ФЕЉТОН - РУСИ ГРАДИТЕЉИ МОДЕРНЕ СРБИЈЕ: Руски архитекти су академизaм комбиновали са српско- -византијским стилом

Пише: Драго Делић

19. 03. 2024. у 18:00

СКОРО стотинак руских архитеката дошло је у Југославију после пада царске Русије, бежећи од грађанског рата. Они највећи определили су се за Београд и Нови Сад, али су стварали свуда, највише на простору данашње Србије, где је било сконцентрисано скоро 90 одсто руских емиграната.

ФЕЉТОН - РУСИ ГРАДИТЕЉИ МОДЕРНЕ СРБИЈЕ: Руски архитекти су академизaм комбиновали са српско- -византијским стилом

Зграде Николаја Краснова постали су симболи главног града, Фото Википедија

Дошли су у време пошто су страни освајачи по ко зна који пут разорили Београд, који је опет требало подизати из пепела. Унели су елементе руског академизма и комбиновали их са српско-византијским стилом, украсили фасадним фигурама и националним декорацијама ентеријера. Утицали су на стасавање младих српских аутора и попунили плејаду великих српских архитеката, који су још пре Великог рата почели да подижу модерне грађевине европског стила.

АРХИTEKTA модерног Београда Николај Петрович Краснов (1864-1939) оставио је дубок трагу српској архитектури. Он је преобликовао изглед српске престонице из оријенталне, ратом опустошене у модерну европску. Свој раскошни уметнички дар несебично је поклонио Београду и Србији. Готово сва државна здања централног Београда са старим архитектонским стилом настала су као пројекат Краснова. Многе од тих зграда постали су симболи главног града, као што су зграда Владе Србије, Министарство спољних послова, Архив Србије, Министарство финансија и привреде. Његова продукција је толико богата да просто задивљује не само обичне људе него и колеге ствараоце. Поред низа монументалних грађевина, иза себе је оставио велики број цртежа, графичких записа, пројеката, белешки.

По својој монументалности и лепоти посебно се издвајају зграде Владе Србије и Министарства спољних послова, јединствене по величини и броју украсних фасадних фигура, рељефа и скулптура. Зграду некадашње војне Кавалеријске вежбаонице из средине 19. века,у непосредној близини Студентског културног центра, некадашњег Официрског дома, доградио је и адаптирао за модерно позориште „Мањеж”, током двадесетих година водећу сцену Београда по броју изведених представа и јавних приредби.

Део те зграде данас припада Југословенском драм- ском позоришту и Музичкој академији.

Непроцењиву вредност имају ентеријери здања Народне скупштине, Краљевског (Старог) двора на Дедињу, украшени низом јединствених уметничких детаља из националне историје, као и ентеријер задужбине Карађорђевића на Опленцу - цркве Светог Ђорђа, задужбине Петра Првог. Зграду цркве Ружице на Калемегдану са статуама два српска ратника на улазу, из времена Немањића и Великог рата, уклопио је у амбијент древне београдске тврђаве. Ратници су симбол победа над највећим страним освајачима који су вековима безуспешно покушавали да покоре утврђени Београд и Србију.

ПО ЊЕГОВОМ пројекту урађена је Његошева капела на Ловћену, порушена седамдесетих година прошлог века ради изградње Маузолеја. Са Радмилом Јеврић урадио је пројекат за зграду Бановине на Цетињу. Краснов је аутор спомен костурница на оствру Видо и Српском војничком гробљу на Зејтинлику (са Александром Васићем). Спомен-костурница на острву Видо посвећена српским див јунацима из Првог светског рата, уклопљена је у природни амбијент околине, без вишка зидне декорације, а са Зејтинликом спада међу најзначајније споменике српске меморијалне архитектуре.

Посебан уметников дар изражен је у реализацији комплетног ентеријера цркве Карађорђевића на Опленцу, савршено усклађен са јединственим богатством мозаика.

Стубови моста Краља Александра, порушеног током Другог светског рата, и данас служе као носачи новог моста на истом месту - познатог као „Бранков мост”. Стубови са десне стране реке Саве, у Карађорђевој улици задржали су исти изглед и орнаментику.

Краснов  је пројектовао низ других објеката: зграду у Кнеза Милоша 14, у Кнез Михаиловој 9, у Браће Југовића 2а (палата Ђорђа Радојловића), на Теразијама 14 (зграда Југолиније), декорацију Соколског дома (зграда старог ДИФ-а у Делиградској), ентеријер Кур салона у Бањи Ковиљачи, гимназију у Бијелом Пољу (данас Музеј), царинарнице у Прахову и Ђевђелији, пошту у Панчеву, уређење Петроварадинске тврђаве у Новом Саду и Калемегдана у Београду.

КРАСНОВ  је рођен у Подмосковљу, престижне студије архитектуре, сликарства и вајарства завршио је у Москви, постао је члан Руске академије наука у Петрограду. После студија постао је главни архитекта познатог летовалишта царске Русије на Криму. На Јалти је пројектовао дворац „Ливадија”, летњиковац цара Николаја, који је постао светски познат по историјском сусрету Стаљина, Рузвелта и Черчила. Пројектовао је десетине велелепних објеката на Криму, дворце Ђулбер,Чаир, Харакс, цркве, галерије, виле, кредитне заводе, винске подруме, друге приватне објекте.

Дошао је у Србију преко Галипоља и Малте, као већ славан архитекта. Србији је оставио непроцењиву заоставштину. Једна улица у Београду на Врачару од недавно носи његово име. Поводом 150 година његовог рођења у Москви и Београду је организована изложба праћена монографијом и поставком оригиналних докумената, фотографија, пројеката, скица, белешки. На осамдесету годишњицу смрти генијалног архитекте - 2019. године, подигнут је споменик од белог мермерау парку Мали Ташмајдан - Краснов седи за радним столом и посматра једно од својих ремек-дела, оближњи Архив Србије. Истовремено је у дворишту Архива Србије отворена изложба посвећена Краснову. Сахрањен је на Руској парцели Новог гробља.

КАДА  је преминуо, Краснов је и поред овако значајних дела добио само читуљу у „Политици“. Београђани нису били свесни величине овог грађевинског уметника јер његово дело није било видљиво у јавности, више се пратио рад политичара и неких других јавних личности, као и данас. Али та неправда је исправљена. Последњих година његово велико дело проналази пут до медија и јавности. Велике вредности ипак, имају посебну моћ, да саме угледају светлост дана и отргну се од заборава у који их најчешће гурају политичке и идеолошке супротности.

Краснов је у Београд донео и оставио за стално дух руске царске архитектуре и постао један од симбола пријатељства и чврстих веза српског и руског народа. Његова оригинална дела, скице, планови, цртежи, идејни пројекти чувају се у фондовима Архива Југославије и Историјског архива Београда.

МОДЕРНИ БЕОГРАД

ТОКОМ двадесетих и тридесетих година,творац  модерног Београда, Николај Петрович Краснов пројектовао је неколико државних објеката од националног значаја, зграду Министарства финансија, данас зграда Владе Србије у Кнеза Милоша, Архив Србије у Карнегијевој, Министарствашумарства и руда - данас Министарство спољних послова, данашњу зграду Министарства финансија и привреде на углу Кнеза Милоша и Адмирала Гепрата, зграду Позоришта Мањеж, на месту данашњег Југословенског драмског позоришта, која је делом изгорела и обновљена пре двадесетак година.

 СУТРА: ИНФОРМБИРО ДОНОСИ НОВЕ НЕДАЋЕ РУСИМА 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
САД И ТЗВ. КОСОВО ХОЋЕ ДА ИМА СОПСТВЕНУ СРЕБРЕНИЦУ! Председница лажне државе у перфидној игри оптужила Београд

САД И ТЗВ. КОСОВО ХОЋЕ ДА ИМА СОПСТВЕНУ СРЕБРЕНИЦУ! Председница лажне државе у перфидној игри оптужила Београд

ПРЕДСЕДНИЦА лажне државе Косово Вљоса Османи, и поред тога што још нису прескочили последњу станицу ка чланству у Савету Европе - гласање на Комитету министара 17. маја најављује да ће породице несталих моћи да туже Србију Европском суду за људска права за повреду права на живот њихових најмилијих.

29. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

ДА ЛИ ЈЕ ЈУТАРЊА РАКИЈИЦА ОТРОВ ИЛИ ЛЕК? Стручњак за токсикологију разбила митове (ВИДЕО)