ФЕЉТОН - ИГРА ОКО УЛОГЕ МАСОНА У ПРИПРЕМИ АТЕНТАТА: У току судске расправе довођен је и саслушаван један по један окривљени

У ТОКУ судске расправе довођен је и саслушаван један по један окривљени. Сви су се држали мирно и прибрано.

Недељко Чабриновић и Гаврило Принцип, Фото из књиге Васе Чубриловића "Сећања"

Долазило је и до комичних сцена. На пример, суд се хтео уверити да ли је стари Митар Керовић, у чију је кућу довео мој брат Вељко Принципа и Грабежа, да преноће и да им се помогне да пренесу оружје преко Тузле у Сарајево, био пијан, кад је по том послу слао свога сина Неђу Керовића. Зато га је претседник суда питао, да ли је то јутро, кад је слао сина са колима да превезе Принципа и Грабежа, пио. Стари Митар у то доба је имао преко 60 година, седу косу и седе бркове. У његовој задрузи поред њега и жене живели су и тројица синова са својим породицама. Имали су преко 3.000 стабала шљиве и главни им је производ био сува шљива и ракија. У кући је ракије било увек, али се пила умерено, домаћински и то из пљоске, чутуре. Зато је одговорио – зачуђен питањем, да не зна колико је попио. На претседниково нестрпљиво питање, како да не зна колико је попио, одговорио [је]: „Ми пијемо из пљоске, нагнемо, па попијемо толико, колико нам то душа хоће”. На то [се] насмејао и суд и адвокати и оптужени.

Јаков Миловић, сељак из једног села поред Дрине, допратио је Принципа и Грабежа до мога брата Вељка у Прибоју. На суду се правио шерет–будала, али је још био крвавих хаљина од жандармских кундака, што их је добио, кад је затваран. Међутим у некој расправи са Вељком за неку ствар, кад се догодила, он се окренуо Вељку, заборавио где је, па му добацио: „Ма учо, то је било о швапском Божићу”. Речи „швапски Божић”, тако је гадљиво изговорио, да је то цела судница осетила и праснула у смех. Он се тргао, и окренуо збуњен претседнику суда.

БИЛО је и инцидената са адвокатима и судијама. На пример на велико чуђење и запрепашћење судија, кад су читани искази неких аустриских обавештајаца, као доказ против аустриских активности у Србији, за већину су рекли или Принцип, или Грабеж или Чабриновић да их знају и да су то обични шпијуни. Подробно су их описивали и говорили у које кафане су залазили у Београду и с ким су се састајали.

За нас је опет било велико изненађење, а и за судије и присутне аустриске службенике не само изненађење, него и запрепашћење, читање поверљивих извештаја са границе дивизиској команди у Ваљеву о повереницима у Босни. Капетан Првановић, шеф обавештајне војне службе у Лозници место да уништи или собом понесе поверљиву архиву, он ју је оставио приликом повлачења код једне жене. Чим су у августу 1914. Аустријанци за време битке на Церу заузели Лозницу открили су где се та архива налази, узели је и пренели у Сарајево. Међу осталим доказима о противаустриским деловањима српским читани су и документи из те архиве на нашој расправи. Било је и комичних података. Тако [је], колико се сећам за Дакића, општинског деловођу у Зворнику, стојало: 1908, за време анексије заврбовала га је аустриска обавештајна служба. По њиховом налогу прешао је у Србију, али се одмах пријавио, саопштио је чим је задужен и изјавио да је спреман да врши обавештајну службу за српску војску. Примљен је са примедбом да ће је тим боље и лакше вршити, што је у исто време и аустриски обавештајац. Ово је попраћено од стране судија и њиховог особља са љутитим мрмљањем, а од наше стране са смехом. Исто тако попраћена [је] карактеристика српског обавештајца једног трговца из Сребренице, да је тим погоднији за тај посао јер је аустриски војни добављач, па увек зна колико аустриске војске има у Сребреници и околини.

ЧИТАНЕ су и забелешке у нотесу мајора Косте Тодоровића, погинулог на челу једног одреда у источној Босни. Свима нам је било жао кад смо чули да је погинуо. Ови од Аустријанаца заплењени документи, први пут читани на нашем суђењу, послужиће као основ за велики процес против чланова Народне одбране у Босни и Херцеговини. Одржаће се тек 1917. године. Било је инцидената, кад су читани и други материјали, који су требали да докажу оправданост рата, кога је Аустро-Угарска монархија почела поводом атентата у Сарајеву. Тако на пример, кад су читане неке брошуре национално-револуционарне, које су одражавале гледишта хрватске напредне југосл[овенске] национ[алне] омладине, на питање претседника суда да ли се с тим слажемо, одговарали смо да се слажемо. Кад је мене питао рекао сам: „То је прави Хрват, који тако мисли”. Адвокат Перишић из Сарајева добацио ми је: „Хвала на таквом мњењу!!!”. Кад је дошао до Принципа претседник суда је махнуо руком и рекао: „Принципа није потребно ни питати”. Гавро је на то скочио, замахнуо десном руком и секући погледом претседника добацио муклим али тврдим гласом: „Кад бих могао ја бих Аустрију једним ударцем смрвио”. Речи и начин како су изговорене запањиле су суд. Претседник, место да Принципа опомене, само је добацио резигнирано климајући главом: „Знам то, знам”.

ЗАНИМЉИВА  је била игра око улоге масона у спремању атентата у Сарајеву. О томе се доста писало и озбиљно и неозбиљно. У ствари, ствар је покренуо Чабриновићев адвокат Премужић. Он је наговорио да даде изјаву у том смислу. Чабриновић нас је о том обавестио. О том су већ писали Иво Крањчевић и Цветко Поповић. И ја сам питао Неђу, откуд то питање да се покрене. Смејао се и одговорио ми, да је то од његовог адвоката Премужића. Пристао је да се траг истраге окрене у правцу који води даље од Србије.

Остало нас се није тицало. Доцније се утврдило да је иницијатор за замешатељску работу био патер Пунтигам, језуита и поверљива личност Фрање Фердинанда. Још једном у историји борбе католичке цркве против слободног зидарства у Европи језуити су покушали да натоваре својим вековним противницима још неки „нови грех”. Није успело, али се о том писало и сигурно са проповедаоница католичке цркве још више проповедало.

Војна пратња до суда и натраг

КАД су нас војне патроле спроводиле из затвора на суђење и натраг, ишли смо кроз касарнско двориште везани. Около су стојале групе војника, више не тако младих резервиста, стојале и мирно нас посматрале. Није било добацивања нити икаквих повика. Видело се да је то све миран, домаћински свет, кога је рат отргао од његових послова и његових породица. И наша војна пратња, што нас је доводила и одводила са суђења били су та врста људи. Старији, озбиљни, већина пореклом Хрвати радници, што су пре рата радили у рудницима и фабрикама Немачке. Зато су знали немачки. Према нама су се понашали уздржано али не непријатељски, са једва приметним знаковима радозналости.

СУТРА: АДВОКАТИ ИЗ ГЛУВОГ ДОБА КАЛАЈЕВЕ ВЛАДЕ

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - СВИ ПРИЗНАЛИ АТЕНТАТ, НИКО СЕ НИЈЕ ПОКАЈАО : У дворишту затвора обешена су тројица сељака из села Миљевине код Фоче

10. 02. 2023. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ДОПИСИВАЊЕ ПРЕКО ПРЕКО ВОЈНИЧКИХ ПОРЦИЈА ЗА ЈЕЛО: Слали смо поруке један другоме, писали утиске, а неки и песме

09. 02. 2023. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ПОЧЕТАК ТАМНОВАЊА И ОКИВАЊЕ БУКАГИЈАМА: Затворски чувари су ми показали како да идем са оковима на ногама

08. 02. 2023. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ОБИЈАЊЕ И ПЉАЧКА СРПСКИХ ЗАНАТСКИХ И ТРГОВАЧКИХ РАДЊИ: У Сарајеву, у последње време, био сам уплетен у разне ђачке немире

07. 02. 2023. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације