ФЕЉТОН - ВАШИНГТОН УЗИМА КАРТЕ У СВОЈЕ РУКЕ: План Вашингтона је предвиђао хрватско-муслиманску федерацију унутар Босне и Херцеговине

Мишел Колон

19. 05. 2023. у 18:00

ПОЧЕТКОМ јануара 1994, Француска пре­длаже план Алена Жи­пеа, свог министра спољних послова: с једне стране, војни притисак на Србе да се повуку далеко од муслиманских гра­дова које држе под опсадом; с друге стране, политички притисак како би муслима­ни прихватили један план о подели близак плану Овена и Столтенберга.

ФЕЉТОН - ВАШИНГТОН УЗИМА КАРТЕ У СВОЈЕ РУКЕ: План Вашингтона је предвиђао хрватско-муслиманску федерацију унутар Босне и Херцеговине

Генерал Мајкл Роуз, Фото Документација "Новости"

Вашингтон пр­во одбија. Потом, у фебруару, прикључује се ултиматуму Европске уније и НАТО, пре­тећи Србима бомбардовањем ако се не повуку на двадесет километара од Сарајева.

Али брзо се опажа да тај француско-амерички спора­зум у ствари прикрива једно паралелно деловање Вашинг­тона, веома далеко од заузи­мања Париза. Сједињене Др­жаве су подстакле преговоре између Хрвата и муслимана и обавезале их да се удруже. Споразум је потписан у Стејт департменту Сједињених Др­жава. Објављена је фотогра­фија за успомену која показује заједно Туђмана, Изетбегови­ћа и амбасадора Сједињених Држава Галбрајта. Мастило једва да се осушило, а хрват­ске трупе започињу на западу Босне напад против Срба. То треба да ослаби притисак на Изетбеговићеве трупе, у ло­шем положају у Бихаћу.

План Сједињених Држава предвиђа хрватско-муслиман­ску федерацију унутар Босне, која је и сама у федерацији са Хрватском. „Због тога, пише већ спомињани Ла Горс, из­мењена је ситуација на шахов­ској табли југословенске кризе. Хрватско-муслиманска коали­ција која је, тражећи одвајање Босне и Херцеговине, изазвала српску реакцију и створила пр­ву фазу сукоба, била је оства­рена. Окончала је неупадљиву спрегу Срба и Хрвата против муслимана у средишњем делу Босне и Херцеговине.“

То је стварно преокрет у ра­ту. Вашингтон је успео да пре­узме у руке одлучујуће карте у Сарајеву, али и у Загребу. Немачки утицај слаби. Аме­рички коментатори у томе не греше и скачу од весеља. Тако Вилијам Пфаф истиче европ­ски неуспех и тријумф Сједи­њених Држава: „Клинтон нај­зад постиже значајан успех. Безначајне преговоре Овен- -Столтенберг уништиле су америчке дипломате како би нагласиле европско неједин­ство о југословенском питању и показале неуспех програма уједначавања на политичком и на сигурносном плану. До­казано је да је по том питању, без Сједињених Држава, Евро­па практично немоћна. Нај­важнија лекција од прошлог месеца јесте показивање да је Запад немоћан да делује без Сједињених Држава.“

Још један амерички успех: нови план за поделу, који цепка територије намењене Србима, одбацује српски пар­ламент Босне, али га прихва­та Милошевић. Све је јасније да су српске снаге подељене и да су Сједињене Државе успе­ле да наведу Милошевића да пристане. Вашингтон може да пређе на следећу фазу.

НЕМАЧКИ руководиоци, добро обавештени у Загребу и у Сарајеву, осећају да ства­ри иду ка преокрету. Љутит, велики дневни лист под за­штитом власти "Франкфуртер алгемајне", критикује фран­цуско-амерички пројекат: „Ултиматум покушава једино да добије споразум са Србима. Сарајево би било принуђено да подели на три дела Босну од којих би у најбољем случају једна трећина припала мусли­манима. На тај начин, западне силе у договору са Русијом, осигурале би себи део плена у Босни и Херцеговини, одно­сно највећи део земље.“

„Њихов део плена“! Тај ци­нични језик - немачка штампа је често брутално искрена - го­вори шта је стварно у игри у главама тих великих буржоа­ских империјалиста...

Исти дневни лист истиче како Немци имају потпуно други циљ: да коначно сло­ме Србију, да је лише сваког утицаја на Балкану и чак да је разоре. Уосталом, он и указу­је на то које проблеме нацио­налности треба погоршати ако се жели изазвати тај распад: „Ако Србија успе да оствари своје ратне циљеве у Босни и Херцеговини, могла би да се лиши сваке уздржаности у по­ступању према националним мањинама у њеној сопственој држави. Албанцима са Косова не би преостао други избор до да се покоре српској самово­љи. А било би још горе мусли­манима из Санџака у Србији и у Црној Гори, јер се ради о још мањим мањинама. Мађарска ће покушати да избегне најго­ре за Мађаре из Војводине.“

Тако, немачка буржоазија, која наоружава Турску како би уништила курдску мањи­ну и која, на својој сопственој територији, ускраћује основна грађанска и политичка пра­ва милионима емиграната, та немачка буржоазија одједном се показује пуна бриге за неке националне мањине. Оне чи­ја би доминација могла бити корисна за њене интересе као велике силе.

АМЕРИЧКА тактика под­разумева потребу да се рат продужи... „Данас, једино муслимани стварно желе да продуже рат“, тврди у мају ’94. један члан генералштаба генерала Роуза, команданта Унпрофора у Босни. „Нико се неће усудити да то отворено каже а међутим, то је неизбе­жно војно логично. Бела кућа тврдила је да жели да донесе брзи мир у регион, а успела је једино да поново подстакне разбуктавање ратног пожара.“

Потпуно тачно. Вашингтон добро зна шта ради. Заиста, да би се нови савез показао исплативим, да Сједињене Др­жаве истисну немачки утицај у Загребу и у Сарајеву, треба да постану војно неопходне, да помогну хрватским и му­слиманским снагама да одне­су војне победе над Србима.

Само, Изетбеговићева влада је у том тренутку исувише сла­ба да сама добије рат. Шта учи­нити? Ни Конгрес, ни америч­ки официри не желе да пошаљу америчке трупе у Босну. С дру­ге стране, послати отворено оружје једној зараћеној страни било би кршење забране о сла­њу оружја коју је прогласила ОУН. Решење: САД ће тајно по­магати ту владу да развије своје снаге, да их створи, да побољша њихово наоружање.

Почетком ’94, француске обавештајне службе утврђују да САД тајно испоручују оруж­је Изетбеговићевом режиму преко Турске. Постоје и други канали. Половином маја ’94, ревија „Стратеџик полиси“ ја­вља да је 400 иранских припад­ника паравојске стигло у Босну са знатном количином оружја и муниције. Ревија тврди да је ЦИА сасвим обавештена о то­ме. Јављено је такође у јесен о авганистанским муџахедини­ма, који су се искрцали са ла­жним документима у Плочама на хрватској обали и у пратњи америчких специјалних снага.

КАКВА је тајна мисија тих америчких снага? Да успо­ставе, објашњава иста ревија, мрежу командовања, надгле­дања, комуникација и оба­вештавања. Како би коорди­нирале и помагале офанзиве босанских Хрвата, босанских муслимана и деловање муџа­хедина.

Према писању дописника "Гардијана" у Бечу, амерички руководиоци признају да су хрватски и бошњачки офици­ри обучавани у САД. Та поли­тика, додаје британски лист, раздваја државе НАТО. У ис­том тренутку, његов колега из "Јуропијана" наводи један вој­ни извор на високом положају: „Американци су у ствари ушли у рат, они уче босанске мусли­мане како да победе Србе“. Лист додаје да су путеви у цен­тралној Босни, између Високог и Какња, претворени у слетне писте. „Америчка помоћ би­ла је пресудна у скорашњим успесима бошњачке војске.“ Америчка штампа не помиње ниједну од тих репортажа. Ме­ђутим, оне су засноване на за­падним изворима, првенстве­но онима од Унпрофор.

ОБУЧАВАЊЕ МУСЛИМАНА

ПОЛОВИНОМ новембра, до­писник британског „Индипен­дента“, Роберт Блок, пише да Сједињене Државе непосредно помажу муслиманске снаге у око­лини Бихаћа, пружајући им обуку и обавештења. Нарочито вазду­шне снимке који показују где се налазе српске трупе у Босни.

СУТРА: "ПЛАВИ ШЛЕМОВИ" СМЕТАЈУ ХРВАТСКИМ ПЛАНОВИМА

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

ПРОЛАЗНИЦИ БИЛИ ИЗНЕНАЂЕНИ: Ђоковић након Вимблдона ухваћен у шетњи са лепом Рускињом (ВИДЕО)