НАДМОЋ СССР И НЕМАЧКЕ ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА: На изложби у Барселони 1929. југословенски павиљон је направљен потпуно од дрвета

ЛИЈЕЖ 1905. Пре изложбе у Риму 1911, Србија је наступила на Међународној изложби у белгијском граду Лијежу 1905. године.

Фото: Музеј Србије

То је било прво излагање Србије после свргавања династије Обреновић. Србија је пре тога одлучила да не учествује на сајму у САД у Сент Луису 1904. са паролом „Упознај ме у Сент Луису.

Србија је у Лијежу наставила са етно-темама у павиљону, који је и те године дизајнирао Капетановић. Црна Гора се тада у Лијежу  први пут појавила на једној од светских изложби, а занимљиво је било то што се српски павиљон налазио одмах поред црногорског павиљона. Међународна изложба у Лијежу одржана је од 27. априла до 6. новембра 1905, са намером да прикаже индустријски значај града Лијежа, као и да обележи 75 година белгијске независности. Изложбу је разгледало седам милиона посетилаца, комплекс је био површине 52 хектара, а профит је изнео 75.117 белгијских франака. Званично учествовало је 29 земаља. Немачка и Шпанија су биле незваничне учеснице.

ПАРИЗ 1925. Међународна изложба модерне декоративне и индустријске уметности 1925. у Паризу је била специјализована изложба одржана  од априла до октобра 1925. Било је 15.000 излагача из 20 различитих земаља, а током седмомесечног излагања посетило ју је 16 милиона људи. Модеран стил представљен на изложби касније је постао познат као „Арт деко“, према називу изложбе.

Прва изложба после Великог рата и стварања Краљевине СХС 1919, у Паризу 1925. године, била је велика прилика да се покажу напори и моћ нове земље у обнови. Међутим, како је земља од почетка била оптерећена многим унутрашњим тензијама и надметањем разних локалних елита (у Београду, Љубљани и Загребу) за престиж, павиљон је одабран набрзину. Комисија је  предложила да павиљон пројектују или словеначки архитекта Јоже Плечник (који је у то време био заузет преуређењем Прашког дворца и одбио), или хрватски Стјепан Хрибар.  Овај архитекта је демонстрирао модернистичку структуру голе, готово класичне спољашњости, док су се у унутрашњости павиљона кроз своје производе и уметност приказивали различити делови Југославије.

Поред главног павиљона, Краљевина је изградила и „босански киоск“ који је пратио главну грађевину, а коју је пројектовао Бранислав Којић. Својим модернизованим оријенталним дизајном киоск је покушао да унесе атмосферу и укус кафане у Париз.

БАРСЕЛОНА 1929. Међународна изложба у Барселони 1929. била је друга Светска изложба која је одржана у том шпанском граду, а прe ње је била још давне 1888. године. Одржана је од 20. маја 1929. до 15. јануара 1930. на Монтжуику, брду са погледом на луку, југозападно од центра града, и покривала је површину од 118 хектара. На сајму је учествовало 20 европских земаља, а Сједињене Државе, Јапан и Бразил биле су представљене преко приватних организација, или на другој локацији у Севиљи.

Један од најупечатљивијих српско-југословенских павиљона представљен у Барселони био је дело  Драгише Брашована. Након арт деко опсесије паробродима, дизајниран је као бродска колица и направљен у потпуности од дрвета. Генијална црно-бела фасада дала је структури неку динамику, док јој је богат модернистички ентеријер додао луксузан изглед.

МИЛАНО 1931. Драгиша Брашован је поново изабран да представља Југославију 1931. године у Милану. Павиљон је био много мање иновативан у поређењу са његовим дизајном у Барселони, али је још једном показао посвећеност Југославије модернизму и био је много репрезентативнији за „београдски модеран” стил зграда попут БИГЗ-а и Београдског сајма.

ПАРИЗ 1937. Последња изложба у Паризу пре Другог светског рата, одржана од 25. маја до 25. новембра 1937. ушла је у историју захваљујући уметничком и архитектонском ривалству које је разбуктала између Стаљиновог СССР и Хитлерове Немачке, односно између архитеката две земље Бориса Јофина и Алберта Шпера.

Организација светске изложбе поставила је немачки и совјетски павиљон директно један наспрам другог. Хитлер је, због тога, желео да се повуче из учешћа, али га је његов архитекта Алберт Шпер убедио да учествује, показујући Хитлеру своје планове за немачки павиљон. Шпер је касније у својим аутобиографијама открио да је, пошто је тајно погледао планове за совјетски павиљон, дизајнирао немачки павиљон да представља бедем против комунизма.

Архитекта совјетског павиљона био је Јофин, а Вера Мухина је дизајнирала велику фигуративну скулптуру на павиљону. На врху велике зграде стајали су Радник и Колхозница, велике статуе ( радник и сељанка ), склопљених руку, како у тло забијају срп и чекић. Кип је требало да симболизује синдикат радника и сељака.

Југословенски павиљон, који је дизајнирао Јосип Сеисел био је добар покушај да се интегришу традиционална уметност и модернизам. Сеисел, члан надреалистичког покрета Зенит, дизајнирао је евокативну зграду са веома различитим ентеријером који је приказао југословенску разноликост. Цела композиција додатно је уобличена скулптуром вајара Томе Росандића и мозаиком сликара Мила Милуновића. За то је на изложби добио Гран-при и одликовање француске Легије части. Архитектура нашег павиљона у Паризу вукла је на италијански, тј. немачки тоталитарни монументализам.

Фото: Музеј Србије

ЊУЈОРК 1939. светскa изложба у Њујорку 1939–1940 одржана је у парку Флашинг Медоуз-Корона у Квинсу, Њујорк, САД. Био је то други најскупљи амерички светски сајам свих времена, а надмашио га је само Сајам куповине у Луизијани у Сент Луису из 1904. На њему су учествовале многе земље широм света, а преко 44 милиона људи је посетило његове изложбе у две сезоне. Била је то изложба заснована на будућности, са уводним слоганом „Зора новог дана“ и омогућила је свим посетиоцима да завире у „свет сутрашњице“.

Када је Други светски рат почео четири месеца после Светске изложбе 1939. године, многи експонати су били погођени том ситуацијом, посебно они изложени у павиљонима земаља под окупацијом Осовине. Након затварања сајма 1940. године, многи експонати су срушени или уклоњени, иако су неке зграде задржане за Светски сајам у Њујорку 1964–-1965, одржан на истом месту.

Светска изложба у Квинсу била је последња пре Другог светског рата, а већ су неке од земаља које су се пријавиле и имале павиљоне престале да постоје. Према блогу SLAVS IN NEW YORK, чехословачки павиљон је завршен, упркос чињеници да је земља распарчана Минхенским споразумом, и служио је као симбол отпора нацистичкој Немачкој (која је, иначе, одбила да учествује).

Павиљон је дизајниран у модернистичком стилу, али је настојао да импресионира Њујорчане традиционалном архитектуром и уметношћу Југославије. У унутрашњости су биле реплике српских манастирских фресака, далматинских цркава, као и мотиви из Мирослављевог јеванђеља. На изложби су истакнути и успеси познатих Југословена у САД, попут Пупина, Мештровића и Тесле, који су били позвани да присуствују, али нису могли због болести.

СУТРА:  САЧУВАНИ  ПАВИЉОНИ ДРЖАВЕ КОЈА НЕ ПОСТОЈИ

Препоручујемо

Фељтон

0 2

ТРИЈУМФ ВИДОВДАНСКОГ ИСТОРИЈСКОГ МИТА У РИМУ: Италијанска краљица Јелена, ћерка краља Николе, 1911. говорила је песме о Косову

21. 01. 2024. у 18:00

Фељтон

0 5

СРБИЈА ИЗЛOЖИЛА МАЛО ЧУДО - ПРЕТЕЧУ РАЧУНАРА: Страни дописници пуни речи хвале – Српски павиљон најбогатији по здању и најлепши по стилу

20. 01. 2024. у 18:00

Друштво

0 3

СРБИЈА ЈЕДИНА МОНАРХИЈА НА ПЕТОЈ ИЗЛОЖБИ У ПАРИЗУ: Наш павиљон сматран за један од најуспешнијих 1889. године

19. 01. 2024. у 18:00

Фељтон

0 0

ПОСТАЛЕ СУ МЕЂУНАРОДНИ ДОГАЂАЈИ: У Сан Франциску је 1915. била изложба у време највеће офанзиве Немачке на Србију

16. 01. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације