ЧУДЕСАН ЛЕК ОД ПАСУЉА: Књиге Марка Твена највише допринеле опоравку Николе Тесле од тешке болести

НАКОН завршене ниже школе у Госпићу, школовање је, у јесен 1870. године, наставио у Вишој реалној гимназији у Карловцу.

Фото: Приватна архива/Иван Кршев

Тачније у Раковцу који је припадао Војној крајини, док је Карловац припадао грађанској Хрватској. Становао је код тетке Станке и тече Дана Бранковића, пензионисаног мајора. У њиховом дому Тесла се први пут срео са префињеним и уметничким укусом врло неуобичајеним за оно време и прилике.

Они су га држали у строгом режиму, није много излазио и није се много дружио. Пријатељи су га могли видети само у школи и у цркви. Све слободно време проводио је у самоћи читајући књиге, из разних области, али је посебно уживао у романима Емила Золе. Најбоље оцене Тесла је имао из немачког језика, на коме се одвијала и настава у школи. Најлошије су му ишли нацртна геометрија и цртање. Из тог пероиода остао је у сећању свога познаника са којим је једном приликом путовао возом из Госпића у Карловац како је целим путем у купеу певушио: „Црногорци секу Турке, браћи својој шире руке”.  Међу школским друговима био је омиљен јер је његова несебичност већ тада пленила сваког у његовој околини.

У Великој реалки у Раковцу матурирао је у јуну 1873. са седамнаест година. Као дете био је често и озбиљно болестан, због тога је отац хтео да га после завршене гимназије упише у богословију јер је сматрао да је то лакше радити него бавити се техником коју је Никола желео да студира и којом је био опчињен од детињства. Милутин је веровао да је његов Никола предодређен за нешто велико, да буде митрополит или чак можда патријарх, када га је Господ сачувао упркос свим болестима и невољама кроз које је прошао. Иако је жудео да се бави техником, није желео то да учини без родитељског благослова. Да не би растужио мајку одлучио је да испуни родитељску жељу. Али убрзо након матуре, по повратку кући у Госпић, Тесла се тешко разболео од колере, која је харала његовим завичајем. Провео је у кревету око девет месеци. Прогнозе лекара нису биле оптимистичне.

У том периоду било му је дозвољено да чита неограничено, што му је помагало да се измести из стварности на извесно време и да лута пределима књижевности који су га крепили. Међу књигама које је добијао из локалне библиотеке нашле су се и неке књиге Марка Твена које су, како је касније тврдио, највише допринеле његовом опоравку. Родитељи су брижно лебдели над њим страхујући да и њега не изгубе. У тој ситуацији догодио се и чудесни обрт везан за наставак његовог школовања, који је он описао у својој биографији:

„У једном од самртних тренутака, за које су мислили да су ми последњи, отац је улетео у моју собу. Још увек памтим његово бледо лице када је покушавао да ме развесели (...) Рекох му: - Можда бих могао да се опоравим, ако ми допустиш да студирам технику. - Ићи ћеш у најбољу техничку школу на свету - одговорио ми је свечано, а знао сам да тако и мисли. Тежак терет пао ми је са срца, али би олакшање стигло прекасно да није било чудесног лека који се добијао из тинктуре специфичне врсте пасуља. На чуђење свих, као следећи Лазар  вратио сам се из мртвих. Отац је инсистирао да годину дана проведем вежбајући на здравом ваздуху, на шта сам тешке воље пристао.”

Фото: Из књиге "Тесла – Србин сам"

ИЗ ТОГ периода је и епизода из фрушкогорског манастира Шишатовац, где га је, по предању, отац довео да се лечи и пије лековиту воду на извору Свете Анастасије покрај манастира. […] Много година касније, син Теслине сестре Ангелине и проте Јове Трбојевића свештеника из Метка у Лици, Петар, биће игуман манастира Шишатовац. Петар је рођен у Госпићу 13. фебруара 1876. године. Гимназију је похађао у Госпићу и Новом Саду. Као стипендиста задужбине Саве Текелије, Текелијанума, у Будимпешти је 1900. године докторирао права. Затим је у Черновицу докторирао православно богословље 1906. године.

Следеће године се замонашио у манастиру Бездину у Банату, и добио име Петроније. Наредне три године је био на дужности конзистеријалног подбележника у Темишвару. Након тога је у звању синђела и протосинђела био десет година администратор парохије у Ходмезевашархељу у Угарској. Током пролећа 1919. године рукоположен је за архимандрита манастира Шишатовац, задужбине краља Драгутина који је најпре био посвећен Светом Николи, а након обнове у XVI веку, пристигли жички монаси посветили су га Рођењу пресвете Богородице. Петроније се, током шишатовачког периода, истакао као просветитељ и хуманиста. Неколико првих година издржавао је бројну ратну сирочад и пружао помоћ младим богословима који су често боравили у Шишатовцу ради опоравка. Издао је више свески "Српског Проповедника" и "Богословских зрнаца". Радио је на обнови старог сјаја манастира Шишатовац и помагао оближњи манастир Петковицу. Упокојио се у Шишатовцу 1933. године.

У јануару 1928. године, упутио је писмо свом ујаку Николи Тесли:

„Многопоштовани ујаче! Дозволите ми, да Вам се пре свега прикажем: ја сам најстарији син Ангелинин и Јовин, а старији брат Никин. Име ми је Перо а у калуђерству добио сам име Петроније. Ја сам старешина Шишатовца, а то је велик и диван манастир у Фрушкој гори у Срему. У месецу септембру 1927. био је мој брат Нико овде у посети, па му се јако допао манастир.

По предлогу г. архимандрита Дабовића, који је ваш велики поштоватељ, слободан сам послати своју књигу Проповеди I. То је већ десета књига, коју сам написао у Шишатовцу. Критика је ванредно повољно оценила.  И иначе у целој нашој цркви ја имам највишу научну квалификацију, јер сам доктор права и богословије, а слушао сам и филозофију. Ми нећаци морамо се угледати на свог великог Ујака. Шаљем и своју фотографију, да видите како изгледам. 

Многопоштовани Ујаче, извините што Вас узнемиравам овим писмом. Ја знам да је Ваше време скупо. Ако дођете у Европу, будите добри посетите манастир Шишатовац. А сада остајем са најдубљим поштовањем Ваш искрено одани нећак -  Др. Петроније Трбојевић”. 
Брат архимандрита Петронија, Никола, преселио се у Америку и био је у блиском контакту са ујаком Николом.

ТЕСЛА се, по жељи оца, годину дана опорављао од болести, лутао је по планинама и дуго боравио у природи што је ојачало његов дух и тело. Током тог самовања, пуно је читао и размишљао како да реализује неке од својих идеја. 

Технички факултет у Грацу уписао је 1875. године.  По сопственом сведочењу студирање је схватио много озбиљније него његове остале колеге. Из жеље да обрадује родитеље, свакодневно је учио од три сата изјутра до једанаест увече, и недељом и празницима. Резултати нису изостали. У року је положио свих девет испита са највишим оценама. Професори су сматрали да заслужује и више оцене од највиших. О својим професорима Тесла је записао:

„Међу њима били су професори Рогнер, који је предавао аритметику и геометрију; професор Пешл, начелник катедре за теоретску и експерименталну физику и др Але који је предавао интеграле и специјализовао се за диференцијалне једначине. Овај научник је био најбриљантнији предавач кога сам икада слушао. Он се нарочито заинтересовао за мој напредак и често би се сат или два задржавао дуже у учионици задајући ми задатке, које сам решавао уживајући.” 

Међутим, када је након свршене прве године стигао у Госпић доживео је разочарање. Наиме, Тесла је очекивао ловорике и понос родитеља а заузврат дочекала га је хладна незаинтересованост оца. У том тренутку, Теслу је то погодило и пољуљало његове амбиције. Али након смрти проте Милутина, у његовој заоставштини пронашао је писма својих забринутих професора из Граца, који су страховали да ће га амбициозност и превелики рад коштати здравља, саветујући проту Милутина да га испише са студија. Из те забринутости за Николино здравље долазила је очева равнодушност према његовим школским успесима.

СУТРА: НАЈБОЉИ СТУДЕНТ ИЗ ГРАЦА У РАЉАМА КОЦКАРСКОГ ПОРОКА

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ПОДУХВАТ СА СТАРИМ АНТИЧКИМ ОРУЖЈЕМ: Како је ујак Николи Тесли рекао - "Одлази сотоно!"

06. 02. 2026. у 17:01

Фељтон

0 0

УПОЗНАО ЕЛЕКТРИЦИТЕТ ЗАХВАЉУЈУЋИ - МАЧКУ: Својим проналасцима Тесла је постао чудотворац, налик имењаку Светоме Николи Мириклијском

06. 02. 2026. у 10:00

Фељтон

0 2

СРПСКА ВОЈСКА ЈЕ БИЛА СПРЕМНА ДА КРЕНЕ У СУДБОНОСНИ НАПАД: Д’Епере после разговра са регентом и војводом Мишићем одлучио да крене у офанзиву

25. 08. 2025. у 18:00

Фељтон

0 1

СТО ПУТА ПОНОВЉЕНА ЛАЖ ПОСТАЈЕ ИСТИНА: "Кока-кола" је и у време Другог светског рата с нацистичком Немачком живела у полутајној љубави

14. 07. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације