ФЕЉТОН - РУСИ ВРАЋАЈУ ДУХОВНИ ЖИВОТ НА ФРУШКОЈ ГОРИ: Поједини руски племићи су радили обичне физичке послове, као што је сеча дрва

Пише: Драго Делић

02. 03. 2024. у 18:00

СРЕДИНОМ двадесетих година манастир Темска код Пирота, доласком руских монахиња претворен је у женски. Оне су подигле нови конак за вернике и унапредиле економију манастира. По њиховим рецептима из Русије сестринство још прави препарате за ефикасно лечење од кожних болести и псоријазе.

ФЕЉТОН - РУСИ ВРАЋАЈУ ДУХОВНИ ЖИВОТ НА ФРУШКОЈ ГОРИ: Поједини руски племићи су радили обичне физичке послове, као што је сеча дрва

Готово да нема места у Србији у коме Руси нису оставили свој траг, Фото Из књиге "Српски руси, један век руске емиграције у Србији"

Неке руске монахиње остале су у манастиру Темска до краја живота, Мати Евтихија и Рипсимија преминуле су 1991. године.

Нови иконостас манастира Пресвете Богородице у Сићеву рад је инонописца Василија Рудановског из 1928. године, који је обновио и пресликао старе фреске. Међу старешинама које су економски и духовно развили манастир Суково код Пирота заслужан је јеромонах Лукијан из руског светогорског братства, који је управљао манастиром за време окупације у Другом светском рату.

ЈЕДНА колонија Руса дошла је у Трстеник, њих око стотину, што је чинило мали проценат тадашњих житеља овог града. Неки од њих били су племићи, велепоседници, архитекте, свештеници, официри. Према истраживању музејске збирке Народног универзитета у Трстенику посебно се истакао отац Николај Александров, протојереј, парох рибнички који је чинодејствовао у цркви Светог архангела Гаврила у Горњем Рибнику. У манастиру Велуће су јеромонах Митрофан Романов и протојереј Алексеј Садовничеј дали велики допринос његовој обнови, а неколико учитеља, инжењера, геометара радило је у локалним школама и установама.

Отац Николај Александров, обновио је звоно у цркви у Горњем Рибнику, зазвонило је први пут после десетак година пошто су окупатори звоно ктитора кнеза Милоша из двадесетих година 19. века растопили за војне намене. Новац је сакупио са својим парохијанима.

Уређивао је цркву и споља и унутра, набавио је прву кадионицу, а претпоставља се да је Јеванђеље из 1862. године донео за богослужење у овој цркви. Отац Николај је касније предавао богословију у Гимназији у Ваљеву.

Отац Николај је заслужан за обнову живописа и иконостаса у цркви Светог архангела Гаврила у Горњем Рибнику, као и главне иконе на улазу у цркву.

Архитекта Валеријан Матвејев пројектовао је дечје забавиште у Трстенику, карактеристично по степском орлу на врху зграде, као симболу његовог завичаја. Истакнути фотограф Поликарп Крашчов држао је фотографску радњу, у близини хотела „Топаловић” у центру града. Неке фотографије важне за историју Трстеника настале су у Поликарповој радњи. Иван Веденски, рођен у Тулској губернији, био је хоровођа „Бошка Југовића” и професор музике у Трстенику.

У ОБЛИЖЊУ Врњачку Бању дошло је скоро 500 избеглица, од тога 400 у фебруару 1921. године, из Врангелове евакуације, што је у односу на број становника у овој вароши била једна од већих колонија. Одређени број избеглица је одмах одлазио даље, тако да се у овом туристичком месту задржало око 400 Руса, од којих су неки дошли касније. Најпре су били смештени у хотелима и вилама у којима због зимске сезоне није било туриста, а касније су већином налазили приватни смештај.

Врњачки Руси су оставили траг у локалној администрацији, школству и предузетништву. У Управи вароши, радило је више Руса, као инжењери, геометри, техничари. Скоро да није постојао објекат у чијој изградњи, прибављању техничке документације и дозвола нису учествовали Руси.

Метеоролошку станицу у Бањи основао је и водио Александар Шчербињин рођен у Вороњежу. Како је забележила локална штампа ова станица је „по свом уређењу и раду опажена и од директора Главне опсерваторије у Паризу”, а Шчербињин је добио признање и од краља Александра. Грофица Серафима В. Чегодајева у старом Павиљону продавала је своје гоблене и везове, „какве Врњчани до тада нису видели”. Радња је носила њено име, а грофица Чегодајева је обучавала и заинтересоване жене да науче вештину веза и израде украсних предмета за домаћинство. Било је и руских племића са богатим биографијама који су радили обичне физичке послове, као што су сеча дрва и рад на сеоским имањима.

Израдом разних украсних предмета бавили су се Иван Исенко, Петар Тумек, Василије и Борис Скачинскии, Виталиј Николајевич, Данило Белиј и још неки који су остали заборављени. Пошто је Бања у летњој сезони била пуна туриста, ти оригинални украсни предмети и сувенири су се добро продавали, па су неке радње запошљавале и наше људе.

У ОСНОВНИМ школама у Бањи и околини радило је неколико наставника и лекара, др Петар А. Сергијевски, рођен у Саратову, држао је приватну лекарску ординацију, а професор Алексеј Иванович Шчербаков истраживао је лековите врњачке изворе воде.

Допринос руских свештеника обнови веронауке и ширењу православља у кладовско-неготинској регији био је немерљив. На подручје Кладова стигло је око 50 руских избеглица из Кримске евакуације. У месту Манастирица радио је учитељ Никита Пономаренко, а у среском суду Павле Аркудински. На овом подручју у међуратном периоду радило је више свештеника који су били веома заслужни за обнављање православља и ширење веронауке. Вечеслав Јаковљевски био је парох у Брзој Паланци и околним селима, Михаило Успенски радио је у михајловачкој парохији, Константин Јармољчук у парохији Корбовској, Димитрије Кутенко у Текији и Сипу, Ахдреј Шестаков у Грабовици, а Николај Баскалов у парохији Велика Каменица и Милутиновац. Захваљујући овим свештеницима, у овај крај стигле су црквене књиге и иконе. Од 25 црквених књига којима је манастир Буково тада располагао, 21 је руског порекла, као и већина икона које су донеле руске избеглице.

Осим ширења веронауке угледни руски свештеници предавали су црквено и средњовековно право и историју у школама, Карловачкој богословији, Харковском и Маријинском институту, руским гимназијама.

ПОСЕБАН значај је у томе што су свештеници Руси радили у удаљеним ретко насељеним сеоским срединама и то је било карактеристично за целу територију Краљевине са православним становништвом, у којима су обновили парохије и веронауку.

Руси су дали велики допринос обнови и раду фрушкогорских манастира, који су за време Великог рата и окупације били оштећени и похарани, а парохијска служба скоро замрла.

Неки од истакнутих свештеника били су архиепископ мински Георгиј у манастиру Крушедол, јекатерински и новомосковски Гермоген у Новом Хопову и Гргетегу, Волимски и житомирски Јевлогиј у Гргетегу, чељабински Гаврило у Шишатовцу и Гргетегу, епископ курски и обојански Теофан у манастиру Јазак и Ново Хопово, епископ александровски и ставропољски Михаил у Гргетегу. Руске монахиње су заслужне за ширење женског монаштва у фрушкогорским манастирима и оживљавању духовног. Нажалост, током Другог светског рата у усташкој НДХ, фрушкогорски манастири су оштећени, похарани, неки и порушени, па су после рата морали опет да се обнављају.

КРЕАТИВНА ИНИЦИЈАТИВА

РУСИ су у Врњачкој Бањи исказали веома креативну пословну иницијативу, знали су да се снађу у новој домовини и покрену сопствени бизнис, иако некима то није била примарна делатност док су живели у Русији. Они су у Бањи отворили неколико занатских и трговинских радњи. Познате су биле продавнице рукотворина и галантеријске радње. Сергеј П. Павлов, рођен у Петрограду, отворио је галантеријску радњу која је носила његово име, у њој су радила још три Руса, специјалисти за граверски занат. Израђивали су украсне кутије, дечје играчке, разгледнице под својим брендом "Чика Рус".

 СУТРА: БЕОГРАД ЈЕ БИО ДУХОВНИ ЦЕНТАР ИЗБЕГЛИХ РУСА 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
САД И ТЗВ. КОСОВО ХОЋЕ ДА ИМА СОПСТВЕНУ СРЕБРЕНИЦУ! Председница лажне државе у перфидној игри оптужила Београд

САД И ТЗВ. КОСОВО ХОЋЕ ДА ИМА СОПСТВЕНУ СРЕБРЕНИЦУ! Председница лажне државе у перфидној игри оптужила Београд

ПРЕДСЕДНИЦА лажне државе Косово Вљоса Османи, и поред тога што још нису прескочили последњу станицу ка чланству у Савету Европе - гласање на Комитету министара 17. маја најављује да ће породице несталих моћи да туже Србију Европском суду за људска права за повреду права на живот њихових најмилијих.

29. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

ТИТО ТРАЖИО БАТИ ДА МУ ИСПРИЧА ВИЦ О ЊЕМУ: Овај одговор је добио од глумца (ВИДЕО)