ФЕЉТОН - РАТ ПОСЛЕ РАТА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

СА капитулацијом Италије (1943), позиција Косова и Метохије се из темеља променила. Протерано је било више десетина хиљада Срба, значајно је измењен национални састав, али су Албанци остали без чувара и заштитника. Појавио се и партизански покрет са новом визијом новог поретка, али и новим приступом разграничењу, што је био горући проблем и покретач етничких сукоба до истребљења.

Фото Википедија

У исто време уследила је и акција из Албаније која се поново налазила у потпуном расулу.

Комунисти су први попустили. Упутили су Фадиља да преговара са Шабаном да склопе пакт. Почетком 1945. године, кад је била очигледна победа комуниста и ослобођење Југославије, њему је било понуђено да се са својим јединицама придружи партизанима и да заједно буду победници на КиМ. За место помирења и загрљаја одређено било је Подујево. Ту је Шабану предочено да са своје четири хиљаде ратника крене пут Београда, на Сремски фронт. То га је шокирало - уместо ка Београду, Шабан је кренуо да ослободи Приштину...

Дошло је до жестоког окршаја. Један од Шабанових је успео да се приближи Миладину Поповићу, партијском секретару и најагилнијем комунисти у ратним годинама, и да га убије. Шабан је имао велике губитке, али је успео да сачува језгро. Кад се поново докопао чврстог тла, увећао је снаге на десет хиљада бораца.

На КиМ је отворен фронт - рат после рата. Велика забринутост у врховима нове власти је била разумљива. И? Врховни командант, маршал Тито, 8. фебруара 1945. године, доноси одлуку: На КиМ се уводи војна управа! За војног заповедника постављен је пуковник Саво Дрљевић, а за војног комесара још један Црногорац, Ђуро Меденица.

Уследиле су жестоке борбе. Балисти су сада заменили партизане, запосели су њихове шуме, а ови су нападали. Жртве се нису бројале, а у чишћењу терена настрадао је и Шабан Полужа. Кад су остали без главе, балисти су се расули. Те групе дуго су опстајале и уливале страх. Појединци, уз помоћ верних јатака, опстајали су све до 1952. године. Преживели су стигли и пред суд.

Док је војска разгонила балисте, власт се у равницама консолидовала. Уследио је и завршни чин: "Обласна народна скупштина Косова и Метохије једнодушно изјављује да становништво ове Области, исто као и сви народи Југославије, није никад признавало раскомадавање своје Области, извршено од окупатора, нити раскомадање Југославије, те даје израза жељи целокупног становништва Области, да ова буде прикључена федералној Србији, као њен саставни део. Народ ове Области уверен је да ће у Народној влади Србије наћи пуну заштиту, те да ће од народне власти целе Југославије бити свесрдно помогнут у свом политичком, националном, економском и културном подизању, а представници Области у Народној скупштини Србије и у АВНОЈ-у допринеће свим својим силама изградњи демократске Србије и Демократске федеративне Југославије.".

Ову одлуку, донесену 10. јула 1945. године у Призрену, потписали су Павле Јовићевић и Мехмед Хоџа. Био је то завршни текст Резолуције Обласне народне скупштине Косова и Метохије којом је обавештено Председништво АВНОЈ-а.

Колико је Резолуција одсликавала "једнодушност" у народу, како су је исказали учесници Обласне скупштине? Док су учесници у Призрену и део народа заиста славили, дотле су незадовољници узвраћали рафалима, оружјем којим су бранили једну другу резолуцију, ону, ратну, да ова област припада Албанији.

Идеје светског комунистичког покрета су сигурно за организоване појединце имале утицаја, али је пресудно било једно обећање дато народу крајем 1943. године у виду једне друге резолуције. О чему се радило?

Предводници устаничког отпора састали су се на тлу Албаније и усвојили Бујанску резолуцију. Била је то и прва реакција на одлуке АВНОЈ-а донете у Јајцу 29. новембра 1943. године које су се односиле на територијалну целовитост Југославије. Учесници су за свој устанички циљ прогласили да се, после свега, пружи могућност да се народ сам изјасни у којој држави жели да живи - Југославији или Албанији. А знало се, с обзиром на бројност и расположење, да би ова покрајина прешла из Југославије у Албанију. Бујанску резолуцију су састављали и за њу гласали и српски комунисти, који су били главни у борби против окупатора и квислинга. Овим обећањем они су сигурно придобили одређени број Шиптара, Арнаута, односно, данашњих Албанаца. Да ли су свесно ишли на обману? Сигурно је да нису.

Они, у ратним околностима (а нису стигли у Јајце) нису схватили дух АВНОЈ-а, правни и политички темељ Југославије. Више су били под утицајем граничних комбинаторика, које су колале по партијским кружоцима и које су стизале из Москве тј. Коминтерне. А тамо се причало, без ваљаних доказа, да мора доћи до ревизије југословенско-албанске границе. У тој причи, спекулисало се, био је и један од водећих српских комуниста из ратних година Благоје Нешковић. Нешковић је заступао идеју да се на Космету формирају два или три среза, због сарадње Шиптара са окупатором.

У оптицају је била и једна опсежна анализа о питању граница са суседима, па и са Албанијом. Анализу из Москве, лично маршалу Титу, доставили су Вељко Влаховић и Божидар Масларић.

Кад је била у питању граница са Албанијом, ова двојица високих партијских активиста помињу и грехове Краљевине Југославије које је починила на граници са Албанијом, и кад је извршила колонизацију у граничном појасу и тако постигла "повећање процента" српског становништва дуж југословенско-албанске границе. А, ево и предлога како отклонити тај "грех":"...Може се догодити да ће федеративна Југославија, у случају да се формира демократска албанска држава, морати да поради на исправљању границе у корист Албаније и уступању рејона у којима живи компактно албанско становништво. У замену, Албанија може да уступи Југославији град Скадар, који је 1912. године, била заузела црногорска војска у рату са Турском, а који су у средњем веку изградили кнезови из династије Немањића...". Лако је уочити да ова гранична студија није била производ двојице потписаних, већ да је била срочена и обрађена у организацијама у којима су они били ангажовани у Москви.

Препоручујемо

Друштво

0 1

ВЛАДИКА ХЕРУВИМ: Обновом храмова чува се идентитет, култура и вера

28. 12. 2025. у 14:04

Друштво

0 1

ОБЈАВЉЕНИ НАЈНОВИЈИ ПОДАЦИ: До сада пристигло 451.404 пријава за легализацију

28. 12. 2025. у 12:51

Друштво

0 0

УКЛОЊЕНА БОМБА ИЗ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА: Ево како је је изгледало њено премештање из Београда на води (ФОТО/ВИДЕО)

28. 12. 2025. у 12:27

Друштво

0 0

РХМЗ ИЗДАО УПОЗОРЕЊЕ: Олујни ветар у већем делу Србије - Ево какво ће време бити за новогодишњу ноћ

28. 12. 2025. у 10:10

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације