ФЕЉТОН - СОВЈЕТИ СЕ ПЛАШЕ СЛОБОДНИХ ЗИДАРА: Југословенска политичка полиција озбиљно се бавила масонима

Слободан Кљакић

27. 08. 2022. у 18:00

О ИВИ Андрићу као припаднику масонског братства први је 1984. писао Зоран Д. Ненезић, износећи доцније у својим књигама и многа нова сазнања: "Познат је, тако, случај Иве Андрића и Густава Крклеца, који су били избачени из ложе 1926. због личне Андрићеве афере са Крклецовом супругом. Сличан случај се догодио и краљевским намесницима, Иви Перовићу и Раденку Станковићу. (Међутим, они су потом и враћени, па су те епизоде постале део њихове масонске прошлости)."

ФЕЉТОН - СОВЈЕТИ СЕ ПЛАШЕ СЛОБОДНИХ ЗИДАРА: Југословенска политичка полиција озбиљно се бавила масонима

Густав Крклец

Када је примљен у редове слободних зидара 1925. године, Андрић је већ увелико био ангажован на дипломатским пословима, чије су га нити водиле и у кругове есеровског, "левог" крила руске белоемигрантске заједнице у Југославији. Одмах по доласку у Београд 1924, свој неприкосновени ауторитет у заступању интереса ове групације есера успоставили су Владимир Лебедев и Фјодор Махин, преко организације "Земгор", на чијем су челу били, али и преко Министарства спољних послова Краљевине СХС. Према једном тајном елаборату Удбе, Лебедев је министарству "користио у обавештајној служби, пошто је успео да убеди надлежне факторе да су есери ти који имају најбоље везе у СССР и следствено и најтачније информације о тамошњим приликама".

ВЕЋ ОД лета 1925. године Лебедев и Махин су "редовно и доста често подносили министарству извештаје о приликама у Совјетском Савезу у виду писмених елебората о индустрији, законодавству, судству, саобраћају итд..., а поједине написе из совјетске штампе пропраћали својим објашњењима. Ови су извештаји подношени непосредно министру спољних послова, док су на том положају били Нинчић и Маринковић, а касније су то чинили преко вишег дипломатског чиновника Станоја Павлиновића, који је радио по питањима у вези са Совјетским Савезом".

"Својом умешношћу и коришћењем разних његових утицаја Лебедев је успео да у круговима високих функционера југословенског министарства спољних послова створи себи пријатељске везе, међу којима су најважније биле са Станојем Пеливановићем, Божидаром Пурићем, Ивом Андрићем и Константином Фотићем", наводи се у поверљивом елаборату Удбе. У том документу је на листи "пријатеља белоемиграције", на двадесет шестом месту, наведено име Иве Андрића, који је "био у пријатељским везама са Владимиром Лебедевим".

ПОМИЊЕМО Лебедева и Фјорода Махина пошто су обојица били слободни зидари. Као "леви" есери стигли су из Прага у Београд баш захваљујући масонским везама између Томаша Масарика и краља Александра Карађорђевића. Али не само то: и Лебедев и Махин су своја знања, умећа и вештине ставили на располагање совјетским тајним службама, чији су се припадници снажно инфилтрирали у руску белогардејску заједницу у Краљевини Југославији.

Током рата, као совјетски обавештајац од формата, Фјодор Махин је до 1943. био и међу четницима Драже Михаиловића и међу Титовим партизанима. Већ у годинама, крај рата је дочекао као генерал-лајтнант Југословенске армије.

У трагању за обавештењима о српским и југословенским масонима, совјетски војни аташе у Београду, генерал Александар Самохин, очигледно се 1941. није ослањао само на обавештења која му је пружао Милош Миша Брашић.

БИЛО како било, у тексту о масонима, писаном на Голом отоку, а свакако на захтев који је несумњиво стигао с врха пирамиде Удбе, Милош Миша Брашић наводи да му је 1946. или 1947. секретар совјетске амбасаде Григоријев показао "овећи спис на руском језику, рађен на шапирографу, и нагласио да је то строго поврљив документ из Москве". "Преклопио је прву страницу свакако да не бих ја видео заглавље, печат и број, као и последњу страницу списа када сам га у појединим деловима читао, пошто ми је скренуо пажњу да читам само оне пасусе који су са стране маркирани оловком. Очевидно је да се радило о неком информативно-директивном распису НКВД".

У наставку овог есеја Милош Брашић наводи низ других занимљивости и пише следеће:

"Разговарао сам још са Георгијевом о тим наводима, за које ми је он тврдио да су проверени и аутентични, па ми је, најзад, дао налог да се подробније интересујем за рад масона у Југославији. Али у то време масони нису били обновили свој рад и сем личног међусобног додира у њиховим редовима није се запажала никаква активност. Једино прилично масона било је окупљено само на гробљу приликом погреба др. Војислава Кујунџића, претседника и оснивача друштва 'Огањ', које је требало да сагради први крематоријум у Београду."

"ИЗ ПРОЧИТАНИХ фрагменaта у овом информативно-директивном распису совјетске обавештајне службе и разговора с Григоријевом јасно излази да Руси - закључује Милош Брашић - знатно више него Ватикан, у масонима виде опасност за своју хегемонију и, нарочито, за своје сопствене империјалистичке циљеве, мада се хладне, одмерене и углавном културне методе масона не могу ни приближно упоредити са огавном џингискановштином совјетске бирократске касте, са њеном бестијалном експлоатацијом човека, са њеним уништавањем сваке људске слободе и са срозавањем људског бића на најнижи ропски степен од стране властодржаца у Кремљу."

Милош Брашић је последње наведене редове написао, по свему судећи, као неку врсту потврде да је "ревидирао" у односу на политику Стаљина и Москве, како се у оно време захтевало од заточеника на Голом отоку.

По свему судећи, управо је његово сведочење допринело да у оквиру свемоћне политичке полиције Удбе доцније буде формиран посебан реферат о српским и југословенским слободним зидарима, укључујући и историју масонске организације у свету. О томе сведочи и један јавности непознат, опширан документ, систематизован у чак шеснаест поглавља, који су написали аналитичари Удбе у јесен 1957. године. У сваком случају, историја српских масона од 1945. до данас једнако је интригантна, често врло узбудљива, као и у периоду о коме је било речи у овом фељтону.

ПОУЗДАНИ ОБАВЕШТАЈАЦ

ПО СВЕМУ судећи, Милош Брашић, док је радио "на специјалним пословима у Озни Србије, све до одласка совјетских стручњака из земље", најнепосредније је сарађивао управо с тим совјетским стручњацима, али је до данас остало отворено питање када су кључни људи Озне потом Удбе, Александар Ранковић и Слободан Пенезић Крцун, сазнали да је Брашић од 1932. поуздани обавештајац совјетске службе - НКВД.

Крај

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
САД И ТЗВ. КОСОВО ХОЋЕ ДА ИМА СОПСТВЕНУ СРЕБРЕНИЦУ! Председница лажне државе у перфидној игри оптужила Београд

САД И ТЗВ. КОСОВО ХОЋЕ ДА ИМА СОПСТВЕНУ СРЕБРЕНИЦУ! Председница лажне државе у перфидној игри оптужила Београд

ПРЕДСЕДНИЦА лажне државе Косово Вљоса Османи, и поред тога што још нису прескочили последњу станицу ка чланству у Савету Европе - гласање на Комитету министара 17. маја најављује да ће породице несталих моћи да туже Србију Европском суду за људска права за повреду права на живот њихових најмилијих.

29. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

ШОК: Карлос Алкараз избачен са турнира у Мадриду! Имитирао Надала, па морао да пакује кофере, као и Рафа (ВИДЕО)