ФЕЉТОН - НЕИСТИНЕ У СВЕТСКИМ И ДОМАЋИМ МЕДИЈИМА: Било је предвиђено да у првој фази дејствима из ваздуха наша војска буде уништена

Пишу: Љубан Каран и Илија Кајтез

09. 12. 2023. у 18:00

ПОПУТ француских, ни наши новинари немају тачне податке о генералу Милановићу - пишу да је пуковник (а био је генерал) и да је контраобавештајни официр (а био је обавештајац).

ФЕЉТОН - НЕИСТИНЕ У СВЕТСКИМ И ДОМАЋИМ МЕДИЈИМА: Било је предвиђено да у првој фази дејствима из  ваздуха наша војска буде уништена

Лансирање крстарећих ракета типа "томахавк", Фото "Википедија"

И сами у тексту кажу да су преко Генералштаба покушали да дођу до више података, али нико није био спреман да о томе говори, тако да чак ни идентитет Јована Милановића нико није потврдио. Лист “Блиц” у тексту за суботу и недељу 7-8. новембра 1998. године под насловом „Париски `Монд` о вези официра Пјера Бинела, ангажованог у НАТО, са обавештајцем Војске Јутославије“ пише:

„ ‘Француска веза’ официра Милановића - Војска Југославије знала је број авиона који би био коришћен у војној операцији, размештај и врсту циљева које би НАТО гађао и датум првих напада.

Новинар листа „Вести“, у тексту „НАТО у мрежа српских агената“ од суботе 14. новембра 1998. године, чак сумња у то да ли „пуковник Јован Милановић“ уопште постоји или је у питању лажно име и лажна функција јутословенског агента. Како наводи, такву сумњу су изразили саговорници „Вести“  који су желели да остану анонимни. Највероватније на основу француских медија, лист доноси још једну нетачну информацију о генералу Милановићу:

„Незванично се тврди да је Милановић током рата био први помоћник за обавештајна питања команданта Главног штаба Војске Републике Српске генерала Ратка Младића. Ове тврдње изнео је део босанске и хрватске штампе.“

Наравно, то није било тачно, а и за босанске и хрватске медије, као и друге у свету, извор информација су представљали француски медији. Такву грешку направили сви наши медији - ако то уопште можемо назвати њиховом грешком јер су се у првој половини новембра 1998. године само позивали или преносили текстове париског „Монда“.

ВИДИМО да је афера изазвала општу конфузију у врху Алијансе и озбиљно нарушила чврстину овог војног савеза. Покренула је преиспитивање неких чланица и довела у питање сврсисходност употребе силе за решавање политичких проблема, а неповерење у вредности НАТО пренело се и на неке друге државе, као што је Грчка. Тако је ова обавештајна афера, иако веома непријатна и стресна за наше обавештајце, због „пада“ тако важног извора информација као што је био мајор Бинел, имала за нас и своју корисну страну. Афером су произведени снажни и дуготрајни негативни ефекти на НАТО пакт.

Такви потреси у њиховим редовима императивно ће условити да сви планови операција и процедуре доношења одлука буду детаљно преиспитане. Поново су морали да преиспитају и ланац командовања и преношење наређења. Све је одједном постало спорно, а да би се све то разјаснило било је потребно време, и то веома много времена с обзиром на то да ништа до тада нису знали о начину отицања поверљивих података. Тако је планирана војна агресија на СР Југославију (Србију), која је била пред самом реализацијом, морала да буде одложена на дужи период. Било је то драгоцено и јефтино купљено време за припрему одбране земље од агресије, а Милановићеви обавештајни подаци постали су основа за већину предузетих мера.

Друга велика лаж у медијима била је опаска како би много већа штета била одавање података о електронској и ратној технологији Алијансе, а у ствари нису били сигурни да ни ти најосетљивији подаци, који се тичу безбедности летелица и погађања циљева, већ нису у рукама српских ракеташа и пилота. Уосталом, генералу Милановићу је у рукама био и тај документ. Да ли га је доставио Београду? Професионални рефлекс сугерише да јесте.

Сувише је живота у Србији било у питању, ко зна колико десетина па и стотина хиљада људи, да би због Бинела поступио другачије, кад је већ у други план ставио сопствену безбедност, па и живот. Већ сама сумња код команданата НАТО била је довољна за одлагање агресије.

НА ЗАПАДУ су свесно лагали јавност да обавештајном афером „Бинел“ Алијанси није нанета велика штета, јер је наводно реч била само о потенцијалним циљевима. Међутим, за ратне припреме СРЈ, поготово њене војске, управо су ти потенцијални циљеви биле информације од највеће важности, јер су омогућиле умањивање, а понегде и потпуно амортизовање ефеката бесомучног ракетирања које је уследило касније, након скоро пола године.

Ваздушни ешелони најмодернијих ваздухоплова које свет до тада није ни видео на делу, гађали су празне објекте, лажне положаје и лукаво осмишљене макете авиона и тенкова.

Време које је „украдено“  са одлагањем агресије добро је искоришћено за организацију одбране. Реално, штета по НАТО пакт била је заиста велика јер није могао остварити стратегијско изненађење, које би резултирало уништењем виталних система, пре свега војних, па тако и капитулацијом Србије. Управо ти потенцијални циљеви, за које су представници и портпароли Алијансе у медијима лажно тврдили да нису важни, били су резултат дуготрајног напорног рада њихових обавештајних служби и није их било могуће мењати. Ту су набројане и прецизно лоциране све уносне и рентабилне мете, које су на основу студиозне анализе одредили њихови експерти. А како су они то радили? Па, наравно, на основу дуготрајно прикупљаних и мукотрпно провераваних обавештајних података. С обзиром на то да је обухваћено све важно и уносно, било је немогуће ту нешто променити и одредити неке друге циљеве, а да не пређу на оне периферне и неважне.

ЗА ПОКРЕТАЊЕ агресије била је потребна обимна корекција оперативних планова, за сваку, па и најмању промену били су потребни нови обавештајни подаци, а за то је требало време, много времена. Тако је одлука о одлагању агресије на неодређено време постала једина могућа, неизбежна и без алтернативе. Планови операција су предвиђали да у првој фази агресије дејствима из ваздуха југословенска војска буде уништена, а сама Јутославија тотално ослабљена, што променом потенцијалних мета није могло бити остварено. Још нешто је посебно важно када су у питању штета и проблеми по НАТО пакт изазвани обавештајном афером „Бинел“. Наредна обавештајна акција обавештајних служби НАТО, која је требало да утврди нове позиције потенцијалних циљева, била је неупоредиво тежа од прве. Ти циљеви су сада били третирани у ратним околностима, далеко боље сакривени и маскирани, а у контраобавештајном смислу боље заштићени. Тако је било каква њихова нова и хитна обавештајна операција у потпуности пропала и није могла бити реализована ни за неколико месеци. Западни политички моћници су изгубили стрпљење и наредили су покретање агресије без довољно свежих обавештајних података. Морали су да се ослоне на старе обавештајне податке у новом плану агресије на Србију што је резултирало масовним промашајима и дејствима „у празно“.

Ако крећу у ваздушну операцију, једина је исправна логика била да мете по приоритету изаберу са списка који је заснован на њиховим обавештајним подацима, а списак је био скоро идентичан са оним које је генерал Јован Милановић доставио у Београд. Другачије поступање борбених формација НАТО обесмислило би све дотадашње обавештајне операције Алијансе које су биле основа планирања. Овако су, на нашу срећу у несрећи, промашили заиста много њих, што значи да је обавештајна операција генерала Милановића максимално искоришћена у пракси.

ДИСЛОЦИРАЊЕ НАТО ЦИЉЕВА

ВОЈСКА  СР Југославије  једном наредбом је могла истовремено да помери, дислоцира и изврши дисперзију свих НАТО циљева на својој територији, и то тако- рећи за једну ноћ, док су њихове обавештајне службе морале да поново истражују сваки циљ понаособ како би утврдиле нову локацију, а то је захтевало доста времена и много обавештајних капацитета.

СУТРА: АФЕРА БИНЕЛ – "СВАКО ЗЛО ИМА И СВОЈЕ ДОБРО"

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
САД И ТЗВ. КОСОВО ХОЋЕ ДА ИМА СОПСТВЕНУ СРЕБРЕНИЦУ! Председница лажне државе у перфидној игри оптужила Београд

САД И ТЗВ. КОСОВО ХОЋЕ ДА ИМА СОПСТВЕНУ СРЕБРЕНИЦУ! Председница лажне државе у перфидној игри оптужила Београд

ПРЕДСЕДНИЦА лажне државе Косово Вљоса Османи, и поред тога што још нису прескочили последњу станицу ка чланству у Савету Европе - гласање на Комитету министара 17. маја најављује да ће породице несталих моћи да туже Србију Европском суду за људска права за повреду права на живот њихових најмилијих.

29. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

ИЗГУБИО САМ 400.000 ЕВРА, ДУЖАН САМ ЈОШ 80.000: Сурова исповест Александра бившег коцкара (ВИДЕО)