ФЕЉТОН - ТАЈНЕ СЛУЖБЕ ПИШУ ТЕКСТОВЕ: Техника регрутовања за службе свуда је иста

Слободан Рељић

31. 03. 2022. у 18:00

СВАКЕ су новине, од првог до последњег ретка, само низање страхота. Ратови, злочини, крађе, разврат, мучења, злочини владара, злочини народа, злочини појединаца - једно опште пијанство окрутности...

ФЕЉТОН - ТАЈНЕ СЛУЖБЕ ПИШУ ТЕКСТОВЕ: Техника регрутовања за службе свуда је иста

МАСКА Зграда "Франкфуртер алгемајне цајтунга", Фото "Википедија"

И уз тај одвратни аперитив цивилизовани човек доручкује сваког јутра. Не разумем како једна чиста рука може да се дотиче новина а да се не згрчи од гађења - записао је француски песник Шарл Бодлер.

Док је Сноуден светски познат, Удо Улфкоте је готово сасвим изван фокуса јавности, иако је он новинар и "звиждач" у медијској индустрији. Рекло би се да је то парадоксално. Али то само значи да јавност не познаје дубинске односе у медијској индустрији. Улфкоте је био истакнути европски новинар, доктор друштвених наука и активиста за имиграциону реформу. Кад је написао "Купљени новинари: Како политичари, тајне службе и високе финансије управљају немачким масовним медијима", постао је, како то констатује новинар "Оф-Гардијана" Џејмс Трејси "један од најзначајнијих узбуњивача у медијској индустрији и уопште дубоких узбуњивача у новијој историји". Он је показао како "западне обавештајне службе заузимају централно место у западном новинарству".

ПРИЧА Удо Улфкоте: "Студирао сам право, политичке науке и исламологију у Фрајбургу кад ми је на самом почетку студија, пред сам крај семестра, пришао професор. Дошао је са брошуром, и питао ме: "Г. Улфкоте, какви су Вам планови за овај одмор?" Као дете из сиромашне породице Улфкоте није могао да рачуна да га чека Италија и la dolce vita, те му се понуда семинар, "Увод у студије сукоба, две недеље у Бону" чинила добром понудом.

Посебно "добићете 20 марака дневно као подршку, плаћено путовање возом, новац за књиге 150 марака. ...Природно ћемо добити пансион и смештај. "Није престајао да ми говори шта ћу добити." На семинару је било двадесетак студената. "Цела ствар је била врло чудна, јер смо седели у соби као што је ова, били су столови и говорница, а седели су и неки старији мушкарци и жена, увек су нешто записивали... Било је веома чудно да у овој кући, у улици Иберштрасе 88 у Бону, нисмо смели да идемо на други спрат. Преко степеништа је био ланац, иза је табу... тек после две недеље, било нам је дозвољено да се попнемо, где смо добили позив за наставак курса из студија сукоба."

Тек, после две године присуства на четири семинара неко ми се обратио са 'вероватно сте се питали шта ми овде радимо'. Објаснио ми је да сам учествовао у раду под оком регрутног одбора из обавештајних служби. Али нисам имао појма да су семинар Увод у студије сукоба организовале одбрамбене снаге, а водила га обавештајна служба за иностранство БНД, како би се поближе сагледали потенцијални кандидати међу студентима... Питали су само да ли би са мном, после четири таква семинара, могли контактирати касније, у мом занимању."

ТЕХНИКЕ регрутовања су сличне на свим меридијанима: "Дали су ми много новца. Мајка ме је увек учила да будем учтив. Па сам рекао 'молим'. Обавештајне службе су дошле прилично брзо. Зашто вам ово говорим? Новине су врло брзо знале. То је такође написано у мојој референци, стога могу то да кажем јасно и гласно."

Кад је Улфкоте докторирао, добио је посао у водећем конзервативном немачком листу "Франкфуртер алгемајне цајтунг" примљен је без обзира на новинарску обуку и поред стотине других кандидата. "Од 1986. до 2003. године, радио сам за велике немачке новине 'Франкфуртер алгемајне цајтунг' и као ратни извештач. Да кажем нешто на тему лажљивих медија."

Када сам први пут 1986. упућен у иранско-ирачки рат (1980-1988) Ирачани су тада били 'добри момци'. Био сам мало уплашен. Нисам имао никакво искуство као ратни извештач. Кад сам стигао у Багдад, ирачка војска ме је прилично брзо послала на фронт: аутобус је био препун гласних, искусних ратних репортера, из престижних медија као Би-Би-Си, и ја, јадни новајлија... Прво што сам видео је да сви носе канистере. Одмах се узнемирих и помислих: 'упс, ако аутобус заглави далеко од бензинске пумпе, онда сви убаце мало дизела'. Одлучио сам да у будућности и ја морам носити канистер..."

САТИМА смо се возили кроз пустињу. Око 20-30 километара од границе, заиста није било ничега. Нема рата. Било је оклопних возила и тенкова, давно изгорелих. Новинари су изашли из аутобуса и попрскали садржај канистера по возилима. С нама су ту ирачки војници са митраљезима. Замислите: тенкови у пустињи, давно изгорели, сада запаљени.

Облаци дима. И новинари постављају камере.

...иза њих пламен и облаци дима, а све време Ирачани, нехајно, трче пред камерама са митраљезима са ратним ставом у погледу. Скупих храброст и питам једног новинара:

"Разумем, сјајне су слике, али зашто се стално сагињу?" Једноставно. У "аудио" подлози чују се митраљези, а код куће то изгледа врло добро.

Читав пут уназад сам размишљао: "Младићу, ниси видео рат. Били сте на месту са логорском ватром. Шта ћеш написати?"

ТО ЈЕСТЕ проблем за почетника који ради у новинама. Представе се углавном прилагођавају телевизијским потребама. Потребно је уклопити се са "искусним асовима":

"Кад сам се вратио у Багдад... Тада није било мобилних телефона, чекали смо у хотелу 'Рашид' понекад и сатима на међународну телефонску линију." Ја сам прво звао мајку, а не новине. Био сам очајан, нисам знао шта да радим... Тад је моја мајка преко телефона повикала: "Дечаче мој, жив си!" Помислио сам: "Како то? Да ли је све у реду?" "Мој дечко, мислили смо..." "Шта је било, мајко?" "Видели смо на ТВ шта се догодило око вас..."

ТЕЛЕВИЗИЈА је већ послала лажне приче, а ја сам покушавао да умирим мајку, објашњавајући да се није догодило тако. Она је мислила да сам полудео од свих ствари које су се догодиле - а које видела својим очима! Завршићу, јер данас нисам овде да бих вам причао сатиру. Само желим да кажем да је ово било моје прво искуство са истином у новинарству и ратном извештавању. Односно, био сам веома шокиран првим контактом... Али то није био изузетан случај.

Вештина незваничног извештавања је "кад новинар у суштини ради за ЦИА, али није у службеној улози", објашњава Улфкоте. "Обе стране убиру плодове партнерства, истовремено обе стране могу порицати везу. ЦИА ће пронаћи младе новинаре и бити им ментор. Одједном ће се отворити многа врата, стићи ће вас многе награде и пре него што схватите шта вам се дешава, целу своју каријеру дугујете њима. Тако то у суштини функционише. Тако и он (Улфкоте) са жаљењем признаје да је објављивао чланке под својим именом а које су написали агенти ЦИА и других обавештајних служби, посебно немачке тајне службе".

НОВИНАРСТВО НЕЗВАНИЧНО ПОКРИЋЕ

РАТНЕ прилике су места где новинар може да ради и нешто важније од тога да пише лажне приче и забавља докону публику тамо далеко. "Служећи као дописник на Блиском истоку Улфкоте се упознао са агентима ЦИА, британске М16, израелског Мосада и немачке обавештајне агенције Bundesnachrichtendienst (БНД). Сви су они ценили његову могућност да слободно путује у земље углавном затворене за Запад. Његови уредници су спремно сарађивали у таквим операцијама прикупљања обавештајних података, за које новинари поседују 'незванично покриће' због своје професије."

СУТРА: КУПОВАЊЕ СЛОБОДНИХ НОВИНАРА

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
САД И ТЗВ. КОСОВО ХОЋЕ ДА ИМА СОПСТВЕНУ СРЕБРЕНИЦУ! Председница лажне државе у перфидној игри оптужила Београд

САД И ТЗВ. КОСОВО ХОЋЕ ДА ИМА СОПСТВЕНУ СРЕБРЕНИЦУ! Председница лажне државе у перфидној игри оптужила Београд

ПРЕДСЕДНИЦА лажне државе Косово Вљоса Османи, и поред тога што још нису прескочили последњу станицу ка чланству у Савету Европе - гласање на Комитету министара 17. маја најављује да ће породице несталих моћи да туже Србију Европском суду за људска права за повреду права на живот њихових најмилијих.

29. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

ШОК: Карлос Алкараз избачен са турнира у Мадриду! Имитирао Надала, па морао да пакује кофере, као и Рафа (ВИДЕО)