао: ’Видиш мој мотор овде? Погледај како га покрећем у супротном смеру’ Да је Пигмалион могао да види своју статуу како оживљава, не би био потресенији. Дао бих хиљаде тајни природе, на које бих случајно набасо, за ову једну коју сам ја отео, противно свим шансама и опасностима по свој опстанак.”
Тренутак када је Тесла нацртао скицу свог полифазног мотора у прашини, тренутак је зачећа савременог човечанства.

СУТРА: МЕХАНИЗОВАНА, ГРУБА И НЕПРИВЛАЧНА АМЕРИКА

Препоручујемо

Фељтон

0 10

НИКОЛА ТЕСЛА У РАЉАМА КОЦКАРСКОГ ПОРОКА: Ноћни живот узео данак, попустио је на студијама и изгубио стипендију

07. 02. 2026. у 18:00

Фељтон

0 4

ЧУДЕСАН ЛЕК ОД ПАСУЉА: Књиге Марка Твена највише допринеле опоравку Николе Тесле од тешке болести

07. 02. 2026. у 07:00

Фељтон

0 1

СТО ПУТА ПОНОВЉЕНА ЛАЖ ПОСТАЈЕ ИСТИНА: "Кока-кола" је и у време Другог светског рата с нацистичком Немачком живела у полутајној љубави

14. 07. 2025. у 18:00

Фељтон

0 0

ЈОСИП БРОЗ НИЈЕ СМЕО ДА РАНКОВИЋА ИЗВЕДЕ ПРЕД СУД: Стамболић, Кардељ, Бакарић, Крајачић су припремали брионску драму

18. 06. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације