ФЕЉТОН - ВЕК ЛЕПОТЕ ЛЕТЕЊА ЧУБУРСКИХ ГОЛУБОВА: Средњовековни свештеници су за голубове који високо лете сматрали да доносе божје поруке

Гордана Сарић

13. 05. 2023. у 18:00

ГОЛУБАРСТВО је било још један знак распознавања, нарочито кад су Чубурци у питању.

ФЕЉТОН - ВЕК ЛЕПОТЕ ЛЕТЕЊА  ЧУБУРСКИХ ГОЛУБОВА: Средњовековни свештеници су за голубове који високо лете сматрали да доносе божје поруке

Високолетачи у голубарника на не једном чубурском крову, Фото Из књиге „Некадашња Чубура београдски Монпарнас“

Љубав према голубовима, најчешће се наслеђивала, а на Чубури она датира још од формирања ,,Првог београдског голубарског друштва“, које је основано 30.10. 1910.године.

Ово удружење имало је и своје просторије у на почетку Чубурскеј улице у броју 3/5, тик поред истоимене кафане. Била је то једна дрвена барака, зелено обојена, која је својим изгледом неодољиво и подсећала на један велики голубарник. После својих  састанка, голубари би се селили у суседну кафану и тамо настављали свој допунски ,,рад“ уз ракију и мезе. Овај хоби ће временом  попримити  озбиљне,  чак научне размере. А то потврђују и бројне књиге које су Чубурци написали и објавили о овој својој пасији. Споменућемо неке, као што је то „Историја српског високолетача”, од Јована Мартиновића Мартина, затим ,,Порекло српског голуба“, „Историјат и развој српског голубарства“, ,,Свет голубарства“ од Педрага Миливојевића, ,,Голубови српски високолетачи“, ,,Савремено спортско голубарство“, од Душана Којунђића. Круна ове „голубарске“ библиотеке била је монографија, ,,Лепота летења, век београдског голубара“. Иницијатор овог издања, о историји голубарства,  је чувени кошаркашки тренер  Душан Дуда Ивковић, који је поред светских и европских трофеја, а које је освајао са клубовима и репрезентацијом, био „шампион“ и у  узгајања голубова!

ЗАНИМЉИВО  је овде истаћи почетке голубарења, када су средњовековни свештеници почели да селектирају високолетаче. Они су у своје храмове примали само оне голубове који би достизали највишу висину, сматрајући да они доносе божје поруке. У свету данас постоји 250 врста голубова, од који су 50 летачи, а 200 су украсни. И данас је остало неразјашњено како голоб летач, превезен стотинак километара аутомобилом, у повратку препозна кров куће његовог власника.

Голубовима се трговало на Каленић пијаци и то углавном недељом. Из кавеза, или из руку продаваца, могли су се купити, уникатни примерци, нарочито гајених, повратних голубова.

Ово „лудовање“  за голубовима једно време је преплавило Чубуру. На сваком кораку  могао је да се види неки голубарник. Постављни су по двориштима, терасама и  или по крововима кућа.

Имати задовољство малог, док је у срцу оно велико и право, била је тајна тада сиромашне, али једноставне, срећне и Богомодане Чубуре!

НАДИМЦИ на Чубури, ваљда као и у васцелој Србији, су се стицали још у детињству. Њихов акценат био је у склопу, незаборавних другарства, која су пратиле увек разне згоде и занимљиве смицалице са циљем, да се сви насмеју, макар то било и на рачун нечијег незнања.  Нарочито у предратном периоду, када су се, из разноразних разлога, дешавала  закаснели поласци  у школу, знања код свих вршњака нису била иста. А основа свих шала у то доба било је ако неко не зна неки опште познати појам или погрешно изговри неко неки назив или име популарнеличности.  Тако су настајали надимци који су остајали некад и за читав живот.

Један надимак је добијен, рецимо, после прве организоване школске посете београдском Зоолошком врту, 1936 год., када је он и отворен. Након ове посете, дечаци нижих разреда имали су своја разноразна духовита препричавања о ономе што су видели и доживели. Дуго се препричавало, како је син чубурског бакалина, пореклом Македонаца и закаснелог школарац, старијег узраста, реагвао када је видео слона, за кога, несретник, није ни чуо да постоји. Немо је гледао у огромну животињу а онда прозборио: ,,от нос дугачко, а на крај са две рупе“. И  тако је настао најдужи надимак у историји Чубуре, а вероватно и Београда.

ОНИ који би се бунили због надимака пролазили би још горе, јер су им онда додавани и нови, који би се за казну исписивали и по зидовима кућа и тараба. Тако је један дебељко, којег су сви звали „Теглица масти“, добијао због свог бунта стално нове и нове надимке, најчешће по храни коју је јео, ,,чварак“, ,,сланиница“ итд... Остала је забележена прича о једном малдићу који се стално љутио због свог надимка, скакао је  и јурио да туче оне који су  га задиркивали. Иначе га је био глас да је најбржи у целом крају. Његов надимак је био  „Скакавац“ .  Једном су се двојица дванаестогодишњака, опкладили са својом екипом другова, да их „Скакавац“ колико год био брз и снажан неће успети да их ухватити . На њихово почетно задиркивање ,,Скакавац“ је очекивано појурио, а затим је уследила интензивна јурњава која је потрајал два добра километра. Један од ове двојице дечака је у неком моменту посустао, али га је процена оног другог, који је био већ и добро утренирани млади, а касније и професионални фудбалер, натерала да издржи, јер је оценио да и „Скакавцу“ понестаје снаге. Тако је и било, а дечаци су тиме добили опкладу, верујући у своје тркачке потенцијале. Овај успех их је прославио међу друговима, а ,,Скакавац“ је тада и скинут са трона непобедивог тркача. Потом је и изгубио надимак ,,Скакавац“, пошто за њих није више имао исти статус, већ је онда за њега уследио и нови надимак.

Нико нијепоштеђен

НАДИМЦИ су умели да буду груби, а врло често су дељени и због некаквих  физичких  мана. Пошто нико од оваквих прозивки није био поштеђен, све се донекле и толерисало. Пера, звани Глобус, добио је надимак због облика главе, а Миле Николић, звани Шујгона, је надимак добио због говорне мане, пошто никако није успевао да изговори име фудбалера БСК Шургоње, који се налазио на сличицама са фолије чоколаде. Уз те сличице су одрасле генерације дечака и девојчица, играјући игру „пар-непар“.

Крај

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ЈЕЗИВА СУДБИНА СРБИНА КОЈИ ЈЕ ПОГИНУО У АМЕРИЦИ: Последњи Гојков лет пред полагање за лиценцу завршио се трагично

ЈЕЗИВА СУДБИНА СРБИНА КОЈИ ЈЕ ПОГИНУО У АМЕРИЦИ: Последњи Гојков лет пред полагање за лиценцу завршио се трагично

ГОЈКО Дамјанић (58), који је трагично изгубио живот у авионској несрећи у округу Палм Бич, био је омиљен међу Србима који су живели на Флориди, а ова трагедија дубоко је потресла и шокирала све наше сународнике који живе преко океана.

12. 07. 2024. у 14:32

Коментари (0)

БОЉИ ЈЕ ОД ЂОКОВИЋА, НАДАЛА И ФЕДЕРЕРА Медведев запрепастио све(т), ево ко је за њега испред велике тројке