САЧУВАНИ ПАВИЉОНИ ДРЖАВЕ КОЈА НЕ ПОСТОЈИ: Југословенски павиљон из Монтреала данас је Поморски музеј у граду Гранд Банк

ПОСЛЕ завршетка Другог светског рата Југославија је учествовала само на две Светске изложбе, у Бриселу 1958. и у Монтреалу у Канади 1967. године.

Фото: Spomenikdatabase.org

Интересантно је да су оба југословенска павиљона на тим изложбама сачувана и да и дан-данас постоје у градовима који су веома далеко од нас ( Брисел 1.728 км, Монтреал 6.907 км ). У обе земље, кад их покажу, често истакну да су то павиљони земље „која више не постоји“. Белгијска влада је тадашњи југословенски павиљон желела да сачува због његовог изгледа ( добио је златну медаљу ) и касније га је пренела ван Брисела. Павиљон из Монтреала продат је за један долар, да би се избегли трошкови његовог растурања и одношења, а сада и даље стоји тамо, такође премештен ван града, као локални музеј у рибарском крају.

Под називом “Нови Хуманизам”, прва послератна Светска изложба након паузе од 19 година, одржана је 1958. у белгијском граду Бриселу. Посебно се истакла југословенска делегација с јединственим павиљоном, који је пројектовао архитекта Вјенчеслав Рихтер. Југословенски павиљон био је један од најмањих, али по проценама архитеката из целог света, један од најелегантнијих и најупечатљивијих. Саздан од гвожђа и стакла представљао је модернизам југословенских идеја. Снажна сајла држала је шест челичних лукова који су представљали шест република Југославије. Због своје уметничке вредности, елеганције и једноставности заслужио је златну медаљу белгијске круне, а две године касније пренет је у општину Вевелгем у Западној Фландрији, где је реконструисан и данас је један од ретких сачуваних павиљона из те епохе.

На изложби у Монтреалу 1967. је презентовано чак 90 националних павиљона, а међу њима наступила је и Југославија, која је излагала први пут од 1958. године. У павиљону који је представљао архитектонско дело Мирослава Пешића приказане су разне сцене урбаног живота Југославије, природни пејзаж, историјски предмети, древне грађевине и још много тога. Истакнути су тадашњи бисери инфраструктуре и архитектуре, међу којима су брана "Ђердап" на реци Дунав (тада у изградњи) и мост Газела у Београду (такође тада у изградњи), док је посебна пажња била посвећена развоју југословенске пословне заједнице.

ПРАВЕЋИ свој павиљон за "Експо" у Монтреалу, Југославија је од почетка имала намеру да по завршетку изложбе распрода преосталу структуру, желећи да избегне трошкове њеног транспорта назад у земљу, као и трошкове демонтаже конструкције, пошто су управни органи "Експа" захтевали да се све локације павиљона оставе тачно у оном стању у ком су биле пронађене. Павиљон је продат за симболичну суму од једног долара под условом да провинције  Њуфаундленд и Лабрадор покрију све трошкове демонтаже, уређења локације и отпреме конструкције. Функционери Њуфаундленда Хикман и Смалвуд су видели југословенски павиљон током "Експа" и веома су ценили његову форму, јер их је подсећала на једра шкуне, па су га пожелели, с намером да се употреби као Поморски музеј  приобалног града Гранд Банк.

Извори наводе да је изградња овог музејског пројекта у Гранд Банку покрајину коштала око милион канадских долара. Потпуно нови покрајински поморски музејски комплекс свечано је отворен 1. септембра 1971. током раскошне церемоније којој је присуствовало преко 1.000 људи. Нови музеј је био изузетно популаран код локалног становништва и одмах је постао симбол Гранд Банка. У новинским чланцима који су најављивали отварање музеја, локални новинари били су толико поносни на њега да су грандиозно узвикивали да је то „једна од најатрактивнијих зграда било где у Њуфаундленду, Канади или чак целој Северној Америци“. Током деценија, SEAMEN S MUSEUM наставио је да ради као цењена и поштована културна институција у граду Гранд Банк, као и у Провинцији Њуфаундленд и Лабрадор.

СВЕТСКА изложба под називом “Бољи град - бољи живот” одржана је у Кини, у граду Шангају током 2010. године и оборила је све дотадашње рекорде посећености. Република Србија у Шангају се представила павиљоном на површини од 1.000 квадратних метара, са интересантном фасадом која је мотивисана шаром пиротског ћилима. Република Србија ће први пут после завршетка Првог светског рата као независна држава учествовати на овој светској изложби, што је била јединствена прилика да се земља представи у најбољем светлу.

На том простору постављен је „Код града“ (City Code), пројекат који је на конкурсу 2008. изабран као најбољи, дело архитеката Наталије Миодраговић и Дарка Ковачева. Српски павиљон је прожет вековним сударањем и мешањем култура и старих европских цивилизација на нашим просторима. Према ставу аутора, српски град је сличан традиционалном српском ручном занату – ткању, чији процес симболизује симбиозу, хармонично стапање старог и новог. Наш се слоган City Code цоде уклoпио у општи слоган Светске изложбе „Бољи град, бољи живот“. Српски су се аутори позвали на Аристотела цитирајући га да човек долази у град и остаје у њему да би боље живео. То би требало да буде и настојање урбане еволуције у 21. веку.

Туристичка организација Србије била је носилац представљања туризма Србије током јуна месеца – месеца туризма на светској изложби "Експо" у Шангају. Целокупан концепт представљања Србије осмишљен је кроз приказ манифестација које се у Србији дешавају током сва четири годишња доба. Уз посебно уважавање историјског наслеђа, представљена је дуга традиција и култура Србије, и дочарана је слика народа који воли да се весели, радује и ужива у животу. Из тог разлога тематски су постављени постери, као и филм о манифестацијама, који приказују Србију као туристичку дестинацију током целе године.

Интернет презентација ТОС-а била је преведена на кинески језик. Преко милион посетилаца видело је павиљон Србије. Посетиоци су стајали у реду како би добили српски печат у свој "Експо" пасош, стрпљиво су покушавали да изговоре неке српске речи, а оно што је најважније је да су сазнали доста информација о нашој земљи коју сада желе и да посете.

Под слоганом “Нахранимо планету, енергија за живот”, у италијанском граду Милану, 2015. године одржана је Светска изложба. Фокус Светске изложбе у Милану стављен је на тему прехране и развоја нових приступа производњи, како би се све бројнијој популацији у свету обезбедило довољно хране у будућности. На изложби су учествовале 144 земље, међу којима и Србија.

Светску изложбу "Експо Милано 2015", са темом "Нахранимо планету, Енергија за живот",  посетило је више од 20 милиона људи. Спектакуларни концерт тенора Андрее Бочелија и кинеског пијанисте Ланг Ланга уз оперу и хор испред величанствене готске катедрале у Милану поводом отварања изложбе улепшао је отварање. Градоначелник Београда Синиша Мали представио је у јуну на изложби капиталне пројекте који би у наредних неколико година требало да буду реализовани у Београду и позвао инвеститоре из Италије да учествују у њима.

СУТРА: СВЕТСКИ ВАЛЦЕР ОД ФУТОГА ДО ПАРИЗА

Препоручујемо

Фељтон

0 2

ТРИЈУМФ ВИДОВДАНСКОГ ИСТОРИЈСКОГ МИТА У РИМУ: Италијанска краљица Јелена, ћерка краља Николе, 1911. говорила је песме о Косову

21. 01. 2024. у 18:00

Фељтон

0 0

НАДМОЋ СССР И НЕМАЧКЕ ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА: На изложби у Барселони 1929. југословенски павиљон је направљен потпуно од дрвета

22. 01. 2024. у 18:00

Фељтон

0 3

СВЕТСКА ИЗЛОЖБА ДОНОСИ ПРОФИТ И ПОСАО ЗА СВЕ НАС: Србија имала највећи број гласова у сва четири круга гласања за ЕКСПО 2027.

14. 01. 2024. у 18:00

Политика

80 93

ЗА КОЈИ ДАН ПОБАДАМО ШИПОВЕ ЗА ЕКСПО: Вучић - Наш нацонални стадион биће један од три најлепша

22. 01. 2024. у 13:08

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације