ФЕЉТОН - СВИРЕП ОБРАЧУН МЛЕЧАНА ЗБОГ ПОДРШКЕ ШЋЕПАНУ: Стара племенска подвојеност дошла је до изражаја у време млетачке "офанзиве"

Др Јанко Ницовић

28. 12. 2023. у 18:00

ПОЈАВА Шћепана Малог у Црној Гори, и поред његових напора да уједини племена на млетачкој територији, у одређеним околностима имала је супротан ефекат.

ФЕЉТОН - СВИРЕП ОБРАЧУН МЛЕЧАНА ЗБОГ ПОДРШКЕ ШЋЕПАНУ: Стара племенска подвојеност дошла је до изражаја у време млетачке офанзиве

Млечани су одмах заузели манастир Стањевићи, Фото Митрополија црногорско-приморска

Три општине Маине, Побори и Брајићи признали су га за свога господара и одрекли се млетачке власти. Паштровићи и Грбаљ то нису урадили. Напротив, остали су верни Млечанима и дали су писмену изјаву оданости и лојалности. Паштровићи “обећавају се како ни на један начин нигде неће примиши ни помоћ, ни Шћепана Малог, ни прогнанога пашријарха пескога, ни кога од њихове дружине ... Ако би уљега Шћепан или пашријарх да ће их ћераши, поватат живе или мртве, предат у руке от правде ... “.  Учестале су претње између ових општина на млетачкој територији. Млетачке власти у Котору покушавале су да утичу на Црногорце порукама сличним клетвама у којима су захтевали од Црногораца да се одрекну Шћепана, “тог пробисвета”, и да остану у миру и пријатељству са Републиком као што су и раније били.

Али, Маињанима, Поборима и Брајићима придружила су се црногорска брђанска племена.

Стара племенска подвојеност поново је дошла до изражаја. Паштровићи остављени сами себи, без помоћи Млечана, нису се могли супротставити Црногорцима. Средином децембра 1767. год. Паштровићи у једном писму траже помоћ од Млечана и кажу “дође сила црногорска по заповиједи Малога Стјепана, и заузеше им одређену територију”.  Али, Шћепан и његове присталице нису се само задржали на освајању племенских територија.

Шћепан је почео да прети и Млечанима. Средином 1768. год. отворено је изјавио да ће “од Бечића до Режевића све поклати без обзира на узраст и пол, што је натерало Паштровиће да део имовине, жене и децу склоне у утврђени Свети Стефан”.  Почетком августа, Маине и Побори заједно са Црногорцима напали су Паштровиће, а они су се за помоћ обратили млетачким властима у Котору. Млечани су им морали помоћи да би доказали да се старају о њиховој заштити. У Паштровиће је упућен војни изасланик Матутиновић, који је требало да се на терену, непосредно, увери у потребе за наоружањем.  Док је он боравио на Светом Стефану, Брајићи су напали на паштровићко село Давковиће и побили већину становништва, и како се каже у жалби паштровских судија, од 24. августа 1768. год. которском провидуру “ништа живо оставили нијесу”. (Документ је од 8.марта 1768. Обавезу су потписале све судије паштровићког збора. )   

МЛЕТАЧКА Република је, од почетка, са пажњом пратила развој догађаја у Боки Которској.

Због свега што се догодило донели су одлуку да војном силом среде стање у побуњеничким општинама. Почетком 1768. год., Сенат је донео одлуку да се појача војно присуство у Котору и да се тај град чува. Касније, под утицајем других околности, посебно док је трајао турски напад на Црну Гору, Млетачка Република је дефинитивно донела одлуку да побуњене општине строго казни силом оружја. Али, од ове одлуке до њеног извршења прошло је неколико месеци. За ову одлуку су сазнале побуњене општине, па су у септембру оптужбама на рачун Шћепана Малог и Црне Горе покушале да ублаже млетачку љутњу према себи. Надали су се да ће понизним молбама и оптужбама на рачун Шћепана Малог успети да одобровоље Млечане, али без успеха.  (У једном писму, од септембра 1768. године  Маине, Побори и Брајићи моле и преклињу Млечане да их поштеде и кажу:

“Милостиви Господару, ми смо у твоје руке, чини од нас што те бог учи. Ми од тебе утећи не можемо. Прими милостиве принципе и правога и кривога, молимо те светим Марком, за твоју славу и милост”.)

Млечани нису хтели да пропусте прилику да на суров начин казне ове општине због непослушности, њихове наклоности и сарадње са Шћепаном Малим и Црном Гором.

Почетком октобра 1768. год. Млетачка Република је кренула у војну акцију којом је командовао генерал Вирцбург. Из његових извештаја, које је слао которском провидуру, може се видети да су млетачке јединице од 2-7. октобра извршиле свој задатак. Најпре је заузет манастир Стањевићи, затим и Побори. Млетачке јединице нису наилазиле на озбиљнији отпор. Народ се био разбежао, остављајући своје куће и имовину млетачкој војсци. Озбиљнијег отпора било је само у Брајићима, али су и они заузети 7. октобра, при чему су млетачке чете ухапсиле 21 човека, али главни кривци нису били међу њима.

У ТОКУ заузимања ових општина, како је речено становништво се било разбежало.

Млечанима је било стало да се похватају главни кривци и огранизатори побуне. Пре почетка оружане операције војници су имали наређење да највећи број кућа сруше и попале. Али, када су наишли на напуштене куће одустали су од те намере. Командати су, затим, издали званичан проглас о амнестији да се свако може слободно вратити својој кући без страха од било какве казне. Народ је почео полако да се враћа у своја села. Када су се сви, осим оних који су раније проглашени државним непријатељима, вратили Млечани су наредили, да би показали своју наводну великодушност, да се сви Маињани преко 14 година скупе у манастиру и положе заклетву верности и оданости Републици. “Тај свечани акт заклешве, како каже Г. Станојевић, извршен у цркви над Јеванђељем требало је да буде несумњиви акт милосрђа Републике”.  Међутим, када су положили заклетву верности Републици, почела су хапшења готово свих људи, куће су им паљене а имовина опљачкана до те мере да су манастирима Стањевићи и Маине и кваке скидане са врата. ( Биљешка владике Саве написана 1769. год. садржи сву штету коју је млетачка војска учинила на манастирима Стањевићи и Маине)

После саслушања већег броја ухапшених, њих 41 је проглашено кривим за побуну против Републике. Али, између тих “тешких” криваца требало је пронаћи најтеже, јер се толики број људи није могао осудити на смрт или дуге временске казне. Зато су судске власти у Котору за најтеже злочинце прогласиле пет људи из Маина, двојицу из Побора, а шесторицу из Брајића. Од ових “најтежих” криваца четворица су осуђена на смрт и њихова тела била су јавно изложена. ( Од осталих окривљених 24 човека су осуђена на 10 година окованих ногу на галијама, а у случају физичке немоћи казна им се замењује казном од 20 година затвора. Као таоци задржана су 32 човека. Према томе, ако се узме број осуђених на смрт, на временске и друге тешке казне и таоце, види се да је број криваца по млетачким законима, био већи од броја невиних.)

Са овим суђењима завршена је и ова побуна, а сваки покушај даље опозиције у Маинама, Побору и Брајићима био је уништен. Которски провидур је, ускоро, својим прогласом регулисао њихов каснији положај.

После овог свирепог обрачуна Млечана са својим поданицима у Маинама, Побору и Брајићима, који су први прихватили и помогли Шћепана Малог, он се никада више није појавио у тим општинама. “Цијена којом су платили уздизање Шћепана Малог била је скупа и прескупа да би се даље усудили да га помажу. Први полет одушевљења за миротворца и спасиоца прошао је и није се поновио. Згаришта њихових домова била су свјежа и довољна опомена”.

У БОКИ УДАР НА ПРАВОСЛАВЦЕ

МЛЕТАЧКЕ власти у Котору издале су строге заповести које су се односиле на Шћепана Малог. Генерални провидур Ренијер издао је наређење да ће се свака помоћ Шћепану Малом најстрожије кажњавати. Свако ко је млетачким властима био сумњив да одржава везу са Шћепаном био је одмах ухапшен. Посебно су били на удару свештеници и православно становништво Котора.

СУТРА: ПОДРИВАЊЕ ТУРСКЕ ВЛАСТИ НА БАЛКАНУ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

СКАНДАЛ У РИМУ: Новак Ђоковић погођен флашом у главу! (ВИДЕО)