ФЕЉТОН - ПОЧЕЦИ СРПСКО-РУСКЕ САРАДЊЕ У ПРОСВЕТИ: Још у време књаза Милоша Руси су учествовали у формирању модерне српске просвете

ГОТОВО да не постоји научна област у којој руски емигранти нису дали велики допринос развоју српског друштва. Београдски универзитет је, може се рећи, нарочито профитирао доласком професора царске Русије.

АКАДЕМИЦИ Владимир Фармаковски и Николај Салтиков су били чланови САНУ, Фото Архив САНУ

Учествовали су у оснивању више факултета и научних института, предавали на скоро свим факултетима Београдског универзитета, на некима били кључни предавачи и истраживачи.

Пресудно су утицали на стварање нових генерација српских универзитетских професора и академаца. У великом броју гимназија и средњих школа широм Србије, односно источном делу тадашње Краљевине СХС, касније Југославије, наставу су држали руски професори. У гимназијама у Чачку, Зрењанину, Суботици радило је по неколико руских професора, врсних педагога, који су извели низ генерација гимназијалаца. Скоро да нема града у коме није било руских професора и учитеља.

Важно је истаћи да су Руси учествовали у формирању модерне српске просветне делатности још у време Милоша Обреновића. Два руска професора из Кишињева, Василије Теодоровић Вердиш из Бесарабије и Димитрије Алексијевич Рудински из Вороњешке губерније стигли су у Београд 1849. године.

На Богословском факултету у Београду предавали су библијски земљопис, старословенски и руски језик и црквену историју. Вердиш је на предлог Попечитељства просвете изабран за члана Школске комисије која је имала задатак да прегледа поднете рукописе школских уџбеника и одобрава употребу. Чланови комисије тада су биле угледне личности: Гаврило Поповић, Коста Цукић, Јанко Шафарик и други. Штампани су само радови које је одобрила комисија. Вердиш је написао први уџбеник Библијског земљописа и атлас 1852. године који је дуго био у употреби. До тада су студенти углавном учили тако што су записивали на предавањима.

ПРОФЕСОР  Рудински је аутор скрипте Руска граматика, а заслужан је за то што је у једној школи први пут почео да се учи руски језик као обавезан предмет.

Њихов рад је, међутим, прекинуо Кримски рат. Морали су да се врате у Русију, пошто нису могли да раде на подручју под контролом Турске, будући да је Србија била аутономна кнежевина, све до Берлинског конгреса 1878. године, када је постала независна држава.

Други правац руског утицаја је много важнији. Знамо да су у Русији школоване прве генерације српских професора и вероучитеља на Кијевској духовној академији и другим центрима, па је Русија и на тај начин дала примарни допринос почецима образовања и писмености у Србији. Многи учитељи и вероучитељи стекли су знање у Русији и радили у нашим првим школама. Немерљив је значај Призренске богословије, великог добротвора Симе Андрејевића Игуманова, чији су професори школовани у Русији, описменили генерације и генерације српске деце у старој Србији под турском влашћу и слободној Србији. Неки највиши представници Српске православне цркве школовани су у Русији, као што су патријарх Варнава - Духовна академија у Петрограду, митрополит београдски и српски Михаило (Јовановић) - Кијевска духовна академија.

Осим тога, наши први официри образовани су на војним академијама у Русији.

Престолонаследник Александар Карађорђевић похађао је Паженски кадетски корпус у Петрограду. Такође, његов стриц кнез Арсен, брат краља Петра Првог, отац кнеза Павла и многи други.

ИЗМЕЂУ два рата и првих деценија после рата, Универзитет у Београду се, захваљујући њима, издигао међу најцењеније високошколске установе у Европи, па и свету. Чак око 90 руских професора дошло је на српске универзитете, претежно на Београдски, а више од 300 предавало је у средњим школама. Наводимо само неке истакнуте професоре Русе, који су постали део српске науке и просвете и део наше културе и друштва. Неки од њих постали су научници светског гласа, академици, оснивачи научних института. Нажалост, неки су после Другог светског рата и доласка нове власти идентичне оној од које су побегли, морали да оду на западне универзитете са којима су као изузетно цењени научници, већ сарађивали. Немали број њих је ипак остао код нас. Овде су дочекали пензију, живели ту до краја живота и оставили велики траг у српској науци и просвети. Издвајамо само неке од њих.

ВЛАДИМИР  Фармаковски (1880-1954) машински инжењер и конструктор локомотива, професор Техничког и Машинског факултета, оснивач Машинског института САНУ, који је једно време носио његово име, касније Института техничких наука. Овај институт је у социјализму окупљао највећа наша имена машинства и механике, на њему су створени и усавршени  прототипови мотора више југословенских фабрика, као што су ФАП, ФАМОС, Крушик, а још седамдесетих година, међу првима у свету, интензивно је истраживао развој електричних и хибридних возила. Објавио је преко 80 радова, близу 30 књига и брошура, око 60 чланака  из области конструкције локомотива, парних машина, турбина. Редовни члан САНУ од 1948. први секретар и руководилац одељења техничких наука, први и доживотни управник Машинског института САНУ, први декан Машинског факултета после његовог издвајања из групе техничких факултета 1948. године. Аутор је кључних уџбеника из теорије локомотива, машинских елемената и парних котлова који су дуго коришћени у настави: Хидраулични мотори, Општа историја локомотива, Парне локомотиве, Машински елементи, и низа чланака на више светских језика. Сахрањен је поред руске Иверске капеле на Новом гробљу у Београду. Захвални Београђани су једној улици на Новом Београду дали његово име. Фармаковски је рођен у Сибирску, у Београд је дошао 1920. године као професор Политехничког институтау Кијеву и искусан експерт у индустрији локомотива и железница.

НИКОЛАЈ Николајевич Салтиков (1866-1961, као година рођења негде се помиње и 1872) професор математике на Београдском факултету, члан САНУ рођен је у Тверској губернији.

Изабран је за професора механике Технолошког института у Томску, а 1903. и на Политехничком институту у Кијеву 1905. године, а већ наредне постао је професор на истој катедри Универзитета у Харкову. До 1921. био је професор Националног грузијског универзитета у Тифлису (Тбилисију). У Београд долази почетком 1921. године, где ради као професор математике на Филозофском факултету. Предавао је парцијалне, обичне и диференцијалне једначине, алгебру, теорију елиминације, аналитичку геометрију, механику. До Другог светског рата држао је два месеца годишње предавања на универзитетима у Белгији. Учествовао је у раду Математичког института, Савеза математичких друштава, Друштва математичара и физичара Србије.

Према подацима Математичког факултета, професор Салтиков је 1934. године изабран за дописног члана Српске краљевске академије, а 1946. за редовног члана Српске академије наука. Аутор је више научних расправа и факултетских уџбеника, а један од најдуговечнијих у настави је „Примена тангенцијалних трансформација за интегралење парцијалних једначина” објављен 1936. године у издању Краљевске академије наука.

ПРОФЕСОРИ И НАУЧНИЦИ

ТАЛАС  руских емиграната који је запљуснуо Краљевину СХС, посебно подручје ратом опустошене и кадровски десетковане Србије, по свом значају је далеко надмашио све претходне видове културно-просветне и научне сарадње. Захваљујући руским професорима са универзитета у Кијеву, Одеси, Петрограду, Москви, Харкову, Саратову - Универзитет у Београду  добио је врхунске професоре. Већина њих је дошла 1920. и 1921. године и одмах су, као изузетно угледни научници, били примљени на наше универзитете. Већ тих година, Руси су чинили око 25 одсто професора на Београдском универзитету, и на Пољопривредном факултету чак 75 одсто.

 СУТРА: РУС ОСВЕТЉАВА ИСТОРИЈУ СТАРИХ СРПСКИХ ВЛАДРА 

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - КУЛТ СЕЋАЊА НА ЦАРСКЕ РУСЕ И ЦРВЕНОАРМЕЈЦЕ: Харковски девојачки институт је у Нови Бечеј дошао са 114 ученица и 30 професора

08. 03. 2024. у 18:00

Фељтон

0 6

ФЕЉТОН - ТРАДИЦИЈА РУСКИХ КАДЕТА НАСТАЉЕНА У БЕЛОЈ ЦРКВИ: Женски институт је радио под покровитељством краљице Марије Карађорђевић

07. 03. 2024. у 18:00

Фељтон

0 14

ФЕЉТОН - БЕЛА ЦРКВА ПОСТАЈЕ ПРАВИ РУСКИ ГРАДИЋ: У Панчеву, у Руској болници, 10. маја 1931. рођена позната српска сликарка Оља Ивањицки

06. 03. 2024. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - РУСКИ ДОМ ЦЕНТАР КУЛУРНЕ САРАДЊЕ: У првих девет година, кроз Поликлинику је прошло више од 188.000 пацијената

05. 03. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације