ФЕЉТОН - РУСКИ ЕМИГРАНТИ ДОНЕЛИ СЛАВУ СРПСКОМ СТРИПУ: Међуратни Београд био је један од неколико светских центара "девете уметности"

У ГОДИНАМА пред Други светски рат, стрипови су се у Србији читали кришом испод клупа на часовима, као по тиражу непревазиђени илустровани романи Мирко и Славко, Никад Робом или Алан Форд у Титовој Југославији.

Један од ретко сачуваних стрип часописа "Мика Миш", Фото "Википедија"

Заслуге за то припадају руским емигрантима, оснивачима југословенског и српског стрипа.

Захваљјујући њима, Београд је постао један од водећих европских ценатара „девете уметности”, популарних „цртаних романа”. Треба истаћи да је стрип у то време у Совјетском Савезу, њиховој матичној домовини, био запостављен јер је сматран творевином капиталистичког света, штетном за развој социјалистичког друштва. Заправо, није га уопште било. Тако је међуратна Југославија била идеално подручје да руски аутори стрипа реализују свој вансеријски таленат и постану део не само српске и југословенске него и европске уметничке баштине.

Тридесетих година у Београду се најпре појављују стрипови у дневним новинама, а потом и први стрип часописи. Најдуже је излазио „Мика Миш” а по популарности код читалаца придружили су му се „Стрип” „Микијево царство” и „Политикин забавник”.

СРЕДИНОМ  тридесетих година, стрип се појављује у самосталним издањима, захваљујући плејади руских стваралаца: Ђорђу Лобачеву, Вадиму Курганском, Николи И. Тишченку, Сергеју Соловјеву, Константину Кузњецову, Николи Навојеву, Ивану Шеншину Алексију Ранхнеру, Всеволоду Гуљевичу, Владимиру Жедринском и издавачима Александру Ј. Ивковићу и Анатолију Прицкеру Ивановићу, такође Русима. Та група аутора позната као Београдски круг, подигла је српски стрип на светски ниво, и може се са сигурношћу рећи да до данас није превазиђена. Иако је после рата основан Београдски круг 2, он није достигао ниво свог претходника. Ови великани европског и светског стрипа радили су као српски аутори, будући да су стварали у Београду на српском језику и у доброј мери користили мотиве из српске књижевности и народне епске поезије. На тај начин су мотиви из српске књижевности постали део светске културне баштине. Они су мотиве црпели и из америчког стрипа, руске, француске и чешке књижевности, а сценаристи су били већином српски писци, међу којима се доминантно истакао Бранко Видић, познат као Брандон Вид.

СЛОБОДАН  Ивков, историчар стрипа, пише да је по броју преведених и оригиналних радова, као и по квалитету, међуратни Београд био један од неколико светских центара „девете уметности”. Историчар и писац Здравко Зупан истиче да су угледни европски магазини, нарочито француски, објављивали најпопуларније јунаке српског стрипа, који је тако, захваљујући групи руских емиграната ушао у историју европског стрипа.

Поједини аутори радили су под псеудонимом. Ђорђе Лобачев и Вадим Кургански заједно су објављивали крими сторију „Крваво наследство” у илустрованим новинама „Панорама“, под псеудонимима Џорџ Стрип и Владимир Цилић. Никола И. Тишченко, објавио је стрип „Шаљиви доживљаји детектива Х-9” под псеудонимом Тен. Псеудоними су често асоцирали на америчка имена, претпоставља се због огромне популарности Волта Дизнија и његових широм света познатих ликова. О каквој се продукцији ради, говори податак да је само за неколико година, сваки од ових уметника објавио од 15 до 40 стрип романа, уз позамашан број илустрација у дневним новинама и књигама за децу.

И власник „Панораме” која је прва издала засебан магазин по имену „Стрип, Анатолиј Прицкер Ивановић остао је значајан за српску културу не само као родоначелник стрипа већ и као велики издавач и индустријалац. Дошао је у Србију после Октобарског преврата, што није успело његовом оцу Ивану, познатом индустријалцу и штампару, којег су бољшевици убили на свиреп начин. После вишегодишње посвећености најпре продаји књига и часописа, превођењу руских класика, основао је издавачку кућу „Народна просвета” на Обилићевом венцу, где је развијао обједињену редакцију магазина „Панорама“, стрипова, омладинске и друге штампе. До појаве „Политикиног забавника“ то је био водећи центар стрипа у Србији, а један од најпознатијих цртаних романа био је „Флеш Гордон”.

ЊЕГОВА „Панорама“ је од априла 1935. године објављивала додатак „Стрип” са Флеш Гордоном и другим дечјим јунацима, аутори су били углавном руски емигранти Лобачев, Кургански, Навојев, Кузњецов. Навојев се нарочито истакао у часопису „Микијево царство” где је урадио чак 40 стрипова.

Ивановића, по издавачком опусу и динамици стваралаштва многи упоређују са највећим српским издавачем Гецом Коном. Ширио је српску културу по Европи, а његова Библиотека „Српски писци” један од највећих међуратних издавачких подухвата, стигла је и до читалаца у Немачкој, Аустрији, Француској. Међу уредницима и ауторима у редакцији на Обилићевом венцу, били су Исидора Секулић, Богдан Поповић, Владимир Ћоровић, Милан Кашанин, Јован Дучић, а и наша највећа песникиња Десанка Максимовић своју богату стваралачку каријеру почела је у Ивановићевој „Народној просвети”. У подруму зграде на Обилићевом венцу, Ивановић је отворио и модерну штампарију, што му је давало предност у односу на остале издаваче. Пред рат је основао Фабрику папира на Умци, која је после рата национализована заједно са осталом имовином. У време Анте Марковића приватизована је међу првим фирмама од стране запослених у такозваној интерној приватизацији, а касније је продата једном великом домаћем бизнисмену.

Тек што је заокружио своју издавачку империју, почео је нови рат и Ивановић је, поучен претходним искуством морао опет да бежи у изгнанство. Отишао је одмах после немачког бомбардовања Београда, најпреу Париз, а онда у ЈужнуАмерику. Преминуо је 1956. године у Венецуели, где и данас живе његови потомци.

ЂОРЂЕ Лобачев је рођен као Јуриј Павлович Лобачев 1909. године у Скадру, где му је отац радио као руски дипломата. Део детињства провео је у Црној Гори, где је и крштен у цркви Рождества Свете Богородице на Цетињу, а кум му је био кнез Димитрије Петровић Његош, војвода зетски и граховски. Отац му је премештен после Балканских ратова на Косово и Метохију у новоослобођене крајеве Старе Србије, а онда у Грчку. Тај део живота и српска епска поезија утицали су на његово стваралаштво. Неке мотиве из свог раног детињства преточио је у стрипове „Женидба цара Душана“, „Пропаст града Пирлитора“, „Хајдук Станко“.

Први класик српског и југословенског стрипа, дошао је у Београд 1920 , а своју узбудљиву животну и пословну причу описао је у аутобиографском роману „Кад се Волга уливала у Саву“, објављеном 1997. у издању „Просвете”. У том, како каже, животном роману, дочарао је време проведено у Југославији, људе са којима је радио, друштвене прилике које су утицале на рад и стваралаштво. Написао га је за мање од годину дана, и како је спомињао: „прича је већ билау глави само је требало ставити на папир”. Брзо се и чита, у једном даху. Поводом промоције овог романа у Београду, дошао је на Сајам књига, што је, испоставило се, био његов последњи боравак у нашем главном граду.

ОСВАЈАЊЕ НОВИНА 

ПОЧЕТКОМ тридесетих година, захваљујући руским ауторима,  у додатку листа "Време", под називом "Дечје Време" , излазио је први стрип "Доживљаји миша Мике и мајмуна Ђоке" емигранта Сергеја Мироновича Головченка, инспирисан неприкосновеним светским јунаком „Микијем Маусом” Волта Дизнија. Рубрике са стрипом излазиле су и у "Политици" и "Правди". Дизнијев "Мики Маус"  је излазио у илустрованом дечјем недељнику "Весели четвртак" који 1932. године објављује стрип Ивана Шеншина – "Доживљаји Мике Миша".

 СУТРА: ПОЧЕЦИ СРПСКОГ БАЛЕТА И ОПЕРЕ ВЕЗАНИ ЗА РУСЕ 

Препоручујемо

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - БЕОГРАД ЦЕНТАР РУСКИХ ПИСАЦА У ИЗБЕГЛИШТВУ: Песникиња је превела спев Ивана Гундулића "Сузе сина разметнога"

13. 03. 2024. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - БЕЛОГАРДЕЈАЦ У ЗАТВОРУ ЗА ВРЕМЕ ИНФОРМБИРОА: Професор Вороњец је био врхунски стручњак за рационалну потрошњу енергије

12. 03. 2024. у 18:00

Фељтон

0 14

ФЕЉТОН - РУСИ ОТКРИВАЈУ СРПСКО ПРАВО ИЗ ДОБА НЕМАЊИЋА: Јаков Хлитчијев био је један од највећих стручњака за механику и бродске конструкције

11. 03. 2024. у 18:00

Политика

0 11

ФЕЉТОН - РУС ОСВЕТЉАВА ИСТОРИЈУ СТАРИХ СРПСКИХ ВЛАДАРА: Степан Куљбакин је проучаво структуру језика Мирослављевог и Вукановог јеванђеља

10. 03. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације