ФЕЉТОН - АНАТЕМА ЦРНОГОРСКОГ СЕНАТА НА СВЕ КАДИЋЕ: Књаз Никола, Данилов наследник, свог претходника поредио је са Карађорђем

ПО МИШЉЕЊУ многих историчара пре­ра­на смрт књаза Данила је пре­гре­бла да оства­ри до кра­ја сво­је за­ми­сли, али да је и по оно­ме што је у на­сле­ђе оста­вио сво­ме си­нов­цу Ни­ко­ли, обез­би­је­дио значајно мје­сто у цр­но­гор­ској исто­ри­ји , па стога и као др­жав­никза­слу­жу­је пошто­ва­ње.

Остаци некадашњих кула Кадића на Бовану, Фото Из књиге "Кадићи од Бована до наших дана"

Мање је познато да га је  књаз Ни­ко­ла, као његов наследник, упоредио са Карађорђем,  у јед­ној од сво­јих пр­вих пје­са­ма („Зво­но це­тињ­ског ма­на­стира”), на­ста­лој 1859. го­ди­не.  У сво­јој сту­ди­ји „Дви­је пје­сме Ни­ко­ле I” („Ства­ра­ње”, ав­густ, сеп­тем­бар, окто­бар, 1995.године), у ко­јој ана­ли­зи­ра ову и пје­сму под на­сло­вом „Пиј­мо ви­но”, историчар  Жив­ко М. Ан­дри­ја­ше­вић ка­же да је „књаз Да­ни­ло сло­вио у сви­је­сти Црногораца, та­да и ка­сни­је, као вла­дар не­ви­ђе­не упор­но­сти и ку­ра­жи… Књаз Да­ни­ло, баш као и Карађор­ђе, пред­ста­вљју при­мјер по­жељ­ног по­на­ша­ња у вре­ме­ну не­за­вр­ше­ног на­цинал­ног осло­бо­ђе­ња и ује­ди­ње­ња.

Упра­во због то­га, они су пред­мет пје­сни­ко­вог уважавања и избо­ра…”

То је, мо­же би­ти, нај­кра­ћа, али и нај­пот­пу­ни­ја и нај­тач­ни­ја де­фи­ни­ци­ја уло­ге и зна­ча­ја кња­за Да­ни­ла у цр­но­гор­ској исто­ри­ји по­ло­ви­ном 19. ви­је­ка. Исто­ри­ча­ри су, чи­ни се, до танчи­на ра­сви­је­тли­ли ту уло­гу, ње­го­ву др­жав­нич­ку дје­лат­ност и зна­чај, али је на­лич­је њего­ве вла­да­ви­не, при­ча о ње­му као чо­вје­ку, уло­га и оно што је чи­нио иза ку­ли­са владарске позорни­це, го­то­во уви­јек и у нај­ве­ћој мје­ри, оста­ја­ло ма­ње по­зна­то, на­мјер­но или ненамјер­но пре­ћут­ки­ва­но, кат­кад и чи­ње­нич­но не­тач­но при­ка­зи­ва­но. У том по­гле­ду мно­го ви­ше од оста­лих ни­је учи­нио чак ни акдемик др Бран­ко Па­ви­ће­вић у сво­јој обим­ној и вјероват­но по­нај­бо­љој и нај­све­о­бу­хват­ни­јој књи­зи о Да­ни­лу Првом Пе­тро­ви­ћу Ње­го­шу.

Захваљујући књизи „Зеко Мали“ Буда Симоновића многи Кадићи и они од њихових одива, али и пријатељи братства које је платило, ни криво ни дужно, велику цијену само зато што им је Тодор род, сазнали су цијелу истину. Сазнали су како је Тодор, то оличење великог брата, бранио част сестре коју је надобудни Зеко Мали на силу обљубио и послије је код жива мужа преудао, али и образ и част Кадића братства и племена Бјелопавлића. Почели су да сазнају пуну истину и да се казују као Кадићи, иако је мука натјерала њихове претке да мијењају презиме, а често и крсну славу и вјеру само да би сачували голи живот и потомство. Пут до Бована им је пропртио Будо Симоновић, који је прије многих Кадића прогазио кроз високо шибље и скоро непроходну шикару једног врелог септембарског дана 1995. године, у вријеме Међудневице, кад је ово мјесто пуно љутих отровница, од којих се издвајају посебно опасни тророги поскоци, дошао у сам центар некад великог  и срећног насеља. Одатле је извијестио да се ту могу препознати 84 кућишта некдашњих Кадића домова, међу  њима и оно Тодорово, јер није била покривана, нити горјела у пожару који су Петровићи и њихове удворице запалиле 1860. године на Бовану и учинили да та ватра тиња све до нашег времена.

А о ис­хо­ду и по­сле­ди­ца­ма ове стра­шне ана­те­ме ко­ју је Се­нат цр­но­гор­ски ба­цио на ци­је­ло брат­ство Ка­ди­ћа, по­не­што се мо­же за­кљу­чи­ти и из јед­ног пи­сма ко­је је Ри­сто Дра­ги­ће­вић про­на­шао у лич­ној ар­хи­ви кра­ља Ни­ко­ле и ко­је ци­ти­ра у истом при­ло­гу у XXV књи­зи  „За­пи­са“. Пи­смо је на­ђе­но у фа­сци­кли ар­хи­ве за 1863. го­ди­ну, а пи­сао га је из Ска­дра чо­вјек под псе­у­до­ни­мом „стра­жа­рић“ (Ри­сто Дра­ги­ће­вић је по ру­ко­пи­су утвр­дио да је ри­јеч о тадашњем цр­но­гор­ском кон­зу­лу у Ска­дру, Јо­ва­ну Вац­ли­ку). У пи­сму, по­ред оста­лог,

За­ку­мио је ме­не да му дам не­ка­кви од­го­вор и сам му ре­као: Хај­де та­мо гђе ти цар за­по­ви­једи или хај­де на Це­ти­ње…“

И тек након 140 година полако су Кадићи из свијета почели да се враћају Бовану, на огњишта својих предака. На мјесту погрома, доброчинством Жарка Павловића – Кадића изграђен је споменички комплекс у чијем центру доминира манастир Светог  Димитрија Солунског, са љетњом позорницом, помоћним објектима  и парохијским домом. То је сада женски манастир и метох манастира Острог.

На великом народном окупљању 24. септембра 2022.године на новоизграђеној љетњој позорници на Бовану Кадића, изведен је и посебно уприличен културно-умјетнички програм „Кадићи на огњиштима предака“ након 162 године,који је преносило девет телевизија за подручје Европе, Америке, Канаде и Аустралије. Уз благослов његовог високопреосвештенства господина митрополита црногорско приморског Јоаникија. стихове  о Кадићима су говорили Матија Бећковић и Благоје Баковић.

Бован је  веома интересантно насеље, сво од камена и камених кућа, смјештено на самом рубу питоме Бјелопавлићке равнице,у непопсредној близини некадашњег „царског пута“, који је водио од Скадра, преко Подгорице и Спужа према Никшићу и даље према Мостару и Травнику, који у вријеме османлијске окупације  Балкана бијаше главни центар управе покореним територијама и сједиште султанових изасланика.Сада је то практично почетак новог колског пута од  Даниловграда до манастира Острог.

По неким подацима ово мјесто дуго је било камен међаш  Бјелопавлића, првог од  седморо  црногорских брда и Црне Горе ка граници са турском царевином. Сама чињеница да Бован значи утврду, а на старогрчком језику и тврђаву, каквим са овим именом има неколико у Србији, (у нишком округу Бован  насеље у близини Алексинца са преко 500 становника,  Бован – тврђава, или Јеринин град. Бованско језеро...) то потврђује. Да ли бјелопавлићки  Бован , по тој логици, има неку везу са Јерининим градом у Моракову, које се налази на самом крају Никшићке жупе, нијесмо успјели  да сигурно  утврдимо, али  се зна да је катун Турја, који се налази одмах изнад Моракова био љетње станиште, односно главни катун Кадића из Бована, па и овакве претпоставке могу имати смисла.

Иначе, сама ријеч Бован, по Вуковом рјечнику значи оштар камен (бованица), кога у овом крају има много, па се може закључити  да је управо тако и настало име мјеста. Бован, а не Боан, како се у Бјелопавлићима често у  обичном разговору  погрешно наводи име мјеста.

(Боан се као мјесто налази у близини Шавника  и добио је име  по бувама  којих је било много у воденицама и ступама, које су ваљале сукно на речицама Тушина и  Буковица, које су усјекле испод њега дубок кањон у којем се и налази и манастир Подмалинско, у којем је учињен и последњи договор дробњачких и ускочких првака за смакнуће Смаил-аге Ченгића 1840. године.)

ПОВРАТАК ПОТОМАКА

СА ОГЊИШТА предака у знак поштовања, помирења и братске слоге у Црној Гори, 24. септембра 2022. године, садашњој црногорској власти упућен и захтјев:

- да се поништи и стави ван снаге сентенција Сената црногорског и брдског од 12. фебруара 1861.године;

- да се извршење ове сентенције осам мјесеци прије њеног доношења осуди као геноцид, а не само као злочин над једним братством и бјелопавлићким племеном;

- да се створе законски услови за повратак потомака   убијених, прогнаних и расељених Кадића на огњишта предака.

СУТРА: ЊЕГОШ ПОСВЕЋУЈЕ ПЕСМУ ХРАБРИМ БЈЕЛОПАВЛИЋАМА

Препоручујемо

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - ОСНИВАЊЕ ПРВЕ СРПСКЕ РЕПУБЛИКАНСКЕ СТРАНКЕ: Пред и у току Великог рата припадници Црне руке сумњичени су за републиканизам

27. 10. 2023. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - СРПСКА ОПОЗИЦИЈА ТРАЖИ ФЕДЕРАЛНУ ЈУГОСЛАВИЈУ: Републиканци су боље од радикала схватали сложену националну структуру нове државе

26. 10. 2023. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - НА КРФУ СЕ КРУНИО УГЛЕД ДИНАСТИЈЕ КАРАЂОРЂЕВИЋ: Током три године дугог прогонства српска држава је пролазила кроз разне кризе

25. 10. 2023. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације