ФЕЉТОН - КОРЕНИ ИДЕЈЕ О ЖРТВОВАЊУ ИСКОНСКИХ БУНТОВНИКА: Идеје о атентату договорене пре него што се сазнало да Фердинад долази

Пише: Милош Војновић

25. 06. 2024. у 18:00

У СВОМ есеју Проблем генерација Карл Мајнхајм је истакао значај „учествовања у заједничкој судбини“ за конструисање различитих генерација.

ФЕЉТОН - КОРЕНИ ИДЕЈЕ О ЖРТВОВАЊУ ИСКОНСКИХ БУНТОВНИКА: Идеје о атентату договорене пре него што се сазнало да Фердинад долази

Чин Богдана Жерајића радикализовао је омладинске идеје у Босни, Фото "Википедија"

Иако је Дедијер рођен само осам године након Маслеше, Веселин Маслеша није преживео Други светски рат и није дочекао да види стварање Социјалистичке Југославије. Тако је Маслеша био лишен искуства које је великим делом обликовало и утицало на ставове Владимира Дедијера. Књига Сарајево 1914 до данашњег дана представља највећи допринос проучавању Младе Босне и Сарајевског атентата. Сарајево 1914, као и друга Дедијерова друга, дела попут књига Јосип Броз Тито: прилози за биографију и Нови прилози за биографију Јосипа Броза, садрже веома приметну ноту политике самог аутора. Тумачење догађаја и актера 1914. године било је од велике политичке важности. Дедијер није презао ни од најтежих оптужби против својих неистомишљеника. У време обнављања Солунског процеса 1953. године, Дедијер је оптужио новинаре Политике да њихови ставови, који су били благонаклони према Драгутину Димитријевићу Апису, представљају „остатке буржоаских фалсификата“, да би им потом упутио и питање „да ли неко не скрива тиме своју нечисту комунистичку савест?“

Дедијер је попут Маслеше био партијски интелектуалац, међутим, чини се да је контекст настанка ова два дела знатно допринео њиховим разликама. Читалац врло лако примећује неупоредиво већу наклоност Дедијера према Младој Босни у односу на Маслешу. Основне Дедијерове тезе о Младој Босни изнете су у два поглавља његове књиге, чији наслови откривају доста о ауторовом приступу. Поглавља Исконски бунтовници из Босне и Косовско тираноубиство садрже кључна Дедијерова тумачења и погледе. Младу Босну је видео као део спонтаног револуционарног покрета  и успоставио је везу између тумачења отпора и тираноубиства у народној традицији са једне стране, и чина Младе Босне са друге.  Дедијер је писао да је идеја о праву на убиство тиранина зачета пре свега под утицајем „домаће фолклорне филозофије“, као и да је „тешко идентификовати младобосанце са било којом спољном групом или идеологијом њиховог доба“.  Кључан узрок идеје атентата Дедијер види у ономе што је „исконско“ у народу, у народној епској традицији. Међутим, пажљиво читање Сарајева 1914 приморава нас да не прихватимо његове закључке без ограда.

КАО што ће се показати у поглављима која следе, није могуће оспорити велики утицај који је ослобађања Косова 1912. године имало на омладину у Аустроугарској, нити је могуће оспорити да је код омладине постојао јак идеал жртвовања али је важно указати на натегнуто Дедијерово тумачење. Када говори о кнезу Лазару, Милошу Обилићу или Његошу, и повезаности тих утицаја са младобосанским прихватањем атентата као средства политичке борбе, Дедијер не успева да их снажно повеже са Младом Босном. Иако Дедијер инсистира на „Косовском тираноубиству“, уколико изузмемо сведочења настала након рата, и обратимо пажњу само на савремене изворе, у свим деловима књиге где говори о Његошу, о кнезу Лазару и о Милошу Обилићу, Дедијер не успева да убеди читаоца у повезаност утицаја епске поезије и идеје атентата која је сазревала међу босанскохерцеговачким омладинцима. Чак и када током истраге Недељко Чабриновић изјављује да га је чињеница да Франц Фердинанд долази у Сарајево баш на Видовдан додатно подстакла да изврши атентат, из документа се види да је атентат договорен и пре него што се знало да ће се посетета догодити баш 28. јуна. (Дедијер је ову изјаву Чабриновића, као део архивске грађе из Беча, објавио у другом издању своје књиге, док је прво издање лишено ове веома важне групе докумената.)

Поставља се важно питање, како су сами младобосанци заправо видели идеју жртвовања и где леже корени идеје атентата? Историчар који би желео да прати идеје Макса Вебера и да покуша да разуме значење који су сами актери придавали својим делима  има среће, јер су младобосанци често писали о овим темама, посебно поводом чина Богдана Жерајића. Жерајић је 1910. године покушао да изврши атентат на генерала Маријана Варешанина и након испаљених пет хитаца, шестим је пресудио сам себи. Жерајић је био близак са многим члановима Младе Босне, и што је још важније, управо је његов чин жртвовања био један од кључних догађаја који су довели до радикализације омладинских идеја.
ОДГОВОР нуди и само Дедијерово дело, јер је и он приметио да су у листу Зора Жерајићев чин поредили са Орсинијем. Жерајић је поређен и са Карлом Лудвигом Зандом, немачким студентом који је убио режимског писца Августа Коцебуа 1819. године, у време када је немачка студентска омладина била на врхунцу занесености идејом борбе за уједињење Немачке.  И други сачувани подаци о првом босанскохерцеговачком атентатору нису ништа мање индикативни. Када је Жерајић кренуо ка босанском Сабору са идејом да убије генерала Варешанина, са собом је понео свеску пуну стихова из Шилеровог дела Виљем Тел. Што је такође податак који проналазимо код Дедијера.  Сасвим је јасно зашто је дело које говори о борби Швајцараца против Хабзбурга било интересантно Жерајићу. Можемо предпоставити да се у тој бележници налазио и следећи Шилеров стих:
Хајде у Луцерн па све упитај Како ту тлачи чизма Хабзбуршка.
Богдан Жерајић није био суштински различит у односу на младобосанце. Они су 1913. године преводили текстове о тираноубиству чији су аутори били Ђузепе Мацини и белгијанац Емил де Лавле, док је Мацини и кумовао називу организације.  За разлику од Косовског тираноубиства, Дедијер није имао проблема да повеже младобосанце, са атентаторима који су пуцали широм Европе, са Софијом Перовском, нити са Мирославом Сичињским,  Украјинцем који је 1908. године убио Андреја Потоцког, хабзбуршког намесника Галиције. Имао је прилику и да прочита да је Гаврило Принцип био поносан што су га пријатељи звали Гаврош, по лику дечака из Јадника Виктора Игоа, који је погинуо на барикадама помажући револуционаре у Паризу.  Све је то било испред Дедијера, а он се упорно држао искључиво Косовског мита и исконства Јужних Словена. Сарајево 1914 нуди објашњење да је „револуционарно југословенство“ само по себи узрок спремности на жртвовање, жеље за националном државом и борбе за незавнисност.

КАДА је аустроугарска полиција у Босни и Херцеговини спровела истрагу о активностима омладине 1901. године, дошла је до закључка да омладина нема никакве јавне или тајне повезаности, нити зборова на којима је расправљала политичка питања.  Најважније питање које се намеће истраживачу јесте шта се десило у периоду између 1901. и 1914. године па да дође до тако значајне промене. Истраживач би требало да пронађе онај у тренутак у времену или одсудни утицај који је, по речима америчког историчара Џона Луиса Гедиса довео до „тачке без повратка“, када је постојећи еквилибријум био нарушен и када није било повратка на старо.  Много је разлога и да се послужимо и идејама Карла Мајнхајма о социологији генерације,  како би покушали да утврдимо шта је учинило генерацију рођених у последњој деценији XIX века толико другачијом од само мало старијих савременика.

АТЕНТАТОРИ ШИРОМ ЕВРОПЕ

ТЕКСТ Владимира Гаћиновића посвећен Жерајићу, Смрт једног хероја, један од програмских текстова Младе Босне, нуди одговор на многа питања. Гаћиновић сведочи да је Жерајић обожавао песнике који су говорили о слободи, омиљени песник био му је италијански писац Ђозуе Кардучи. Пишући о Жерајићу, Гаћиновић читаоце позива да се сете примера из Италије, Русије и Француске и њихове борбе за слободу. Гаћиновић говори о Софији Перовској и Андреју Жељабову, атентаторима на руског цара Александра II. Он позива омладину и да се сети Ђакопа Руфинија, једног од оснивача Младе Италије, али и карбонара Фелићеа Орсинија, који је покушао атентат на француског цара Наполеона III.

 СУТРА: ГАВРИЛО ПРИНЦИП  ПОСТАЈЕ НЕКА ВРСТА ПРОТО-ПАРТИЗАНА 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ЗАСТРАШУЈУЋЕ УПОЗОРЕЊЕ ИЗ АМЕРИКЕ: Избиће велики рат, сукоб је неизбежан - биће укључени САД и Русија?

ЗАСТРАШУЈУЋЕ УПОЗОРЕЊЕ ИЗ АМЕРИКЕ: Избиће велики рат, сукоб је неизбежан - биће укључени САД и Русија?

НА БЛИСКОМ истоку ће избити велики рат између Израела, Хезболаха и Ирана, који би могао да укључи чак и Русију, рекао је главни уредник Форбса Стив Форбс.

24. 07. 2024. у 07:00

МУЖА ИСПОЛИВАЛА КЉУЧАЛОМ ВОДОМ: Умро у најгорим мукама - када се открило зашто, људи тражили њено ослобађање

МУЖА ИСПОЛИВАЛА КЉУЧАЛОМ ВОДОМ: Умро у најгорим мукама - када се открило зашто, људи тражили њено ослобађање

ИМЕ Коринe Смит многи повезују са женом која је одлучила да свесно жртвује себе због терора који су преживела њена деца, други је ипак зову бескомпромисном убицом.

22. 07. 2024. у 17:39

Коментари (0)

Шта доноси нова Samsung Galaxy Z серија уређаја?