ФЕЉТОН - РУСКИ ДОМ ЦЕНТАР КУЛУРНЕ САРАДЊЕ: У првих девет година, кроз Поликлинику је прошло више од 188.000 пацијената

Пише: Драго Делић

05. 03. 2024. у 18:00

КРАЉ Александар је финансијски помагао рад бројних културних установа руске емиграције, па и Савез писаца, а посебно научнике и уметнике. Честе молбе за помоћ краљ је упућивао Државној комисији за бригу о руским избеглицама или Дворској каси и скоро увек су биле прихваћене.

ФЕЉТОН - РУСКИ ДОМ ЦЕНТАР КУЛУРНЕ САРАДЊЕ: У  првих девет година, кроз Поликлинику  је прошло више од 188.000 пацијената

Руски дом је недавно обележио девет деценија успешног рада, Фото архива Руског дома

Ту помоћ добијали су Мерешковски, Буњин, Зајцев, Куприн, Шмељов и бројни други писци и уметници, а Савезу писаца су стално покривани трошкови плаћања и одржавања пословног простора.Дакле, Савез руских писаца је преко активности својих чланова међу којима су били и истакнути српски ствараоци, знатно утицао на развој српске мисли и културе између два рата.

Треба рећи да је у исто време у Београду одржан и међународни скуп писаца - Конгрес Међународног књижевно-уметничког удружења, који је, такође, добио велики публицитет у медијима. У „Политици“ и „Правди“ је отварао насловне стране. Држава је овом скупу дала велики значај, покровитељ је био лично краљ Александар, преко свог изасланика. Владује представљао министар просвете Милан Грол, а светски писци су све време уживали највишу пажњу, како током радног дела, тако и у слободно време. Домаћин на свечаној седници у Официрском дому, био је наш највећи комедиограф Бранислав Нушић, уз присуство амбасадора западних земаља, Удружења књижевника, Краљевске академије наука, Кола српских сестара и других културних установа. Организован је свечани ручак у елитном хотелу „Српски Краљ” и пријем код краља Александра, уз музику светских класика - Листа, Вагнера, Дебисија, Рахмањинова, Рубинштајна.

ЈЕДНА од највећих тековина конгреса руских научника и писаца одржаног 1928. године у Београду јесте идеја да се изгради Руски дом као централна установа која би олакшала стваралачки рад руске емиграције. Изграђен је на доњој парцели руског посланства у улици Краљице Наталије, а замисао је била да постане центар за развој руске културе, да се у њега сместе све значајније институције, гимназија, научни институт, удружење писаца и новинара, соколана, библиотека, позориште. Већини њих је био неопходан одговарајући простор. Тако је и пројектован са великом салом за позоришне, филмске представе и промоције, централном библиотеком, низом канцеларија и других просторија.

Првобитно је понео име цара Николаја Другог, а друштва су постепено почела да се премештају у Руски дом већ крајем 1932. године, када су завршени спољашњи радови и део унутрашњих. Званично је отворен у априлу 1933. у присуству краљице Марије Карађорђевић, кнеза Павла, књегиње Олге, посланика Америке - Принса и Чехословачке - Флидера, министара спољних послова Богољуба Јевтића, просвете Раденка Станковића, највиших представника српске културе и науке и представника руске емиграције.

Василиј Штрандман у улози Делегата за бригу о руским избеглицама, у поздравном говору истакао је да Руси никад неће заборавити указано гостопримство „какво досад није упознала историја човечанства”. У том духу било је излагање и осталих руских учесника, док су домаћи представници истицали значај руско-српског пријатељства.

Архитекта овог здања је Василиј Баумгартен, пројекат је урађен по угледу на велике племићке објекте у Русији тако да представља једну од најфункционалнијих комплексних установа у нашој земљи. Наредних година Руски дом је имао веома богат и разноврстан репертоар од предавања, семинара, позоришних представа, јубилеја, пригодних годишњица великих писаца: Тургењева, Чехова, Пушкина, Љермонтова, до концерата и обележавања важних државних празника.

Сви важнији догађаји са већим бројем учесника одржавани су у Руском дому, између осталих и Архијерејски сабор Руске заграничне цркве у Југославији 1938. године. У међуратном периоду Руски дом је имао једну од највећих библиотека у Југославији са преко 60.000 књига.

Неколико година после отварања, у Руском дому је основан музеј цара Николаја са вредним експонатима и предметима који су већином даривали појединци, као и друга руска посланства. У Музеју су се нашле вредне фотографије са крунисања цара Николаја, фотографије царске породице, руских императора, сачуване ратне заставе.

Доласком Совјета, највећи део поставке музеја пренет је у СССР, који је наследио континуитет Руског дома, будући да је направљен на парцели руског царског посланства. Велики јубилеј, 90 година успешног рада, Руски дом је обележио 5. и 6. априла 2023. године свечаним пријемом и концертом руске музичке звезде Ирине Крутове, квартета Девојке и Хора Саборне цркве Богојављења из Јелохова.

ПОРЕД  Руске болнице у Панчеву, Поликлиника у Београду била је најважнија здравствена установа руске емиграције у Краљевини Југославији, свакако значајна и за развој српске медицине и здравства у целини, будући да је била отворена и за лечење нашег становништва. Израсла је из амбуланте Руског црвеног крста основане још у априлу 1920. године у улици Краља Милана. После краћег времена премештена је у улици Краља Александра 130, у простору некадашњег трамвајског депоа у којем се налазио велики прихватни центар за руске избеглице различитих занимања, од бивших високих официра, судија, лекара до обичних људи, жена и деце. Поликлиника је касније измештена у троспратну зграду у оближњој улици Краљице Марије бр 133. под називом „Поликлиника руског Црвеног крста са седиштем у Београду”.

Престоница нове Краљевине, после великих ратних страдања није имала довољно лекара и другог медицинског особља па су Београђани, али и људи из унутрашњости све више користили услуге ове здравствене установе. Њен први управник и један од оснивача био је др Анатолиј Александрович Бенцелевич и на тој функцији је остао до смрти 1931. године.

На челу Поликлинике до 1946. године, када је угашена, била су још два управника: др Михаил Никитич Лапински, бивши професор Универзитета у Кијеву и др Александар Александрович Солонски, носилац највишег руског ордена Св. Георгија.

ИЗ ГОДИНЕ у годину, Поликлиника је стицала све већи углед код грађанства, захваљујући доброј организацији рада, стручношћу и љубазношћу лекара и медицинских сестара.

Радила је и суботом, а прегледи су могли да се обаве и недељом уз претходно заказивање.

Растом угледа увећавао се број пацијената, самим тим и медицинског особља. Само у првих девет година, кроз Поликлинику је прошло преко 188.000 пацијената, обављено је скоро 10.000 рендгенских прегледа, преко 6.300 кућних патронажних посета, а зубарску ординацију посетило је преко 65.000 пацијената. Пред почетак рата Поликлиника је имала тридесет једног лекара, чак по шест хирурга и интерниста, пет гинеколога. За првих 20 година рада, од 1920. до 1940, у Поликлиници је радило преко 60 лекара и велики број осталог медицинског особља.

Поликлиника је наставила да ради и током рата, број медицинског особља је смањен, лекара на 24, осталог особља на 13, опао је и број пацијената јер је грађанство повремено напуш- тало град и одлазило на село. Током борби за ослобођење Београда, Поликлиника је лечила совјетске и партизанске рањенике и грађане. Престала је са радом крајем 1944. године.

Заборављена поликлиника

СТАРИМ  Београђанима је руска Поликлиника и њено особље остало је у веома лепом сећању. Оно је дубоко потиснуто у годинама Информбироа. Поликлинику нико није смео ни да помене, касније је постепено заборављана, иако су политички односу доласком Никите Хрушчова на власт подигнути на највиши ниво. Данасо овој, некад угледној здравственој установи, која је лечила многе наше грађане, има веома мало података у нашој литератури. Један од ретких изузетака је  књига доктора Стевана Литвињенка, рођеног Београђанина, потомка руских избеглица.

 СУТРА: БЕЛА ЦРКВА ПОСТАЈЕ ПРАВИ РУСКИ ГРАДИЋ 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
САД И ТЗВ. КОСОВО ХОЋЕ ДА ИМА СОПСТВЕНУ СРЕБРЕНИЦУ! Председница лажне државе у перфидној игри оптужила Београд

САД И ТЗВ. КОСОВО ХОЋЕ ДА ИМА СОПСТВЕНУ СРЕБРЕНИЦУ! Председница лажне државе у перфидној игри оптужила Београд

ПРЕДСЕДНИЦА лажне државе Косово Вљоса Османи, и поред тога што још нису прескочили последњу станицу ка чланству у Савету Европе - гласање на Комитету министара 17. маја најављује да ће породице несталих моћи да туже Србију Европском суду за људска права за повреду права на живот њихових најмилијих.

29. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

ИЗГУБИО САМ 400.000 ЕВРА, ДУЖАН САМ ЈОШ 80.000: Сурова исповест Александра бившег коцкара (ВИДЕО)